Конрад Цузе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Конрад Цузе
Konrad Zuse (1992).jpg
Конрад Цузе 1992. године
Датум рођења (1910-06-22)22. јун 1910.
Место рођења Берлин
 Немачко царство
Датум смрти 18. децембар 1995.(1995-12-18) (85 год.)
Место смрти Хинфелд
 Немачка
Поље Информатика
Школа Технички универзитет у Берлину
Институција Институт за аеродинамику
Познат по З3, З4, Plankalkül
Награде

Прстен Варнер вон Сименс 1964.

Меморијална награда Хари Х. Гуде 1965. (заједно са Џорџом Стибицом)
Wilhelm Exner Medal.jpgМедаља Вилхелм Екснер 1969.[1]
GER Bundesverdienstkreuz 6 GrVK Stern Band.svg Орден за заслуге у Савезној Републици Немачкој 1972.

Музеј рачунарске историје Сарадничка награда 1999.
Потпис Konrad Zuse Signature.png

Конард Ернест Ото Цузе (немачки: Konrad Ernst Otto Zuse * 22. јун 1910. - † 18. децембар 1995.) је био немачки грађевински инжењер, проналазач и рачунарски пионир. Његов највећи успех је био први програмабилан рачунар на свету; функционалан, контролисан помоћу програма, и Тјуринг-комплетан Z3 је постао оперативан у мају 1941. Захваљујући овој машини и њеним следбеницима, Цузе се често сматра изумитељем модерног рачунара[2][3][4][5][6][7].

Цузе је такође заслужан за стварање С2 рачунарске машине, која се сматра првим рачунаром са контролисаним процесима. Оснивач је једног од најранијих рачунарских предузећа 1941. године, производио је Z4, који је постао Први светски комерцијални рачунар. Од 1943.[8] до 1945.[9] створио је први програмски језик високог нивоа, Планкалкул (немачки: Plankalkül). Године 1969. предлаже концепт универзума заснованог на рачунарима у својој књизи "Рачунање простора" (немачки: Rechnender Raum).

Већи део његових раних радова финансиран је од стране његове породице и трговине, али након 1939. године добија средства од стране владе Нацистичке Немачке[10]. Због Другог светског рата Цузеов рад протицао је незапажено у Великој Британији и САД. Највероватније је његов први документовани утицај на Америчку компанију била IBM опција на његовим патентима 1946. године.

Постоји реплика рачунара Z3, као и оригиналног Z4, у Немачком музеју у Минхену. Технички музеј у Берлину поседује изложбу посвећену Цузеу, где је представљено 12 његових машина, укључујући и реплику Z1 и неколико Цузеових слика.

Рад пре Другог светског рата и Z1[уреди]

Реплика Цузеове машине Z1

Рођен је у Берлину, Немачка, 22. јуна 1910., а са својом породицом се преселио, 1912., у Брањево, Источна Пруска, где је његов отац био поштански службеник. Цузе је ишао у Колегијум Хосијанум у Брањеву. Породица се преселила у Хојерсверда, 1923., где је положио матуру 1928., чиме се квалификовао за улазак на универзитет.

Уписао се у Технички факултет у Берлину и истраживао је како инжењеринг тако и архитектуру, али су му биле досадне. Цузе је онда уписао грађевинарство, на чему је и дипломирао 1935. Једно време је радио за Форд Мотор компанију, користећи своје значајне уметничке вештине у дизајну реклама[11]. Он је почео да ради као пројектант у фабрици авиона "Хенчел" у Шенефелда у близини Берлина. То је захтевало рачунање многих перформанси ручно, што је њему било јако досадно, што га је навело да сања о машини која ће то обављати.

Почев од 1935. експериментисао је у изградњи рачунара у стану његових родитеља у Wrangelstraße 38, па се са њима преселио у њихов нови стан на Methfesselstraße 10, улица која води до Креузберга, Берлин[12]. Рад у стану својих родитеља 1936. , његов први покушај, назван је Z1, био бинарни механички калкулатор покретног зареза ограничене програмабилности, читајући упутства са избушеног филма од 35 мм[11]. Цузе је објавио два патента која су предходила фон Нојман архитектури, 1937. Завршио је Z1 1938. Z1 садржи око 30.000 металних делова и никада није добро радила због недовољне механичке прецизности. Дана 30. јануара 1944. године, Z1, и његови оригинални нацрти, је уништен у родитељском стану заједно са много околних зграда у британском бомбардовању Берлина у Другом светском рату[13].

Између 1987. и 1989. године, Цузе је поново изградио Z1, али је претрпео срчани удар на пола пута кроз пројекат. То је коштло 800.000 марака, (око $500.000) и тражи четири особе (укључујући Цузеа) да се монтира. Средства за овај пројекат ретрорачунара доделио је Сименс и конзорцијум пет компанија.

Референце[уреди]

  1. ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
  2. ^ PDF Raúl Rojas: Konrad Zuse’s Legacy: The Architecture of the Z1 and Z3
  3. ^ [1] [2] Raúl Rojas: How to make Zuse's Z3 a universal computer.
  4. ^ RTD Net: "From various sides Konrad Zuse was awarded with the title "Inventor of the computer"."
  5. ^ GermanWay: "(...)German inventor of the computer"
  6. ^ Monsters & Critics Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 22, 2013) (на језику: енглески): "he [Zuse] built the world's first computer in Berlin"
  7. ^ About.com: "Konrad Zuse earned the semiofficial title of 'inventor of the modern computerШаблон:'"
  8. ^ Inception of a universal theory of computation with special consideration of the propositional calculus and its application to relay circuits (Zuse, Konrad, (1943) "Ansätze einer Theorie des allgemeinen Rechnens unter besonderer Berücksichtigung des Aussagenkalküls und dessen Anwendung auf Relaisschaltungen"), unpublished manuscript, Zuse Papers 045/018.
  9. ^ A book on the subject: (full text of the 1945 manuscript) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 10, 2012) (на језику: енглески)
  10. ^ Hambling 2006, стр. 82.
  11. 11,0 11,1 Говор Хорст Цузеа у Рачунарском конзервативном друштву у Музеју науке у Лондону 18. новембра 2010
  12. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg', Berlin: Nicolai, (1994). стр. 418–429, here. 1994. ISBN 3-87584-474-2. стр. 418.
  13. ^ Hasso Spode, „Der Computer – eine Erfindung aus Kreuzberg, Methfesselstraße 10/Oranienstraße 6“, in: Geschichtslandschaft Berlin: Orte und Ereignisse: 5 vols., Helmut Engel, Stefi Jersch-Wenzel, Wilhelm Treue (eds.), vol. 5: 'Kreuzberg', Berlin: Nicolai. 1994. ISBN 3-87584-474-2. стр. 426.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]