Културни центар Војводине Милош Црњански
| Културни центар Војводине Милош Црњански | |
|---|---|
 Лого установе од 2019. | |
 Улаз у Културни центар Војводине Милош Црњански | |
| Оснивач | Скупштина АП Војводине |
| Датум оснивања | 10. јул 2003. |
| Тип | установа културе |
| Намена | Промовисање уметности и културе |
| Локација | Република Србија |
| Седиште | Нови Сад |
| Подручје деловања | АП Војводина |
| Службени језици | српски језик |
| Директор | Ненад Шапоња |
| Главни орган | Управни одбор |
| Веб-сајт | https://zkv.rs/ |
| Претходни назив | Завод за културу Војводине |
Културни центар Војводине Милош Црњански јесте културна установа која се налази у градском центру Новог Сада. Задатак центра је да негује и промовише савремене културне стратегије, савремену културну и уметничку продукцију, истражује могућности примене и развоја нових културних модела у Војводини заснованих на међународној сарадњи и интеркултуралном дијалогу. Име носи по прослављеном српском писцу, Милошу Црњанском.
Историјат[уреди | уреди извор]
Културни центар Војводине Милош Црњански настао је преименовањем Завода за културу Војводине. Под новим називом, делује од 28. децембра 2018. године, одлуком оснивача Скупштине Аутономне Покрајине Војводине.[1]
Завод за културу Војводине основала је Скупштина АП Војводине 10. јула 2003. године, а потреба за његовим оснивањем је једним делом била повезана и са престанком вишедеценијског рада културно-просветних заједница које су одлуком Републичког министарства културе и медија скинуте са буџетског финансирања.
Тадашњи покрајински секретар за образовање и културу, Золтан Буњик, образлажући предлог за оснивање нове институције, рекао је да у вишенационалној и мултикултурној Војводини не постоји установа која се свестрано бави проучавањем културе те Завод за културу Војводине, по одлуци Оснивача, треба да се бави научним, стручним, развојним и примењеним истраживањима у овој области, те менаџментом, продукцијом и туризмом у култури, као и организовањем културно-уметничких манифестација. У Одлуци о оснивању, наведене су и друге активности Завода за културу Војводине као што су: брига о баштини и језику народа, националних и етничких заједница у Војводини, о аматерском стваралаштву, о промоцији једнакости државних, приватних и грађанских иницијатива у области културе и др, а истакнуте су и активности на међународној сарадњи као и усклађивање и развијање домаћих норматива са европским стандардима.
Као делатности Завода за културу Војводине, истакнуте су и неговање мултикултуралности и интеркултуралности на подручју Војводине, као и успостављање веза и сарадње установа културе организација и појединаца у АП Војводини са међународним установама и организацијама (Савет Европе, Пакт за стабилност Југоисточне Европе, Европска унија, УНЕСКО и др.).
Директори установе[уреди | уреди извор]
- Душан Вујичић (2003—2005),
- Весна Шијачки (2005—2007),
- Тибор Вајда (2007—2013),
- Владимир Копицл (2013—2016),
- Смиљана Влајић (2016—2021),
- Ненад Шапоња (2021—сада), тренутни директор Културног центра.
Пројекти[уреди | уреди извор]
Развојно-истраживачки пројекти[уреди | уреди извор]
Област Развојно-истраживачки пројекти, у оквиру Културног центра, за свој примарни циљ има да, укључивањем заједнице и стручне јавности у своје пројекте, систематски учествује, прати и прикупља, бележи и чува податке о културним дешавањима на територији Војводине и дугорочно, теоријски и емпиријски истражује различите облике културног живота (аматеризам, савремено стваралаштво, традиционална култура, мултикултуралност, културни менаџмент, међународна сарадња), како би се обезбедили релевантни увиди неопходни за стратешко промишљање развоја културе у Војводини и формирала активна база података неопходна за сваку врсту анализе и архиве. Организовањем пројеката који имају за циљ да подстичу и развијају контакт са свим релевантним чиниоцима те постављају питања и дебате из свих области које се тичу развоја културне заједнице, Културни центар се активно укључује у рад и афирмацију свих елемената културног и јавног живота.[2]
Продукцијски пројекти — Креативна сцена Војводине[уреди | уреди извор]
Промоција уметничког рада и деловања кроз реализацију концертне праксе, свих видова уметничког стваралаштва и израза како савременог тако и традиционалног, промовисање и представљање дела домаће и светске литературе, интерактивног аспекта уметника и публике, јачање креативног стваралаштва и подизање квалитета укупног културног програма у Војводини. Пројектна активност се односи на све облике презентације уметничког рада свих видова уметности — визуелне, музичке, музичко сценске и мултимедијалне као и подршку аматеризму кроз отварање могућности представљања најбољих програма овог домена. Обавезан пратећи аспект је и формирање архиве кроз аудио визелну и фото документацију која остаје као трајни сведок деловања, стваралаштва и општег културног миљеа у данашњем времену.[3]
Такође, један део активности је усмерен на промовисање савременог стваралаштва и активну сарадњу са уметницима и извођачима у земљи и иностранству. Посебан акценат је на афирмацији, доступности и видљивости стваралачко-уметничке праксе Војводине у земљи, региону и шире, а у складу са капацитетима Културног центра.
