Корисник:Matonja/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Премијер Владе Краљевине Србије Никола Пашић са Кнезом Алексом у Врању 26. октобра 1912. године.
Председник Белорусије и врховни командант Оружаних снага Републике Белорусије Александар Лукашенко.
Мао Цедунг и Лин Бјао окружени припадницима Црвене гарде у Пекингу.

Политичка војна униформа је идентична одећа коју носе високи политички представници државе, посебно цар, краљ, кнез, председник Републике,[1][2] председник Народне скупштине,[1][2] премијер, министар војске,[1] министар полиције (полицијску униформу) итд. Оваква униформа служи за ратно стање, ванредне ситуације, свечане пријеме, свечане церемоније, војне параде и у свакодневном политичком послу. Притом политичар који обавља одређену функцију не мора да буде војно лице.[3]

Политичка војна униформа се дели на:

  • теренску (маскирну) униформу
  • службену униформу
  • свечану униформу

Цивилна политичка војна униформа[уреди | уреди извор]

Ова одећа истиче неку групу људи по томе што сви њени припадници (цивилна лица) носе исту одећу као примера ради у тоталитарним режимима:

Нацистичке Немачке, Фашистичке Италије, Совјетског Савеза, ДНР Кореје, Вијетнама, НР Кине, Кубе итд.

Тиме се прикрива индивидуалност појединца као јединке, наглашавајући његову социјалну повезаност унутар групе. Цивилна униформисана особа обично не мора да буде војно лице, јер у таквим државама сви пунолетни грађани имају обавезу да носе политичке војне униформе. Док малолетници носе униформе Пионира и Хитлерјугенда. Ова униформа има за циљ да подстакне осећај припадности одређеном култу личности, владајућој класи, друштвеној класи, политичкој идеологији, нацији, држави, религији итд.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Униформе припадника Војске Србије
  2. ^ а б Амблеми у Војсци Србије
  3. ^ Човек: Младинска књига Београд; уредник: Роберт Винстон; тираж 7.000 примерака; У Београду 2004

Литература[уреди | уреди извор]

  • Човек: Младинска књига Београд; уредник: Роберт Винстон; тираж 7.000 примерака; У Београду 2004

Спољашње везе[уреди | уреди извор]