Кијево (општина)
Кијево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Шибенско-книнска |
Општина | Кијево |
Становништво | |
— 2011. | 417 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 58′ 44″ С; 16° 21′ 25″ И / 43.978871981979275° С; 16.356973085330057° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 473 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 22310 Кијево |
Позивни број | +385 22 |
Регистарска ознака | ŠI |
Веб-сајт | www |
Кијево је насељено место и једино место општине у североисточном делу Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 280 становника.[1]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Општина је смештена између Книна на северу и западу и општине Цивљане на југу и истоку. Налази се у плодној равници између планине Динаре и Малог Козјака. На северу су Сива брда, Полачка висораван и извор Крчић, а на југу Коловрат и извор Цетине.
Физичко-географске одлике
[уреди | уреди извор]У општини се налази највиши врх Републике Хрватске – Кијевска Динара (1.831 m). Динара је планински масив дужине 20 и ширине око 10 km, пружа се правцем северозапад – југоисток. Име је, највероватније, добила по илирском племену Диндари. Она је уједно и развође између река Крке и Цетине. Река Цетина је окосница овог дела Далмације. Извире из неколико јаких крашких врела (Главаш, Котлука, Врањеш, Неле...)
Клима
[уреди | уреди извор]Кијево карактерише мешање континенталне и медитеранске климе. Лета су сува и топла, а зиме хладне и влажне Најчешће дувају бура и југо.
Друштвено-географске одлике
[уреди | уреди извор]Историја
[уреди | уреди извор]На тлу данашњег Кијева било је седиште илирске општине с десне стране Цетине. Од VI века ове просторе насељавају Словени. Под именом Киј се први пут спомиње 1315. године. Киј је стара реч за маљ или чекић. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Кијево је било у саставу Републике Српске Крајине, након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, место је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске.
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво се бави ловом, риболовом, пољопривредом и сточарством. У општини постоји и једна грађевинска фирма.
Површина и становништво
[уреди | уреди извор]Површина општине је 74,3 km² и седиште је у истоименом месту. Према попису из 2001. године овде је живело 533 становника у једном насељу. Хрвати чине апсолутну већину (100%).
На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Кијево је имало 417 становника.[2]
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Кијево је имало 1.261 становника, следећег националног састава:
Попис 2011.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, Кијево је имао 417 становника, следећег националног састава:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јурић, Иван, Далмација — Јужна Хрватска: повијест, култура, умјетност, природне лепоте, туризам,(1998), Туристичка наклада, Загреб
- Матковић, Хрвоје, Шибенско-книнска жупанија, (2002), Знање, Загреб
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт (језик: хрватски)