Марија Павловна (1786—1859)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марија Павловна
Maria Pavlovna of Russia by G.Dawe (1822, Hermitage).jpg
Пуно имеАна Павловна
Датум рођења(1786-02-16)16. фебруар 1786.
Место рођењаСанкт Петербург
Руско царство
Датум смрти23. јун 1859.(1859-06-23) (73 год.)
Место смртиВајмар
Немачка
ДинастијаРоманов
ОтацПавле I
МајкаМарија Фјодоровна
СупружникКарл Фридрих, велики војвода од Сакс-Вајмар-Ајзенаха
ПотомствоMarie of Saxe-Weimar-Eisenach, Аугуста од Сакс-Вајмар-Ајзенаха, Charles Alexander, Grand Duke of Saxe-Weimar-Eisenach

Марија Павловна (рус. Мария Павловна, рођена 16. фебруара 1786. у Санкт Петербургу, умрла 23. јуна 1859. у Вајмару) била је руска принцеза, ћерка цара Павла I и војвоткиња по удаји за војводу Карла Фридриха.

Биографија[уреди]

Рођена је 16. фебруара 1786. године у Санкт Петербургу, као трећа ћерка и пето дете оца Павла I и мајке Марије Фјодоровне из Виртемберга (Софија Доротеа девојачко). Као дете није била нарочито лепа. Њена бака Катарина II је приметила њен истанчан таленат за клавир, али је ипак више волела да је рођен дечак. Њен учитељ музике био је Ђузепе Сарти. После бабине смрти њен отац постаје нови император Русије.

3. августа 1804. удаје се за Карла Фририха,[1] наследника Великог војводе Сакс-Вејмар-Ајзенаха (2. фебруара 1783—8. јула 1853). Младенци су боравили у Санкт Петербургу девет месеци, пре одласка у Вајмар. Тамо су Марију дочекали свечано, како је описао Кристиф Мартин Виленд: "Највећи празник са ватрометом, шетњом, комедијом, расветом је била свуда унаоколо и искрена радост при доласку наше нове принцезе" .

Марија Павловна била је заинтересована за уметност и науку. Била је заштитница уметности, науке и социјалне заштите у сиромашном Великом војводству са седиштем у Вајмару. Похађала је десет курсева на Универзитету у Јени и била је главни иницијатор за оснивање Фалк института у Вајмару. За свог сина Чарлса Александра као ментора одабрала је женевског учитеља, Фредерика Сорета, који је био одлично упознат са радом Јохана Волфганг Гетеа. Касније је звала и Франца Листа у Вајмар, како би обновила локалну уметност и културу која је била препознатљив знак Вајмара.[2] Он је боравио ту од 1842. до 1848. године, али пошто је Војвоткиња све слабије чула није могла да чује премијеру Вагнерове опере Лоенгрин у Вајмару 28. августа 1850. године. Такође познате су биле литерарне вечери, где су научници са суседног Универзитета Јена и други широм војводства били позвани да предају различите теме. Гете је о њој говорио као једној од највреднијих жена тог времена

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фредерик IV од Данске
 
 
 
 
 
 
 
8. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хидвиг Софија од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Петар I
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина I
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Џон Луис I
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Кристина Елонора
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
11. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Албертина Фредерика
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Павловна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик Чарлс
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл Александар, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елеонора Џулиан
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих II Еуген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Анселм Франц
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Аугуста од Турна и Таксиса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Лудовика
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип Вилијам
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик Вилхем
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Џоана Шарлот
 
 
 
 
 
 
 
7. Фредерика Доротеја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Доротеја Пруска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 

Потомци[уреди]

Марија и Карл су имали четворо деце:

  • Павле Алекандер Карл Константин Фредерик Аугуст(25. септембар 1805, Вајмар - 10. април 1806, Вајмар)
  • Марија Луиза Алекандрин (1808-1877), удала се за Карла из Пруске
  • Аугуста Луиза Катарина (1811-1890), удала се за Вилхема I и постала немачка царица.
  • Карл Александар Аугуст Јохан (1818-1901)

Референце[уреди]

  1. ^ „Pawlowna, Pavlovna, Paulowna, Paulovna, Maria, geb. Romanowa, Romanow, Großherzogin von Sachsen-Weimar-Eisenach”. ophie-drinker-institut.de. Приступљено 15. 11. 2017. 
  2. ^ (на језику: руски)„Дом Романовых. Энциклопедия биографий (174. стр)”. ophie-drinker-institut.de. Приступљено 15. 11. 2017. 

Литература[уреди]

  • Grey, Ian (2016). The Romanovs. New Word City. ISBN 978-1-61230-954-5. 
  • Jena, Detlef, Maria Pawlowna. Großherzogin an Weimars Musenhof, Regensburg 1999.
  • Ihre Kaiserliche Hoheit. Maria Pawlowna. Zarentochter am Weimarer Hof, ed. Stiftung Weimarer Klassik und Kunstsammlungen, Weimar, Weimar 2004.

Спољашње везе[уреди]