Милена Милошевић
| Милена Милошевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јул 1969. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Образовање | мастер примењених уметности и магистар архитектонске рестаурације |
| Универзитет | Универзитет уметности у Београду и Универзитет у Веракрузу |
| Породица | |
| Супружник | Урош Ушћебрка |
| Деца | Сара Соћил Ушћебрка Милошевић |
| Уметнички рад | |
| Правац | примењена уметност |
| Званични веб-сајт | |
| mmilosevic.wordpress.com milenamilosevic.blogspot.com | |
Милена Милошевић (Београд, 11. јул 1969) српска је и мексичка вајарка, сликарка и универзитетска професорка. Биографија јој је део „Речника мексичких вајара XX века”.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Милена Милошевић је дипломирала примењену скулптуру на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду 1995. године. Тада је и постала члан Удружења ликовних уметника Србије. У њеној биографији забележене су многе културне активности, пре свега на пољу рестаурације, али и менаџмента. Издвајају се радови на терену у Букурешту од 1993. до 1998 и Бреши 1997, као и асистентура у Унесковој школи и радионицама рестаурације и конзервације у Караташу код Кладова 1997. и 1998. Године 1999. добила је стипендију мексичке савезне владе за архитектонску рестаурацију на Универзитету у Веракрузу, на којем је магистрирала са почастима 2003. Од тада живи у Халапи, главном граду државе Веракруз. Предаје на радионицама за уметничко цртање, основни дизајн, скулптуру и важност филма при Универзитету у Веракрузу у Коатепеку.[1]
Материјали које Милена Милошевић користи у свом раду су камен, дрво, керамика и метал, а осим вајарством бави се и сликарством. Дела су јој неретко инспирисана историјом и традицијом. Ауторка је скулптура, цртежа, слика и икона. Своје радове је излагала широм света, у оквиру више од двадесет самосталних и педесет групних поставки.[3] За своје скулпторске пројекте добила је бројна међународна признања. Учествовала је на симпозијумима у Румунији, Португалији, Италији, Србији и Мексику.[4]
Милошевић је заједно са супругом и колегом вајарем и професором Урошом Ушћебрком активна на пољу развијања постојећих и успостављању нових културних веза између Србије и Мексика. Њих двоје доводе мексичке уметнике у Србију и организују излагања њихових дела у српским галеријама.[5][2]
Историчарка уметности Лили Каснер уврстила је њену биографију у „Речник мексичких вајара XX века”,[2] а хроничар и истраживач расејања Иван Калаузовић у „Енциклопедију националне дијаспоре”.[6]
Сходно међународном ангажовању, говори и пише на неколико језика. Живи са супругом Урошем и ћерком Саром Соћил Ушћебрка Милошевић.
Одабране награде и признања
[уреди | уреди извор]- Стипендија Министарства спољних послова Мексика (Халапа, 1999)
- Колективно друго место на конкурсу за мурал са радом „Пејзажно одело” (Халапа, 2011)[7]
- Награда на Међународној изложби минијатура „Мајдан арт” за рад „Jelly fish I, II” (Мајданпек, 2018)[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Биографија Милене Милошевић, Universidad Veracruzana. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ а б в „Урош Ушћебрка: Дисциплина наспрам талента”, РТС, 24. октобар 2023. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Amanet, escultura transgeneracional y transnacional”, Diario de Xalapa, 12. април 2019. Посећено 15. децембра 2023.
- ^ „Четрнаеста вајарска колонија у Јасенову”, БЦ инфо, 12. август 2019. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Obras de alumnos serán expuestas en Serbia”, UniVerso, 20. август 2012. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 7. јула 2024.
- ^ „Premió Ayuntamiento de Xalapa a ganadores del concurso intervención artística del mural del viaducto del parque Juárez”, Enlace Veracruz 212, 29. децембар 2011. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Мали формат, велики утисак”, Политика, 10. октобар 2018. Посећено 25. децембра 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kassner, L. (2014). Diccionario de escultores mexicanos del siglo XX – Tomo II (G-M). Mexico City: CONACULTA/UNAM). стр. 1162—1164. ISBN 978-6075162096.
- Грујић, В. Б. (2017). Збирка југословенске скулптуре Народног музеја у Београду. Београд: Народни музеј. стр. 488. ISBN 978-86-7269-164-1.
- Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
