Корисник:Ранко Николић/Трећа чехословачка република
Трећа чехословачка република (чеш. Třetí Československá republika, слч. Tretia česko-slovenská republika), званично Чехословачка Република (ЧСР), политичко је уређење послијератне Чехословачке од 1945. до 1948. (послије Прве републике, која је завршена Минхенском конференције, и Друге републике, која је окончана проглашење независноти Словачке 14. марта 1939. и касније успостављања Протектората Чешке и Моравске). За званично успостављање политичког система може се узети именовање владе Чехословачке Републике у Кошицама 4. априла 1945. или оснивање Привремене народне скупштине 28. октобра 1945. године. Основа цјелокупног политичког система контролисане демократије (у то вријеме народне демократије) била је организација Народног фронта Чеха и Словака (НФ ЧС), који се отворено дистанцирао прве и друге републике. Као и режим Друге републике, и овај период прате различити тоталитарни елементи. Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и послијератној сарадњи Чехословачке и Совјетског Савеза, најавио је корјениту промјену у иностраним односима Чехословачке.
Већ у јулу 1947. Совјетски Савез је интервенисао против учешћа Чехословачке у Маршаловом плану, а негиран је и Бенешев концепт тзв. „моста” између Истока и Запада, што је значило да чак ни савезнички споразум са Француском није спроведен. Москва је изразила сумњу у декларисани парламентарни пут ка социјализму и накнадно позвала Комунистичку партију Чехословачке да брзо преузме власт. У фебруару 1948. комунисти су коначно успјели да испровоцирају некомунистичке странке на покуј промјене постојеће коалиционе владе Клемента Готвалда и искористе ситуацију за политички преврат. Чехословачка је тако постала дио совјетске интересне сфере, касније и Стаљиновог блока моћи.
Предодређење даљег развоја
[уреди | уреди извор]Едвард Бенеш је у име Чехословачке 12. децембра 1943. у Москви закључио Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи са Совјетским Савезом, који је корјенито промијенио даљи развој догађаја. Од тог тренутка, Совјетски Савез је имао најважнији утицај на образовање чехословачког политичког система, а за обнову државе уговор је значио корјениту промјену чехословачке иностране оријентације. Посљедњи документ у прилогу „Споразум о односу између чехословачке администрације и совјетског врховног командата након уласка совјетске војске на чехословачку територију између Владе Републике Чехословачке и Савеза Совјетских Социјалистичких Република” од 8. маја 1944. у члану 1. превиђено је да чим совјетска војска уђе на територију Чехословачке као резултат ратних операција, врховна власт ће припасти врховном команданту совјетске војске. Званично успостављање новог политичког система десило се 4. априла 1945, када је предсједник Републике Едвард Бенеш, црпјећи свој легитимитет из Владе у егзилу, именовао Кошичку владу, која је претходно договорена на московским преговорима. Влада је 5. априла 1945. представила свој програм, који се може описати као владин програм који је отворио пут за политички преврат у фебруару 1948. године.
Успон владе и преузиме власти
[уреди | уреди извор]Државни режим Чехословачка од 1945. до 1948, окарактерисан је у то вријеме као народна демократија, а одликовали су га ограничен плуралитет (плурална демократија), одсуство опозиције (странка Народни блок), значајна мобилизација јавности, по идеолошким потребама етатизација, ванредно правосуђе, инфилтрација моћне Комунистичке партије Чехословачке са тоталитарним намјерама, покретање низа процеса карактеристичних за комунистички режим послије 1948: јединствена свесиндикална организација (Централни савјет синдиката), јединствена земљорадничка организација (Уједињени савез чешких земљорадника), јединствена омладинско-фискултурна организација (Централни народни фискултурни одбор), јединствено војно образовање (Савез бранилаца) итд.
Стварно преузимање власти и почетак владе Народног фронта Чеха и Словака десио се одмах по његовом доласку у Праг 12. маја 1945. године. Негдје средином маја режим се већ успоставио и радио према унапријед постављен мјерилима.
- 1. „народна социјалистичка” фаза (мај 1945 — мај 1946) — ограничавање политичке конкуренције, конфискација имовине и њена национализација, девастација средње класе, одузимање држављанства већини несловенског становништва, ликвидација самоуправе итд;
- 2. фаза привидног одмјеравања снага (половина 1946 — половина 1947) – постепена привидна еманципација и раст самопоуздања некомунистички странака, пажљива и темељна инфилтрација КПЧ у одлучујуће државне институције и важне друштвене секторе;
- 3. фаза сукоби кулминирају превратом — прелазак на квалитативно вишу развојну етапу у историји комунистичке власти.
— Balík, Stanislav; Dejmek, Jindřich; Loužek, Marek (2008). „Únor 1948 - zlom, nebo kontinuum?” (на језику: чешки). Centrum pro ekonomiku a politiku.?[1]
Предсједништво владе чинили су предсједник владе и пет његових замјеника (заступници НФ ЧС). Предсједништво је представљало извршни орган власти и прије свега највиши политички орган државе, који је одлучивао о свим важним политичким питањима владе и државе. Поред НФ ЧС у владу су примљене сљедеће странке: у Чешкој и у Моравскошлеској земљи Комунистичка партија Чехословачке (КПЧ), Чехословачка народна странка (ЧНС), Чехословачка социјалдемократија (ЧСД) и Чехословачка народно-социјална странка (ЧНСС); у Словачкој Демократска странка (ДС), Комунистичка партија Словачке (КПС), а касније Радничка странка (ЛС) и Слободарска странка (СС).[2][3] Земљорадничка странка (највећа предратна политичка странка у Чешкој и Моравској) и Словачка народна странка оптужене су за сарадњу са нацистима и забрањене су.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Klaus, Václav; Kavalírová, Naděžda; Lesák, Josef; Nálevka, Vladimír; Žáček, Pavel (4. 9. 2015). Únor 1948: šedesát let poté (на језику: чешки). Institut Václava Klause. ISBN 978-80-87806-65-4. Приступљено 26. 6. 2024.
- ^ Ročenka Národního shromáždění republiky československé. Praha: Archiv Národního shromáždění. 1947. стр. 6.
- ^ а б Mencl 1990, стр. 225.
