Креветна стеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Креветна стеница
Cimex lectularius
Cimex lectularius
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Hemiptera
подред: Heteroptera
инфраред: Cimicomorpha
натпородица: Cimicoidea
породица: Cimicidae
Latreille, 1802
Subfamilies, Genera & Species
Екологија таксона

Креветна стеница (лат. Cimex lectulartus), је врста кућне стенице која припада подфамилији (лат. Cimicinae).[2] Она је космополитски инсект који паразитира хранећи се крвљу човека, мачке, пса, и других домаћих животиња, али и крвљу зеца, глодара (пацова и мишева) и разних птица. Креветна стеница најактивнија је ноћу када излази из својих станишта (кревета, душека и другог намештаја) и усним апаратом за бодење сиса, крв домаћина.[3]

На месту убода на кожи домаћина, она својим излучевинама ствара локалну реакцију у виду црвенила праћеног сврабом. Креветна стеница може бити један од вектора (преносиоца) и изазивача заразних болести.[4]

Рапрострањеност и станишта[уреди]

Креветна стеница је инсект који није способна да лети већ живи као ектопаразит сисара и птица хранећи се њиховом крвљу. Креветне стенице распрострањене су на свим континентима осим Антарктика. Чешће су у тропским и умереним стаништима јер су осетљиве на температуру, која се крећу испод 13-15°С. Углавном воле сува и топла станишта грубих површина, где се нагомилавају у виду гроздова.

Карактеристике[уреди]

Ефлоресценције на лицу и врату настале након уједа креветне стенице

Креветне стенице су најактивне у ноћним сатима када нема вибрација и спољашњег осветљења. Најчешће их привлачи издахнути угљен диоксид (који елиминишу из организма, преко дисајних путева, човека и други сисари) и кожа домаћина, из које сисају крв.

У генетском коду креветне стенице уграђена је спсобност инсекта да региструје разлику између количине угљен диоксида коју нека особа испушта током сна за или у будном стању. Зато у будном стању стеница никад не уједа човека.

Кућна стеница може бити узрок бројних здравствених проблема, укључујући осип на кожи, алергијске реакције, и психолошке симптомеа.[5]

Грађа[уреди]

Цело тело креветне стенице покривено је длачицама. Глава је мала и на њој се налазе испупчене и добро развијене очи као и антене (имају 4 чланка). Усни апарат је прилагођен за бодење и сисање помоћу рилице. Предња крила су у виду веома редукованих полукрилаца (лат. hemielitre), док задња крила не постоје. Три пара ногу састоји се од по 6 чланака. Трбушни део је овалног облика и састоји се од 8 сегмената.

Размножавање[уреди]

Женка полаже, на разна места, и до пет јаја дневно, или укупно око 200 јаја. Из јајета, у зависности од околне температуре, излежу се ларве, мале кућне стенице, након 5-22 дана. Након петог пресвлачења полно сазрева.

Животни циклус[уреди]

Ларва у просеку, у једном сисању, усиса 5 mg, а женка око 7 mg крви. Стеница најчешће боде ноћу а процес сисања крви траје у просеку 10 минута.

Кућна стеница у просеку живи до годину дана, а глад подноси и до 6 месеци.

Инфестација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Инфестација.

Стенице се могу заразити са најмање 28 људских патогена, међу којима су пронађени Метицилин резистентни стафилококус ауреус (МРСА),[6] и Ванкомицин резистентан ентерококус нтероцоццус фаециум (VRE).[7] Бројне студије нису поуздано утврдила да је овај инсект у стању да пренесе ове патогене на људе,[8] а низ кожних манифестација која стеница изазива су без видљивих ефеката на створеним пликовима.[9]

Откривање

Дијагноза инфестације поставља се на основу проналажења креветних стеница у кући, или на месту привременог боравка оболеле особе са карактеристистичним кожним променама,[5] На инфестираном простору откривају се различити развојни облици или флеке на намештају од њиховог фецеса.

Сузбијање

Спречавање инфестације подразумева елиминацију инсеката у животној средини применом одговарајућих инсектицида.[5] Уништавање стеница је сложен процес који захтева примену поред третмана пестицидима и механичке мере попут усисавања, третман топлптом итд Посебан проблем представља чињеница да су стенице током година развиле резистентност на одређене пестициде, што захтева чешће понављање запрашивања различитим препаратима.

Најефикаснији начин елиминације у насељеним објектима је топлотни третман. Објекат се специјалним грејалицама и вентилаторима загреје на неких 50 степени и та се температура одржава 4-6 сати. Топлота преко 42 Ц елиминише све стадијуме живота стеница, од јаја до одраслих инсеката. Једина рестрикција је то сто се из насељеног објекта морају уклонити предмети осетљиви на високе температуре.

Стенице су даншње време резистантне на ДДТ, који је уз то и забрањен у многим земљама. Поред пестицидног спреја и праха може се користити и детаљно и фреквентно усисавање које помаже у физичкој елиминацији јаја и одраслих инсеката.

Извори[уреди]

  1. [No authors listed] (1996). Oeciacus hirundinis (Lamarck, 1816)“. Integrated Taxonomic Information System Приступљено 2010-09-15. 
  2. Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B. Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  3. Reinhardt, Klaus; Siva-Jothy, Michael T. (Jan 2007). "Biology of the Bed Bugs (Cimicidae)". Annual Review of Entomology 52: 351–374. doi:10.1146/annurev.ento.52.040306.133913. PMID 16968204. Archived from the original on 5 July 2010. Retrieved 26 May 2010.
  4. Goddard, J; deShazo, R (1 April 2009). "Bed bugs (Cimex lectularius) and clinical consequences of their bites". JAMA: the Journal of the American Medical Association 301 (13): 1358–66.
  5. 5,0 5,1 5,2 Doggett SL, Russell R (November 2009). „Bed bugs – What the GP needs to know“. Aust Fam Physician 38 (11): 880–4. PMID 19893834. 
  6. Melnick, Meredith (2011-05-12). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear | TIME.com“. Healthland.time.com Приступљено 27.5.2014.. 
  7. „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?“. Webmd.com. 2011-05-11 Приступљено 27.5.2014. 
  8. Kolb, A., et al. "Bedbugs." Dermatologic Therapy 22.4 (2009): 347–352. CAB Abstracts. EBSCO. Web. 5 December 2010.
  9. James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0. 

Литература[уреди]

  • Krunić, M Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I. Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Marcon, E, Mongini, M. Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I, Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Radović, I, Petrov, Brigita. Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Спољашње везе[уреди]