Димитрије Димитријевић Мита

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Димитрије Димитријевић Мита
Димитрије Димитријевић - поп Мита-Комита.jpg
Димитрије Димитријевић Мита
Пуно имеДимитрије Димитријевић
Датум смртиКрај августа—септембар 1917.
Место смртиНишка тврђава
 Краљевина Србија

Димитрије Димитријевић, познат као поп Мита комита, био је свештеник и један од вођа Топличког устанка у окупираној Краљевини Србији.

Топлички устанак[уреди]

На захтјев нишког владике Доситеја у јесен 1915. да свештеници остану уз народ, Димитрије остаје у Србији. Након успостављања окупационе власти, био је затворен у логору Стара Загора у Бугарској. Из логора успијева побјећи, након чега се враћа у своју парохију.

Био је један од организатора Топличког устанка и начелник Јабланичког четничког одреда.

Након што је Коста Пећанац напустио устанике и притајио се, Димитрије Димитријевић му је 28. јуна 1917. године упутио писмо у којем му прети народним судом:

„Што се кријеш, што не изађеш у народ и да се о њему као и сиротим четницима постараш... Да си човек, као што ниси, ти би сам требао да наиђеш на непријатеља и да погинеш, да не би чекао суд који ће за тебе бити страшан и на коме ће учествовати цела Србија... Ти си све напустио, кријеш се од осталих војвода, четника и народа, седи у својој рупи и чувај главу за страшни суд... Цео народ побити не можеш, те да укријеш своја прљава дела у овом послу. Седи у буџаку и ћути.”

— Поп Димитрије Димитријевић

Почетком августа 1917. Димитрије Димитријевић заједно са још шесторицом добровољаца[a] покушао да однесе писмо војводе Косте Војиновића врховној команди, која се налазила на Солунском фронту, у коме се налазио извјештај о Топличком устанку. Поп Мита је мисио да ће српска влада преко Савезника на основу писма покушати зауставити терор окупатора над српским становништвом.

Крајем августа 1917. у сукобу са бугарском војском поп Мита је рањен и заробљен. Бугари су га заједно са Александром Пипером затворили у Нишку тврђаву у којој је и преминуо.

Види још[уреди]

Напомена[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Баћковић, Немања. „Мита комита граби на југ”. Политикин забавник. Приступљено 4. 3. 2017. 

Литература[уреди]

  • Козић, Милорад (2004). Четници Косте Пећанца у Другом светском рату. Ниш: ДИГП Просвета. ISBN 978-86-7455-630-6. 
  • Новаковић, Милан. Земља најлепше патње.