Лу Сјуен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лу Сјуен
LuXun1930.jpg
Лу Сјуен (1930)
Пуно имеЏоу Шужен
НадимциЏоу Џангшоу
Џоу Јушан
Џоу Јуцај
Датум рођења(1881-09-25)25. септембар 1881.
Место рођењаШаосинг (Џеђанг)
 Flag of China (1889–1912).svg Кина династије Ћинг
Датум смрти19. октобар 1936.(1936-10-19) (55 год.)
Место смртиШангај
 Република Кина (1912—1949) Републиканска Кина
ШколаУниверзитет Тохоку
Инситут Кобун
Занимањеписац, критичар, есејиста
Период1881—1936.

Потпис

Лу Сјуен (трад. кин. 魯迅, кин. 鲁迅, пин. Lǔ Xùn; IPA: [lù ɕŷn]),[a] правим именом Џоу Шужен (трад. кин. 周樹人, кин. 周树人, пин. Zhōu Shùrén; Шаосинг, 25. септембар 1881Шангај, 19. октобар 1936), био је један од најзначајнијих кинеских писаца 20. века и осниваче савремене кинеске књижевности на говорном, народном језику, али и класичном кинеском. Писао је кратке приче, есеје и песме, бавио се уредништвом, превођењем, књижевном критиком, дизајнирањем и др. Његова социјална мисао и критика традиционалног друштва оставила је дубок траг у Кини 20. века, нарочито на Покрет 4. маја, а преко њега и на кинеске комунисте пре стварања НР Кине. Сјуен је био познат преводилац, који је кинеској јавности први представио савремену светску књижвеност.

Младост[уреди]

Рођен је у Шаосингу, у данашњој провинцији Џеђанг. Његова породица је припадала вишој класи, али је била осиромашена. Дуга болест и смрт његовог оца подстакли су ГА да студира западну медицину, јер је сматрао да кинеска традиционална медицина није увек успешна у лечењу болести и да се њоме често баве шарлатани. Отишао је у Јапан на Виши медицински институт Тохоку (јап. 東北) у Сендаију. По повратку у Кину 1909. године, постао је предавач на Пекиншком универзитету и почео је да пише. Према сопственим речима, списатељску каријеру је започео осетивши да је важније да излечи душе својих сународника него њихова тела.[1]

Прва дела[уреди]

Маја 1918. године први пут је употребио свој псеудоним и објавио прву значајну приповетку на говорном кинеском језикуДневник једног лудака (кин. 狂人日记), која је постала једно од његових најзначајнијих и најпознатијих дела. У овој приповеци први пут је исказао и своју критику традиционалног кинеског друштва, створивши једно од главних дела на којима почивају темељи кинеског Покрета 4. маја. Његова друга најпознатија приповетка, Истинита прича о А Q (кин. 阿Q正传), објављена је двадесетих година 20. века.

Књижевни рад[уреди]

Лу Сјуен са Сју Гуангпинг и њиховим сином Џоуом Хајјингом

До своје смрти 1936. године објавио је двадесет две приповетке у две збирке (Позив на оружје и Старе приче препричане), поему у прози Дивља трава, као и многобројне есеје и преводе (посебно је ценио Гогоља и први превео Мртве душе на кинески). Његова дела сабрана су у преко двадесет томова.

Лу Сјуен је такође био уредник неколиких левичарских часописа, од којих је најзначајнији Нова омладина (кин. 新青年). Такође, био је један од првих присталица есперанто покрета у Кини.

Иако је био симпатизер кинеског комунистичког покрета, никада није приступио КПК. Због наклоности комунистима, дела су му била забрањена на Тајвану до краја осамдесетих година.

Његова дела су и данас веома значајна и популарна, посебно међу омладином, а јављају се и у јапанским средњошколским уџбеницима.

Напомене[уреди]

  1. ^ Псеудоним се такође наводи и као Лу Сјун. Пређашња романизација је била Лу Сјин (пин. Hsün).

Референце[уреди]

== Референце ==
  1. ^ Zuoren, Zhou. 魯迅的青年時代 (Lu Xun's youth). 河北教育出版社 (Hebei Education Press). ISBN 978-7-5434-4391-4. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]