Липик
Липик | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Пожешко-славонска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 2.258 |
— густина | 10,75 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 6.170 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 24′ 53″ С; 17° 09′ 44″ И / 45.414601° С; 17.162317° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 210 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Винко Касана |
Поштански број | 34551 Липик |
Позивни број | +385 34 |
Регистарска ознака | DA |
Липик је градић и познато бањско лечилиште у западној Славонији, Република Хрватска.
Историја
[уреди | уреди извор]Почетком 20. века Липик је као село припадао Пакрачкој парохији, која је друге платежне класе (са два свештеника). У месту је било седиште политичке општине, има пошту и брзојав, ради комунална основна школа. Православни верници из места похађали су цркву посвећену Сошествију Св. Духа у Пакрацу, при којој су служили пароси, поп Сава Стојаковић и поп Данило Подунавац.[1]
Терме Липик
Липик као насеље и лечилиште на десној страни Пакре развија се у 18. веку као термално-лечилишни центар. Терме се спомињу још у римско доба. Бржи развој почиње у 19. веку са изградњом и уређењем модерног купалишта, парка и хотела. Објекти су грађени у стилу сецесије.[2] Године 1876. за бању се каже да јодна- има врео 51 степен јодни-патрон-кали-извор. Бањски лекар је др Керн, а ту се лече болести: сифилис, шкрофула, костобоља, женске и кожне болести. Посетиоцима су на услузи пошта и телеграф.[3]
Рат у Хрватској
У грађанском рату Липик је доста страдао. Уништена је економска инфраструктура, али и велики део добара из културне баштине. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје града Липика налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, град Липик је имао 6.170 становника, од чега у самом Липику 2.258.[4]
Попис 2001.
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 2001. године, Град Липик је имао 6.674 становника, од чега је у самом Липику живело 2.300 становника.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]До нове територијалне организације, Град Липик се налазио у саставу бивше велике општине Пакрац. Национални састав града Липика, по попису из 1991. године је био следећи:
година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
---|---|---|---|---|---|
1991. | 11.222 | 4.987 (44,43%) | 4.277 (38,11%) | 490 (4,36%) | 1.468 (13,08%) |
На попису становништва 1991. године, насељено место Липик је имало 3.725 становника, следећег националног састава:
Привреда
[уреди | уреди извор]За време Југославије у Липику је постојала индустријска производња стакла „Творнице равног стакла Липик”, која је основана 1963. Творница данас ради под именом „Липик Глас”, која је од 2001. део италијанске групације Финдид Груп.[5]
Култура и образовање
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спорт
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Управа
[уреди | уреди извор]Градоначелник је Винко Касана.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 340.
- ^ "Застава", Нови Сад 1876.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2014.
- ^ „Povijest Tvrtke”. lipikglas.com. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 5. 1. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.