Марин Дринов

С Википедије, слободне енциклопедије
Марин Дринов
Marin-drinov-portrait-rulexru.jpg
Марин Дринов
Датум рођења(1838-10-20)20. октобар 1838.
Место рођењаПанађуриште, Османско царство
Датум смрти13. март 1906.(1906-03-13) (67 год.)
Место смртиХарков, Руска Империја
ШколаЦарски московски универзитет

Марин Стојанов Дринов (буг. Марин Стоянов Дринов; 20. октобар 1838 — 13. март 1906) био је бугарски историчар и филолог из периода Народног препорода који је већи део свог живота живео и радио у Русији.[1] Био је један од зачетника бугарске историографије[2] и оснивач Бугарске академије наука (тада Бугарског књижевног друштва), као и њен први председник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Панађуришту 1838. Отишао је у Русију 1858. године да настави школовање. Студирао је историју и филологију у Кијеву и на Московском државном универзитету, путовао је и радио у Аустрији и Италији између 1865. и 1871. Године 1869. постао је један од суоснивача и активни члан Бугарског књижевног друштва. Дринов је магистрирао и постао читалац славистике на Харковском универзитету, почевши да ради као редовни професор крајем 1876. године.

Током периода руске владе Бугарске (1878—1879) Дринов је био министар народног просветитељства и духовних послова. Учествујући активно у организацији новоослобођене бугарске државе, Марин Дринов познат је као један од аутора Трновског устава, као особа која је предложила Софију уместо Тарнова (коју фаворизују аустријске дипломате) за нову бугарску престоницу и особа која је увела стандардизовано издање ћирилице од тридесет и два слова које се користило у Бугарској до правописне реформе 1945. Одиграо је пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика. Већ 1870. одбацио је предлог Кузмана Шапкарева за мешовиту источну и западну бугарско-македонску основу за стандардни језик, наводећи у свом чланку у новинама: „Такав вештачки склоп писаног језика је нешто немогуће, недостижно и за које се никада није чуло“.[3][4][5] Овај став Дринова критиковали су неки савремени бугарски лингвисти као Благој Шклифов.[5]

Први правопис стандардног бугарског језика, основан са одлуком министра просвете Тодора Иванчова 1899. године, приписује се Дринову. Бугарски језик је претрпео три правописне реформе: 1921, 1923 и 1945.

Част[уреди | уреди извор]

Врх Дринов на острву Смит, Јужна Шетландска острва, назван је по Марину Дринову.

Две награде Бугарске академије наука назване су по њему.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 786. Приступљено 11. 9. 2018 — преко Internet Archive. 
  2. ^ Crampton, R. J. (2005). A Concise History of Bulgaria (2nd изд.). Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, São Paolo: Cambridge University Press. стр. 48. 
  3. ^ Makedoniya 31 July 1870
  4. ^ Tchavdar Marinov. In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies. in Entangled Histories of the Balkans - Volume One. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004250765_010 p. 443
  5. ^ а б Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.
  6. ^ „Statute of the Marin Drinov decoration of honor of the Bulgarian Academy of Sciences” (PDF). Bulgarian Academy of Sciences. 12. 6. 1996. Приступљено 21. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]