Владимир Копицл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Копицл
KopiclVladimir.jpg
Владимир Копицл
Датум рођења(1949-08-05)5. август 1949.(69 год.)
Место рођењаЂенерал Јанковић
 ФНРЈ
Период1970.—
НаградеБранкова награда
Стеријина награда
Награда Друштва књижевника Војводине
Књижевна награда Стеван Пешић
Награда Исток-Запад
Дисова награда
Награда Десанка Максимовић

Владимир Копицл (Ђенерал Јанковић, 1949) је српски песник и есејиста, преводилац, уметник, новинар, позоришни и филмски критичар. [1]

Биографија[уреди]

Рођен је 8. августа 1949. године у Ђенерал Јанковићу, на Косову и Метохији. Основну и средњу школу завршио у Новом Саду, где је и дипломирао на Катедри за југословенску и општу књижевност Филозофског факултета.

Радио је од 1971. до 1973. године као уредник Центра за уметност Трибине младих у Новом Саду, 1978. и 1979. године радио као професор у Центру за образовање кадрова преводилачке и културолошке струке у Карловачкој гимназији (1978—1979), а од 1981. године био је запослен у редакцији „Дневника“ као књижевни, филмски, позоришни критичар и уредник.

Уређивао је неколико књижевних часописа (Летопис Матице српске, Раyс/Лучи/Los Rauos/Strahlen, ТРАНСкаталог), члан жирија (БИТЕФ, Мало Позорје, ФИАТ, Фестивал професионалних позоришта Војводине...), био је оснивач, селектор и председник Уметничког одбора Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра ИНФАНТ у Новом Саду и селектор Фестивала професионалних позоришта Војводине, Југословенског позоришног фестивала у Ужицу и Стеријиног позорја у Новом Саду.

Од 1971. до 1976. године био је активан на пољу концептуалне уметности, перформанса, проширених медија и излагао на многим самосталним и групним изложбама у нашој земљи и свету. Његови радови из ове области укључени су у неколико европских и светских антологија и зборника, на пример – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972,...

Чланство у удружењима[уреди]

  • Српско књижевно друштво,[2]
  • Српски ПЕН центар,
  • Друштво књижевника Војводине,
  • Југословенско друштво за уметност и технологију спектакла – ЈУСТАТ,
  • Међународна федерација филмских критичара - ФИПРЕСЦИ,
  • Удружење позоришних критичара и театролога Србије,
  • Међународно удружење позоришних критичара - АИЦТ.

Објавњена дела[уреди]

Књиге поезије[уреди]

  • Аер (Матица српска, 1978),
  • Парафразе пута (Матица српска, 1980),
  • Гладни лавови (КЗНС, 1985),
  • Вапаји & конструкције (Матица српска, 1986),
  • Питање позе (Матица српска, 1992),
  • Приказе – нове и изабране кратке песме (Матица српска,1995),
  • Клисурине (Народна књига, 2002),
  • Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (Orpheus, 2002),
  • Смернице (НБ Светозар Марковић, 2006),
  • Промашаји (НБ "Стефан Првовенчани", 2008),
  • Совин избор (НБ "Владислав Петковић Дис", 2008),
  • 27 песама: тенкови&луне (Културни центар Нови Сад, 2011),
  • Несвршено, двојезично издање (2011),
  • Туфне - изабране песме (2013),

Књиге есеја[уреди]

  • Механички патак, дигитална патка (Народна књига, 2003),[3]
  • Призори из невидљивог (Народна књига, 2006).

Рад и превод зборника и антологија[уреди]

  • Тело уметника као субјект и објект уметности (Трибина младих, 1972),
  • Трип – водич кроз савремену америчку поезију (Народна књига, 1983 – са Владиславом Бајцем),
  • Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (Октоих, 2001 – са Дубравком Ђурић),
  • Миленијумски цитати (Orpheus, 2005),
  • Врата панике – Тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Orpheus, 2005),
  • Техноскептицизам (Orpheus, 2007)

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]