Пређи на садржај

Липик

Координате: 45° 24′ 53″ С; 17° 09′ 44″ И / 45.414601° С; 17.162317° И / 45.414601; 17.162317
С Википедије, слободне енциклопедије
Липик
Липик
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
Становништво
Становништво
 — 2011.2.258
 — густина10,75 ст./km2
Агломерација (2011.)6.170
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 53″ С; 17° 09′ 44″ И / 45.414601° С; 17.162317° И / 45.414601; 17.162317
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина210 km2
Липик на карти Хрватске
Липик
Липик
Липик на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникВинко Касана
Поштански број34551 Липик
Позивни број+385 34
Регистарска ознакаDA

Липик је градић и познато бањско лечилиште у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]
Рушевине Липика за време рата у Хрватској (мај 1994)

Почетком 20. века Липик је као село припадао Пакрачкој парохији, која је друге платежне класе (са два свештеника). У месту је било седиште политичке општине, има пошту и брзојав, ради комунална основна школа. Православни верници из места похађали су цркву посвећену Сошествију Св. Духа у Пакрацу, при којој су служили пароси, поп Сава Стојаковић и поп Данило Подунавац.[1]

Терме Липик

Липик као насеље и лечилиште на десној страни Пакре развија се у 18. веку као термално-лечилишни центар. Терме се спомињу још у римско доба. Бржи развој почиње у 19. веку са изградњом и уређењем модерног купалишта, парка и хотела. Објекти су грађени у стилу сецесије.[2] Године 1876. за бању се каже да јодна- има врео 51 степен јодни-патрон-кали-извор. Бањски лекар је др Керн, а ту се лече болести: сифилис, шкрофула, костобоља, женске и кожне болести. Посетиоцима су на услузи пошта и телеграф.[3]

Рат у Хрватској

У грађанском рату Липик је доста страдао. Уништена је економска инфраструктура, али и велики део добара из културне баштине. До нове територијалне организације у Хрватској, подручје града Липика налазило се у саставу бивше велике општине Пакрац.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Липик је имао 6.170 становника, од чега у самом Липику 2.258.[4]

Попис 2001.

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2001. године, Град Липик је имао 6.674 становника, од чега је у самом Липику живело 2.300 становника.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

До нове територијалне организације, Град Липик се налазио у саставу бивше велике општине Пакрац. Национални састав града Липика, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 11.222 4.987 (44,43%) 4.277 (38,11%) 490 (4,36%) 1.468 (13,08%)

На попису становништва 1991. године, насељено место Липик је имало 3.725 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.499 40,24%
Хрвати
  
1.447 38,84%
Југословени
  
249 6,68%
Италијани
  
85 2,28%
Чеси
  
74 1,98%
Мађари
  
39 1,04%
Украјинци
  
12 0,32%
Словенци
  
11 0,29%
Албанци
  
10 0,26%
Муслимани
  
10 0,26%
Немци
  
7 0,18%
Руси
  
3 0,08%
Македонци
  
2 0,05%
Словаци
  
2 0,05%
Црногорци
  
2 0,05%
Пољаци
  
1 0,02%
остали
  
4 0,10%
неопредељени
  
175 4,69%
регион. опр.
  
2 0,05%
непознато
  
91 2,44%
укупно: 3.725

Привреда

[уреди | уреди извор]

За време Југославије у Липику је постојала индустријска производња стакла „Творнице равног стакла Липик”, која је основана 1963. Творница данас ради под именом „Липик Глас”, која је од 2001. део италијанске групације Финдид Груп.[5]

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]

Градоначелник је Винко Касана.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  2. ^ Pakrac 1945-1975. Pakrac: Skupština općine Pakrac. 1978. стр. 340. 
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1876.
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2014. 
  5. ^ „Povijest Tvrtke”. lipikglas.com. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 5. 1. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]