Милан Капетановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Капетановић
Milan Kapetanović.jpg
Фотографија Капетановића је дело Милана Јовановића
Пуно имеМилан Капетановић
Датум рођења(1854-09-10)10. септембар 1854.
Место рођењаБеоград
Кнежевина Србија
Датум смрти26. јун 1932.(1932-06-26) (77 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
ПољеАрхитектура

Милан Капетановић (Београд, 10. септембар 1854Београд, 26. јун 1932) је био српски архитекта у првој половини 20. века.

Биографија[уреди]

Милан Капетановић рођен је у Београду 10. септембра 1854. године. У породици се сачувало сећање да се Милан дружио са дорћолским Јеврејима и да је познавао њихов језик. Као одличан ученик и државни стипендиста, Милан је завршио београдску Реалку 1879, а 1883. године Технички факултет Велике школе. У јулу 1883. године постављен је за подинжењера друге класе Архитектонског одељења Министарства грађевина и на том послу се задржао до децембра исте године. У Министарству грађевина Капетановић је са архитектом Светозаром Ивачковићем радио планове за изградњу сеоских цркава у српско-византијском стилу. Када је у јануару 1884. године добио награду за светосавски темат, Капетановић је већ био државни питомац у Минхену, где је студирао архитектуру на Техничкој вишој школи.

Милан Капетановић био је министар народне привреде у Влади Краљевине Србије од 1911. до 1912. затиим министар грађевина од 1918. до 1919. Био је и шеф Сервиса за репарације у Берлину и Висбадену до 1927. и декан Велике школе у Београду од 1901. до 1902.[1]

Остао је упамћен и по томе што је Арчибалд Рајс преминуо од мождане капи као последица жучне свађе са Капетановићем који му је био први комшија. Капетановић га је по неким сведочењима опсовао и ударио.[2]

Дела[уреди]

Капетановић је први почео да урећује Калемегданску тврђаву која је одржана до Другог светског рата. Сазидао је прву сефардску синагогу 1908. која се налазила на месту данашње Галерије фресака и сазидана је у маварском стилу. Краљ Петар I положио је камен-темељац. Синагога је страдала у Другом светском рату.

Мећу делима Капетановића која се и данас налазе у Београду су:

Породица[уреди]

Породица Капетановић је становала на Дорћолу. Отац Милана Капетановића Димитрије (1820–1866) бавио се трговином. Мајка Пијада (1826–1913) била је учитељица у јеврејској женској основној школи на Јалији, од оснивања школе 1864. до одласка у пензију 1881. године. Димитрије и Пијада Капетановић имали су четворо деце: Катарину (1845–1921), Ђорђа (1846–1867), Николу (1854–1932) и Милана.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]