Кукуњевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кукуњевац
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Западна Славонија
Жупанија Пожешко-славонска
Град Липик
Становништво
Становништво
 — (2011) 233
Географске карактеристике
Координате 45°26′55″ СГШ; 17°05′31″ ИГД / 45.44852256269048° СГШ; 17.091876730482852° ИГД / 45.44852256269048; 17.091876730482852Координате: 45°26′55″ СГШ; 17°05′31″ ИГД / 45.44852256269048° СГШ; 17.091876730482852° ИГД / 45.44852256269048; 17.091876730482852
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 146 м
Кукуњевац на мапи Хрватске
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на мапи Пожешко-славонске жупаније
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на мапи Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Поштански број 34551 Кукуњевац
Позивни број +385 34
Регистарска ознака DA

Кукуњевац је насељено место у саставу града Липика, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Кукуњевац спада у најстарија српска насеља - парохије у Пакрачкој дијецези. То место од 1336[1]. године, а населили су га Срби, њих 12 породица са 200 душа, у време српског цара Душана. Саградили су цркву у средини стародревног гробља; око цркве је одувек било сахрањивање. На месту те некадашње цркве остало је "црквиште", као свето место са великим каменом, на месту олтара. Народ је у 19. веку тај камен називао "часна трпеза", вероватно због раније намене. Нова црква је подигнута на другом месту 1740-1745. године, а у њу су унете вредне ствари из срушеног храма. Осветио ју је 20, октобра 1745. године епископ Пакрачки Софроније Јовановић у спомен Св. Преподобне Параскеве. Православно парохијско звање је основано а тада се и матрикуле воде од 1776. године. Завео их је при православној цркви Св.Петке (Параскеве) поп Сава Грубнић. Уз цркву је 1825. године подигнут дрвени торањ, какав је био и раније. Нови трећи по реду звоник је од чврстог материјала дограђен 1866. године.[2]

Православни пароси у месту су били, поред првог Грубнића (1776-1777), поп Сава Дедић (1777-1786), поп Петар Михоковић (1786-1787), поп Јован Марић (1787-1805), поп Јаков Миљатовић (1805), поп Јован Лазић (1805-1809), поп Ђорђе Вујић (1809-1812), прота Лука Марковић (дарувсрки) (1812-1830), поп администратор Филип Мијачевић (1830-1831), поп Антоније Марковић (1831-1833), поп Ђорђе Ратковић (1833-1834), поп Јован Станојчић (1834-1849), поп Лазар Грбић (1849-1879), поп Димитрије Бабић (1879-1882) и поп Станко Теодоровић (1882-1896...).

Године 1842. у Кукуњевцу је било 614 душа, 28 ученика. А 1896. године их је било: 1200 православаца и 78 ученика - учитељ је тада Ђура Јовановић. У месту је било и "иновераца" - 150 становника.[3]

До нове територијалне организације у Хрватској, налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.

Храм Свете Петке – Кукуњевац (Славонска епархија)

Парохијски храм Свете Петке подигнут је око 1782. године на темељу старије дрвене цркве. Иконостас храма је сликан 1896. године.

1941-1945: У току Другог светског рата храм је оштећен а у њему је тада страдало око 700 овдашњих Срба. Оштећен је храм у поратном периоду у целини обновљен, а у спомен геноцида је недалеко од њега подигнут меморијални центар.

1991: Црква и Меморијални центар су минирани и потпуно уништени 9. октобра 1991. године. Мине су поставиле снаге МУП-а Хрватске.

Други свјетски рат[уреди]

У цркви у Кукуњевцу затворено је око 200 мештана. „Ту су их најпре свукли, оставили на њима само гаће и кошуљу, и када је пала ноћ све их поклали.[4]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Кукуњевац је имао 233 становника.[5]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Кукуњевац је имало 1.082 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
832 76,89 %
Хрвати
  
128 11,82 %
Југословени
  
44 4,06 %
Словаци
  
22 2,03 %
Чеси
  
20 1,84 %
Мађари
  
6 0,55 %
Муслимани
  
4 0,36 %
Италијани
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
неопредељени
  
11 1,01 %
регион. опр.
  
1 0,09 %
непознато
  
12 1,10 %
укупно: 1.082

Референце[уреди]

  1. "Застава", Нови Сад 9. јануар 1896. године
  2. "Застава", Нови Сад 1896. године
  3. "Застава",...
  4. Страњаковић (1991). стр. 240.
  5. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/347337/Komemoracija-zrtvama-ustaskog-terora-u-Kukunjevcu