Лајош Зилахи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лајош Зилахи
Lajos Zilahy.jpg
Лајош Зилахи сликан 1925.
Пуно име Лајош Зилахи
Датум рођења 1891.
Место рођења Нађсалонта
Аустроугарска
Датум смрти 1974.
Место смрти Нови Сад
СФРЈ
Најважнија дела Арарат
Заробљеници

Лајош Зилахи (мађ. Zilahy Lajos; Нађсалонта, Трансилванија , 27. март 1891Нови Сад, 1. децембар 1974) био је мађарски писац и драматург. Један је од водећих, ако не и најчитанији прозни мађарски аутор двадесетог века.

Живот[уреди]

Рођен је у Салонти, Трансилванија, тада део Краљевине Мађарске. Студирао је право на Универзитету у Будимпешти пре него што је послат на Источни фронт током Првог светског рата,[1] где је био рањен. О својим искуствима са ратишта потресно сведочи у роману „Заробљеници“ (мађ. Két fogoly). Његово најпознатије дело је „Арарат“, део трилогије, а најпотресније „Самртно пролеће“. Његовим делима провејава дух аристократске Мађарске, односно Аустроугарске, а изузетно живим описима успева да гане читаоца.

Он је такође био активан и на филму. Његов роман из 1928. Нешто плута на води екранизован је два пута. Његова представа Генерал снимљена је као филм под називом Врли син 1930. и као Побуњеник 1931.

Неколико његових романа је преведено на бугарски, хрватски, дански, холандски, чешки, енглески, естонски, фински, француски, немачки, италијански, јапански, пољски, румунски, српски, словачки, шпански, шведски и турски. Едиција његових кратких прича доступна је на шпанском, неке од његових приповедака преведене су на бугарски, хрватски, енглески, естонски, француски, немачки, италијански, пољски, португалски, словачки, шпански и шведски, а неки од његових песама на немачки.

Лајош Зилахи је сахрањен на будимпештанском гробљу Керпеши.

Изабрани романи[уреди]

  • Кад душа замире (1900)
  • Заробљеници (1926)
  • Вода нешто носи (1928)
  • Два затвореника (1931)
  • Дезертер (1932)
  • Освета оружја (1936)
  • Арарат (1947)
  • Бесан анђео (1953)
  • Пурпурни век (1965)

Спољашње везе[уреди]

  1. „Zilahy, Lajos”. Howard Gotlieb Archival Research Center. Boston University. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-27. Приступљено 2008-12-27.