Издавачка делатност[уреди | уреди извор]
У оквиру богате издавачке делатности Културног центра Војводине „Милош Црњански“, поред монографија и појединачних издања са врхунским делима војвођанских аутора у области филозофије, књижевности, критике, теорије и других дисциплина духа, постоји и часописна продукција у којој се на годишњем нивоу објављују Нова мисао – часопис за савремену културу Војводине (квартално) и Интеркултуралност – часопис за подстицање и афирмацију интеркултуралне комуникације (два пута годишње), затим зборници и друге публикације везане за пројекте на годишњем и вишегодишњем нивоу, као и објављена дела савременог стваралаштва на носачима звука и слике (CD, DVD).[4]
Награде Културног центра[уреди | уреди извор]
Годишње награде[уреди | уреди извор]
Културни центар додељује годишње награде у циљу указивања и афирмисања истинских вредности, као и стваралачких резултата у култури и уметности. Од 2017. године, ову награду добијају појединци за остварене резултате у текућој години. У оквиру својих годишњих награда, Културни центар додељује следеће:[5]
- Искре културе, за савремено стваралаштво младом аутору/ауторки до 35 година из свих области културног стваралаштва;
- Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност, која се додељује у области очувања и развијања вишејезичности и културне баштине националних заједница које живе на територији АП Војводине и доприносе међусобном уважавању и бољем упознавању различитих култура у Покрајини;
- Медаља културе за очување културног наслеђа, која се додељује појединцу за допринос у истраживању, коришћењу и заштити духовне и материјалне културне баштине у АП Војводини;
- Медаља културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад која се додељује појединцу за дугогодишње континуирано уметничко стваралаштво.
Годишње награде Културног центра су најрепрезентативније награде које се у АП Војводини додељују у области уметности, а досадашњи добитници су им током протеклих година учврстили кредибилитет. О добитницима награда по појединачним категоријама одлучују чланови комисија, у складу са Правилником.
Ближа мерила и критеријуми утврђени су посебним Правилником о додели годишњих награда, а оне се лауреатима додељују у децембру месецу текуће године, на посебној свечаности коју Културни центар организује у холу Владе АП Војводине.
Књижевна награда Милица Стојадиновић Српкиња[уреди | уреди извор]
У оквиру манифестације Књижевни сусрети Милици у походе, која се одржава од 1994. године, установљена је књижевна награда Милица Стојадиновић Српкиња, коју су, између осталих, добили еминентни књижевни ствараоци: Флорика Штефан, Мира Алечковић, Јара Рибникар, Танасије Младеновић, Бошко Петровић, Матија Бећковић, проф. др Мирослав Егерић, проф. др Јелка Ређеп, Милан Ненадић, Благоје Баковић, Вида Огњеновић и други, а од 2009. године, ова награда се додељује искључиво „песникињи за књигу поезије, објављену на српском језику, између две манифестације Књижевни сусрети Милици у походе”.[6]
Од када су промењене пропозиције, од 2009. године, награду су добиле наше познате песникиње. Оне су, уз новчани део награде, оствариле право да нову збирку поезије, или избор из поезије, објаве у едицији „Добитница књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња” Културног центра.
У циљу остварења и јачања родне равноправности, кад су у питању књижевна признања, награда Милица Стојадиновић Српкиња, додељује се, од 2009. године, само песникињама. Културни центар, по правилнику о додели ове књижевне награде, расписује конкурс, а о најбољој збирки поезије одлучује жири стручњака који чине еминентни књижевни критичари.
Манифестација Милици у походе организује се у просторијама Културног центра у месецу октобру текуће године. На свечаности се уручује награда Милица Стојадиновић Српкиња, представља се лауреаткиња и њен целокупни опус као и награђена збирка поезије. Такође, у оквиру манифестације се организује и промоција збирке поезије прошлогодишње лауреаткиње коју Културни центар објављује у едицији „Добитница књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња” у оквиру издавачке делатности Културног центра.
Награда Медијакулт[уреди | уреди извор]
Културни центар Војводине Милош Црњански од 2013. додељује награду Медијакулт која има за циљ да афирмише и подржи креативно ТВ стваралаштво у области културе, унапреди сарадњу Културног центра с медијским кућама у Војводини и допринесе унапређењу интеркултуралне комуникације на овом простору.[7]
Добитници Награде Медијакулт[уреди | уреди извор]
- 2013 — Ивана Петровић
- 2014 — Нада Зорић
- 2015 — Сташа Јамушаков
- 2016 — Борислав Хложан
- 2017 — Светлана Миљанић
- 2018 — Рожа Анико
- 2019 — Владимир Бајић
- 2020 — Жолт Херцег
- 2021 — Борислав Хложан
- 2022 — Милан Белегишанин, за ТВ емисију Вилењак у продукцији Општине Беочин / РТВ и
- Диана Ђурић (Будимпешта), Специјална награда за ТВ емисију Бисери Епархије Будимске – Манастир Грабовац.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјат Културног центра Војводине „Милош Црњански“”. Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „РАЗВОЈНО ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ”. Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „ПРОДУКЦИЈСКИ ПРОЈЕКТИ – КРЕАТИВНА СЦЕНА ВОЈВОДИНЕ”. Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Издавачка делатност КЦВМЦ”. Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ „МИЛОШ ЦРЊАНСКИ“”. Културног центра Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња“”. Културни центар Војводине „Милош Црњански“. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „НАГРАДА „МЕДИЈАКУЛТ“”. Културни центар Војводине „Милош Црњански”. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Добитници награда „Медијакултˮ за 2022. годину”. Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ. 30. 11. 2022. Приступљено 7. 12. 2022.