Кукуњевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Кукуњевац
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Западна Славонија
Жупанија Пожешко-славонска
Град Липик
Становништво
Становништво
 — (2011) 233
Географске карактеристике
Координате 45°26′55″ СГШ; 17°05′31″ ИГД / 45.44852256269048° СГШ; 17.091876730482852° ИГД / 45.44852256269048; 17.091876730482852Координате: 45°26′55″ СГШ; 17°05′31″ ИГД / 45.44852256269048° СГШ; 17.091876730482852° ИГД / 45.44852256269048; 17.091876730482852
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 146 м
Кукуњевац на мапи Хрватске
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на мапи Пожешко-славонске жупаније
Кукуњевац
Кукуњевац
Кукуњевац на мапи Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Поштански број 34551 Кукуњевац
Позивни број +385 34
Регистарска ознака DA

Кукуњевац је насељено место у саставу града Липика, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Кукуњевац спада у најстарија српска насеља - парохије у Пакрачкој дијецези. То место од 1336[1]. године, а населили су га Срби, њих 12 породица са 200 душа, у време српског цара Душана. Саградили су цркву у средини стародревног гробља; око цркве је одувек било сахрањивање. На месту те некадашње цркве остало је "црквиште", као свето место са великим каменом, на месту олтара. Народ је у 19. веку тај камен називао "часна трпеза", вероватно због раније намене. Нова црква је подигнута на другом месту 1740-1745. године, а у њу су унете вредне ствари из срушеног храма. Осветио ју је 20, октобра 1745. године епископ Пакрачки Софроније Јовановић у спомен Св. Преподобне Параскеве. Православно парохијско звање је основано а тада се и матрикуле воде од 1776. године. Завео их је при православној цркви Св.Петке (Параскеве) поп Сава Грубнић. Уз цркву је 1825. године подигнут дрвени торањ, какав је био и раније. Нови трећи по реду звоник је од чврстог материјала дограђен 1866. године.[2]

Православни пароси у месту су били, поред првог Грубнића (1776-1777), поп Сава Дедић (1777-1786), поп Петар Михоковић (1786-1787), поп Јован Марић (1787-1805), поп Јаков Миљатовић (1805), поп Јован Лазић (1805-1809), поп Ђорђе Вујић (1809-1812), прота Лука Марковић (дарувсрки) (1812-1830), поп администратор Филип Мијачевић (1830-1831), поп Антоније Марковић (1831-1833), поп Ђорђе Ратковић (1833-1834), поп Јован Станојчић (1834-1849), поп Лазар Грбић (1849-1879), поп Димитрије Бабић (1879-1882) и поп Станко Теодоровић (1882-1896...).

Године 1842. у Кукуњевцу је било 614 душа, 28 ученика. А 1896. године их је било: 1200 православаца и 78 ученика - учитељ је тада Ђура Јовановић. У месту је било и "иновераца" - 150 становника.[3]

До нове територијалне организације у Хрватској, налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.

Храм Свете Петке – Кукуњевац (Славонска епархија)

Парохијски храм Свете Петке подигнут је око 1782. године на темељу старије дрвене цркве. Иконостас храма је сликан 1896. године.

1941-1945: У току Другог светског рата храм је оштећен а у њему је тада страдало око 700 овдашњих Срба. Оштећен је храм у поратном периоду у целини обновљен, а у спомен геноцида је недалеко од њега подигнут меморијални центар.

1991: Црква и Меморијални центар су минирани и потпуно уништени 9. октобра 1991. године. Мине су поставиле снаге МУП-а Хрватске.

Други свјетски рат[уреди]

У цркви у Кукуњевцу затворено је око 200 мештана. „Ту су их најпре свукли, оставили на њима само гаће и кошуљу, и када је пала ноћ све их поклали.[4]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Кукуњевац је имао 233 становника.[5]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Кукуњевац је имало 1.082 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
832 76,89 %
Хрвати
  
128 11,82 %
Југословени
  
44 4,06 %
Словаци
  
22 2,03 %
Чеси
  
20 1,84 %
Мађари
  
6 0,55 %
Муслимани
  
4 0,36 %
Италијани
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
неопредељени
  
11 1,01 %
регион. опр.
  
1 0,09 %
непознато
  
12 1,10 %
укупно: 1.082

Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 9. јануар 1896. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1896. године
  3. ^ "Застава",...
  4. ^ Страњаковић (1991). стр. 240.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/347337/Komemoracija-zrtvama-ustaskog-terora-u-Kukunjevcu