Димитрије Димитријевић Мита

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Димитрије Димитријевић Мита
Димитрије Димитријевић - поп Мита-Комита.jpg
Димитрије Димитријевић Мита
Пуно имеДимитрије Димитријевић
Датум рођења1881.
Место рођењаЂаковица
Датум смрти17. децембар 1917.
Место смртиНишка тврђава
 Краљевина Србија
Чинкомитски војвода

Димитрије Димитријевић, (Ђаковица, 1881Ниш, 17. децембар 1917) познат као поп Мита комита, био је свештеник и један од вођа Топличког устанка у окупираној Краљевини Србији. Одрастао је у занатлијској породици. Богословију је завршио у Призрену 1898. године.

Деловање до почетка Топличког устанка[уреди]

Вероватно је 1900. прешао у Србију где је био свештеник и учитељ, а увек је службовао у местима уз ондашњу српско-турску границу. У Барбатовац је прешао 1909.. и постао парох са службом у цркви у селу Гргуре. Повремено је до почетка Балканских ратова нестајао због неких тајанствених послова. Аустро-угарска обавештајна служба га је запазила као човека опасног по монархију и ставила на списак људи који "подбуњују њихове југословенске покрајине". Царско-краљевски обавештајци су дочули да је поп Димитријевић затворио цркву, створио чету и повукао се у тајни рад.

У Првом балканском рату је био међу добровољцима који су ушли у Ђаковицу, да би се касније придружио редовној војсци. У јесен 1915. је остао у земљи, па су га Бугари интернирали чим су ушли у Барбатовац, али је он крајем августа 1916. побегао из логора у Старој Загори, дошао у крај своје раније парохије у Гајтан планини и ту наставио да живи као одметник. Ту му је стигао Пећанчев позив на који се одмах одазвао.[1]

Топлички устанак[уреди]

Био је један од организатора Топличког устанка и начелник Јабланичког комитског одреда.

Након што је Коста Пећанац напустио устанике и притајио се, Димитрије Димитријевић му је 28. јуна 1917. године упутио писмо у којем му прети народним судом:

„Што се кријеш, што не изађеш у народ и да се о њему као и сиротим четницима постараш... Да си човек, као што ниси, ти би требало да сам наиђеш на непријатеља и да погинеш, да не би чекао суд који ће за тебе бити страшан и на коме ће учествовати цела Србија... Ти си све напустио, кријеш се од осталих војвода, четника и народа, седи у својој рупи и чувај главу за страшни суд... Цео народ побити не можеш, те да укријеш своја прљава дела у овом послу. Седи у буџаку и ћути.”

— Поп Димитрије Димитријевић

Почетком августа 1917. Димитрије Димитријевић заједно са још шесторицом добровољаца[a] покушао да однесе писмо војводе Косте Војиновића врховној команди, која се налазила на Солунском фронту, у коме се налазио извјештај о Топличком устанку. Поп Мита је мисио да ће српска влада преко Савезника на основу писма покушати зауставити терор окупатора над српским становништвом.

Крајем августа 1917. у сукобу са бугарском војском поп Мита је рањен и заробљен. Бугари су га заједно са Александром Пипером затворили у Нишку тврђаву у којој је подлегао мучењима током детаљних саслушања[3].

Види још[уреди]

Напомена[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Андреј Митровић (1987). Устаничке борбе у Србији, 1916-1918. Српска књижевна задруга. 
  2. ^ Баћковић, Немања. „Мита комита граби на југ”. Политикин забавник. Приступљено 4. 3. 2017. 
  3. ^ Браћа Влаховић 1917: прилози за историографију Топличког устанка. Стручна књига. 1988. ISBN 978-86-419-0009-5. 

Литература[уреди]

  • Козић, Милорад (2004). Четници Косте Пећанца у Другом светском рату. Ниш: ДИГП Просвета. ISBN 978-86-7455-630-6. 
  • Новаковић, Милан. Земља најлепше патње.