Друга чехословачка република

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Друга чехословачка република
''Česko-Slovenská republika''
Чехословачка
Крилатица: 'Pravda vítězí / Pravda víťazí
"Истина ће преовладати"
Химна
"Nad Tatrou sa blýska"
(срп. "Муње изнад Татри")
Географија
Континент Европа
Регија Бохемија, Моравска, Словачка
Главни град Праг
Друштво
Службени језик Чехословачки језик
Политика
Облик државе Федеративна парламентарна република
Владари  
 — Председник Емил Хаха
Законодавна власт Дводоми парламент
Историја
Историјско доба Међуратни период
 — Оснивање 1938
 — Укидање 1939
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 140800 km²
Валута Чехословачка Круна
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of the Czech Republic.svg Прва чехословачка република Словачка република (1939-1945) Flag of Slovakia (1939–1945).svg
Трећи Рајх Flag of Germany (1935–1945).svg
Мађарска Flag of Hungary (1915-1918, 1919-1946).svg

Друга чехословачка република (Чешки: Druhá československá republika, Словачки: Druhá česko-slovenská republika) , трајала је само 169 дана, у периоду од 30. септембра 1938. године до 15. марта 1939. године. Настала је на остацима Прве чехословачке републике, након потписивања Минхенског споразума. Састојала се из делова Бохемије, Моравске и Шлезије, и две аутономне области: Словачке и Закарпатја.

Под одредбама Минхенског споразума, Прва чехословачка република се морала одрећи Судетске области, већински насељена Немцима, која је анексирана од стране Нацистичке Немачке, али и других делова које су јој припале након Првог светског рата: јужни делови Словачке, претежно насељени Мађарима су враћени Мађарској, као и делови Закарпатја, као и један регион Шлезије који је припао Пољској. Минхенским споразумом, Чехословачка се нашла у вазалном односу према Немачкој, док су са друге стране јачали националистички и сепаратистички покрети у Словачкој и Закарпатју. Друга чехословачка република је престала да постоји окупацијом остатка републике од стране нациста и проглашењем независности сателитске прве Словачке републике.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Мапа Друге чехословачке републике и њених федеративних аутономних покрајина.

Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој, долази до нагле промене односа између ове две републике. Хитлеров план уједињења свих Немаца у једну државу је било против Париског уговора на којем је била заснована Прва чехословачка република. Већ од септембра 1934. године, нацисти су финансирали Конрада Хенлајна, вођу судетских Немаца, да појача агитовање и седицију међу чехословачким Немцима. На изборима 1935. године, Конрадова пронацистичка партија придобила је преко 60% гласова судетских Немаца.

Највећи сукоби између чехословачких власти и немачке мањине јесу били закони о употреби језика и закони о реформи земљишта. Закон о употреби језика из 1920. уз реформу из 1926. године је употребу мањинских језика омогућавао у срединама где су мањине чиниле преко 20% становништа, у складу са нормама из предратне Аустроугарске и омогућио је отварање школа на мањинским језицима тамо где је било најмање четрдесеторо деце из мањинске групе. Упркос закону, судетски Немци су сматрали да су у угроженом положају у односу на већинско становништво.[2]

Након аншлуса Аустрије, појачане су тежње судетских Немаца за одвајање од Чехословачке. Већ 29. априла 1938. године, Хенлејн је, уз подршку Хитлера тражио од чехословачке власти у Карловим Варима (тадашњем Карлсбаду) скоро потпуну аутономију за чешке Немце али и потпуно преоријентисање до тада прозападне спољне политике у политику ближу нацизму и нацистичкој идеологији.

Упркос борбама Едварда Бенеша, тадашњег председника и спремношћу чехословачке владе да се бори и употребом силе, захваљујући притиску британске и француске владе, пре свега премијерима Невилу Чемберлену и Едуар Далајдеу, након вишемесечне кризе, Прва чехословачка република је пристала да потпише Минхенски споразум и тиме да престане да постоји.[3]

Период након Минхенског споразума[уреди | уреди извор]

Мапа Друге чехословачке републике.

Као резултат Минхенског споразума, веома ослабљена Чехословачка република је присиљена на даље слабљење услед раста незадовољства других мањинских група. Изврши одбор популистичке Словачке народне партије је одржао састанак у Зилини, 5. октобра 1938. године и уз пристанак свих словачких странака, сем социјал - демократа, створили су аутономну Словачку владу, чији је премијер постао Јозеф Тисо. Слично томе, дошло је до стварања аутономне власти у Закапартју, од стране русофилских и украјинофилских странака. Овај аутономни крај је преименован у Карпато-Украјину.[3]

У новембру 1938. године, Бенеш је препустио власт свом наследнику Емилу Хахију. Друга чехословачка република је постала федеративна република, састављена из три дела: Чешке (у чији састав су ушле окрњене Бохемија и Моравска), Словачке без јужних делова и Карпато-Украјине.

Већ почетком 1939. године, са пропашћу разговора између Хитлера и Пољске, било је неминовно да ће ослабљена Чехословачка прва бити на мети нацистичке војске. Захваљујући ревидирању граница, некадашње војне баријере између Чешке, Аустрије и Немачке су припале Немачкој, те Хитлер почиње преговоре са словачком пронацистичком Народном партијом о одвајању Словачке уз Хитлерову подршку. Рано ујутру, 14. марта 1939. године, Словачки Сабор је прогласио независност прве Словачке републике, а истовремено је то урадила и Карпато-Украјина. Мађарске снаге су, уз помоћ Хитлера, ушле исти дан у Карпато-Украјину и окупирале је уз делове источне Словачке, уз отпор, који је убрзо срушен.[1]

Уз претњу ваздушног напада на Праг, Хитлер је наредио председнику Хахију да капитулира, рано ујутру 15. марта 1939. године. Немачке трупе су ушле у територију Чехословачке без икаквог отпора. У Прашком замку, 16. марта 1939. године, Хитлер лично је прогласио крај Чехословачке и стварање немачког протектората Бохемије и Моравске.

Након Другог светског рата, основана је трећа Чехословачка република у предратним границама, али без Закарпатја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Czech Republic - Second Republic, 1938-39”. countrystudies.us. Приступљено 2020-05-15. 
  2. 2,0 2,1 Lukes, Igor. (1996). Czechoslovakia between Stalin and Hitler : the diplomacy of Edvard Beneés in the 1930s. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-976205-7. OCLC 252605293. 
  3. 3,0 3,1 Dowling, Maria, 1955- (2002). Czechoslovakia. London: Arnold. ISBN 0-340-76368-X. OCLC 49395709.