Милан Ненадић (књижевник)
| Милан Ненадић | |
|---|---|
 Милан Ненадић | |
| Датум рођења | 30. септембар 1947. |
| Место рођења | Грковци, Босанско Грахово,  ФНР Југославија |
| Датум смрти | 7. март 2021. (73 год.) |
| Место смрти | Петроварадин,  Србија |
Милан Ненадић (Грковци, 30. септембар 1947 — Нови Сад, 7. март 2021) био је српски књижевник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима код Босанског Грахова.[1] Основну школу и гимназију је завршио у Босанском Грахову, а потом је уписао студије југословенских књижевности и савременог српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву.[2] Након завршетка студија и одслужења војног рока, започео је свој рад као слободни уметник. Од 1974. године живео је у Београду, где је провео десет година, преселивши се потом у Зрењанин 1984. године. Од 1998. године је живио у Петроварадину.
Милан Ненадић је преминуо заједно са својом супругом Илеаном Урсу Ненадић, која је такође била књижевница и преводилац, од последица цурења гаса у њиховој породићној кући у Петроварадину 7. марта 2021. године.[3]
Уметничка делатност[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Објављена дела[уреди | уреди извор]
Милан Ненадић је објавио преко двадесет књига поезије и превођен је на готово све европске језике.
- Стефанос - Свјетлост, Сарајево, 1971. године
- Нови Стефанос - Веселин Маслеша, Сарајево, 1974. године
- Општи одар - Свјетлост, Сарајево, 1978. године
- Усамљена историја - Веселин Маслеша, Сарајево, 1979. године
- Осветна маска - Просвета, Београд, 1981. године
- Песме - БИГЗ, Београд, 1984. године
- Књига четворице - Нова Југославија, Врање, 1985. године (заједно са Зораном Вучићем, Слободаном Стојадиновићем и Мирославом Цером Михаиловићем)
- Општи одар и друге песме - Свјетлост, Сарајево, 1985. године (заједно са Иваном Кордићем и Стеваном Тонтићем)
- Вриснула је мајка - Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин, 1985. године (заједно са Илеаном Урсу)
- Почињем да бирам - Панпублик, Зрењанин, 1988. године
- Дрхтање у своду - Универзитетска ријеч, Никшић, 1988. године
- Изабране песме - Веселин Маслеша, Сарајево, 1989. године
- Бели Анђео - Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин, 1990. године
- Венац за Гаврила - Народна библиотека "Данило Киш", Врбас, 1991. године
- Уточиште - Матица српска, Нови Сад, 1994. године
- Средовечан соко - Књижевна заједница, Нови Сад, 1995. године
- Угрушак: наставак Уточишта - Матица српска, Нови Сад, 1997. године
- Суви печат - Глас српски, Бања Лука, 1998. године
- Општи одар и нове песме - Ослобођење, Сарајево, 2000. године
- Ноћна слика (Imagine nocturnǎ) - Libertatea, Панчево, 2001. године (српско-румунско издање)
- Дивљи бог Балкана - Српска књижевна задруга, Београд, 2003. године
- Пола капи росе: изабране и нове песме - Orpheus, Нови Сад, 2004. године
- Песме (избор) - Књижевна задруга, Бања Лука, 2005. године
- Камен са именом - Stylos, Нови Сад, 2006. године
- Горко изобиље - ДНС Логос, Бачка Паланка, 2008. године
- Више од имања (избор) - Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2010. године
- Редна чаша - Београд, Зрењанин, 2012. године
- Укус пелина (изабране песме) - Просвета, Београд, 2012. године
- Венац за Гаврила, завештање - Каирос, Сремски Карловци, 2014. године
- Венац за Гаврила: завештање - Графомарк, Лакташи, 2014. године (издање другачије у односу на претходно)
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Милан Ненадић је добитник бројних награда и признања од којих битније укључују:
- Требињске вечери поезије - Дучићева награда, 1971. године
- Печат вароши Сремскокарловачке, 1972. године
- "Милан Ракић" Удружења књижевника Србије, 1979. године
- награду БИГЗ-а, 1985. године
- награду Универзитетске ријечи за књигу године, 1990. године
- "Змајеву награду" Матице српске, 1990. године
- награду "Станко Симићевић" Народне библиотеке "Данило "Киш" из Врбаса, 1996. године
- награду Друштва књижевника Војводине, 1996. године
- "Кочићево перо", 1996. године
- награду "Бранко Ћопић" Српске академије наука и уметности, 1998. године
- награду Савеза књижевника Румуније, 2000. године
- орден Владе Румуније, 2000. године
- награда "Овидије" Савеза књижевника Румуније и Владе Румуније, 2001. године
- "Лаза Костић", 2001. године
- "Кондир Косовке девојке", 2002. године
- повеља "Пјесник - свједок времена" у склопу Сарајевских дана поезије, 2002. године
- награду "Шушњар", 2005. године
- "Ђура Јакшић", 2007. године
- "Милица Стојадиновић Српкиња", 2008. године
- "Заплањски Орфеј", 2010. године
- "Петровдански вијенац", 2012. године
- Жичка хрисовуља (награда), 2020. године[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Милан Ненадић добитник награде "Десанка Максимовић"”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 22. 1. 2018.
- ^ Ненадић, Милан. Више од имања : избор. Нови Сад : Завод за културу Војводине, 2010. стр. 91. ISBN 978-86-85083-38-9.
- ^ „Песник и књижевница пронађени мртви у кући у Петроварадину”. Радио-телевизија Војводине. 7. 3. 2021. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ ХРИСОВУЉА ПОЕЗИЈИ ДУБОКОГ ПОИСТОВЕЋЕЊА: Признање песнику Милану Ненадићу („Вечерње новости”, 19. август 2020)
