Пређи на садржај

Милица Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милица Јанковић
Милица Јанковић
Датум рођења(1881-11-23)23. новембар 1881.
Место рођењаПожаревацКнежевина Србија
Датум смрти27. јул 1939.
Место смртиНишка БањаКраљевина Југославија

Милица Јанковић (Пожаревац, 23. новембар 1881Нишка Бања, 27. јул 1939) била је српска књижевница.[1] Користила је псеудониме: Л. Михајловић, Лепосава Михајловић.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милица Јанковић је рођена у Пожаревцу, у угледној трговачкој породици - отац јој је био познати пожаревачки трговац Данило Јанковић. Имала је две старије сестре и млађег брата.

Породичне околности у њеном најранијем детињству су биле веома неповољне. Њен отац је претрпео велике финансијске губитке и довео породицу на ивицу егзистенције. То се одразило на брак и довело до његовог развода. Због породичних несугласица, 1884. године, Миличина мајка са њом, њеним сестрама и братом одлази од супруга и враћа се својим родитељима и брату у Велико Градиште, прекидајући све контакте са супругом. Због тога се Милица свог оца готово није ни сећала.

Основну школу је завршила у Великом Градишту, у Београду шест разреда Више женске школе и као ученица Бете и Ристе Вукановић, Сликарску школу (1902), која је у том тренутку била приватна образовна установа. Потом је учитељ вештина у Вишој женској и Учитељској школи у Крагујевцу (19021906). Године 1904. је ради стручног усавршавања боравила у Минхену. Научила је руски и француски и преводила је с руског.

У 21. години разболела се од туберкулозе и костобоље. Рат 1914. је затиче у Сплиту на лечењу. Преко Италије и Грчке враћа се у Србију. Окупацију 19151918. је провела болесна у Врњачкој Бањи и Трстенику. После рата је наставница цртања у Другој женској гимназији у Београду. Лечила се у бањама, на мору и у Паризу (1928). Затим је скоро 20 година била непокретна, везана за постељу.[1] Писала је песме у стиху и прози, приповетке за одрасле, омладину и децу, романе, путописе, скице, пригодне чланке, књижевне и уметничке приказе.

Збирке приповедака

[уреди | уреди извор]
  • Исповести (С. Б. Цвијановић, Београд, 1913. - под псеудонимом Л. Михајловић 254 стр.)[2][3]
  • Незнани јунаци (Београд, 1919)[4][5]
  • Калуђер из Русије (Сарајево, 1919)[6][7]
  • Чекање (Београд, 1920)[8][9]
  • Наши добротвори (Издато и на Брајевом писму)[10]
  • Смрт и живот (Издавачка књижарница Напредак, Београд 1922)[11]
  • Плави доброћудни вали (Београд 1929)[12][13]
  • Међу зидовима (Београд 1932)[14][15]
  • Путем (Геца Кон, Београд, 1932)[16][17]
  • Људи из скамије (Српска књижевна задруга, коло XL, књига 270, Београд, 1937. 151 стр.)[18][19]
  • Пре среће (Књижевни југ, Загреб, 1918. 162 стр.)[20]
  • Плава госпођа (Српска књижевна задруга, Београд, 1924. 151 стр.)[21][22]
  • Мутна и крвава, (Геца Кон, мек повез, 367 страна, Београд, 1932)[23]; II издање: Београд, Службени гласник 2012.[24][25]

Приповетке за децу

[уреди | уреди извор]
  • Природа и деца (Рад, Београд 1922. 147 стр.) са илустрацијама[26] Милице Чађевић[27]
  • Истините приче о деци и за децу (Издање И. Ђ. Ђурђевића, Београд-Сарајево, 1922. 156 стр.)[28][29]
  • Приповетке за школску омладину I (Уједињење, Београд,1927)[30]
  • Приповетке за школску омладину II (Уједињење, Београд, 1929)
  • Зец и миш. Приче о животињама (Српска књижевна задруга, Београд, 1934. са 12 илустрација Бете Вукановић)[31]
  • Жута породица и друге приче (Београд, 1935)[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 276—277. 
  2. ^ опис II. издања из 1922. г. на SUDOC-у, мрежи француских универзитетских библиотека, авг. 2014.
  3. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  4. ^ опис на SUDOC
  5. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  6. ^ опис на SUDOC
  7. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  8. ^ опис на SUDOC
  9. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  10. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  11. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  12. ^ опис на SUDOC
  13. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  14. ^ опис на SKČR
  15. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  16. ^ опис на SKČR
  17. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  18. ^ опис на SKČR-у, збирној бази чешких библиотека}
  19. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  20. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  21. ^ опис у бази Конгресне библиотеке
  22. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  23. ^ опис на SKČR
  24. ^ опис у бази Конгресне библиотеке
  25. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  26. ^ на форуму Знак Сагите
  27. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  28. ^ опис на SUDOC
  29. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  30. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  31. ^ COBISS.SR[мртва веза]
  32. ^ COBISS.SR[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пантелић, Ивана; Милинковић, Јелена; Шкодрић, Љубинка (2013). Двадесет жена које су обележиле XX век у Србији. Београд: НИН. 
  • Јанковић, Милица (2012). Мутна и крвава. Београд: Службени гласник, едиција Сопствена соба, прир. Јована Реба. 
  • Станојевић, Малиша (1985). „Животна и списатељска судбина Милице Јанковић”. Анали Филолошког факултета. 16: 181—193. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]