Милош Петровић Тројпец

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Петровић
Пуно имеМилош Петровић
Друга именаТројпец
Датум рођења(1986-06-22)22. јун 1986.(36 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Активни период2010 —
ОбразовањеАкадемија лепих уметности
Занимањеглумац
Битна улогаСенке над Балканом — Ставра
Јужни ветар — Суки
Веза до IMDb-а

Милош Петровић (Београд, 22. јуна 1986) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милош Петровић је рођен 22. јуна 1986. у Београду, а одрастао је у Шумицама и на Чубури.[1] Током школовања, променио је четири београдске гимназије, а на савет професорке српског језика и књижевности, изразио је жељу да упише студије глуме. Како се претходно није бавио глумом, три месеца пре матуре, кренуо је у позориште ДАДОВ. Услед неуспелог покушаја да упише ФДУ, Петровић је, након пријемног испита, примљен на Академију лепих уметности.[2] Ту је дипломирао 2009, у класи Небојше Брадића и Андреја Шепетковског.[1] Током студија, као и неколико година по њиховом окончању, Петровић је хонорарно радио као помоћник на грађевинским пословима. Такође, стекао је лиценцу фитнес тренера.[2] Своју прву улогу остварио је у филму Шишање из 2010.[3] Прву телевизијску улогу остварио је три године касније, када се у серији На путу за Монтевидео појавио као француски цариник.[4] Године 2014, приступио је ансамблу Београдског драмског позоришта, где је остварио улоге у неколико представа.[2] Петровић је свој први запаженији ангажман остварио у серији Сенке над Балканом, Драгана Бјелогрлића, у којој је тумачио улогу макроа Ставре.[5][6] Нешто касније, Петровић је остварио улогу Ненада, телохранитеља певачице Бибе, чији лик тумачи Милена Васић Ражнатовић.[7] У филму Јужни ветар из 2018, Петровић је такође играо једног од негативних ликова, шефа обезбеђења криминалца Голуба.[8] У тој улози остварио се Небојша Глоговац, а филм Јужни ветар био је један од последњих у чијем је снимању учествовао.[9]

Почетком 2020, од материјала из филма измонтиране су прве четири епизоде серије Јужни ветар. Нешто касније, Петровић се појавио и у серијама Клан и Тајкун, односно филму Хотел Београд.[10] Од краја августа 2022. године појављује се у улози Тадије у серији У клинчу.

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија Режија Позориште Премијера
Кад су цветале тикве Драгослав Михаиловић Бобан Скерлић и Марко Мисирача Београдско драмско позориште 24. мај 2014.[11][12]
Драга Јелена Вића Људмила Разумовска Милица Живановић Миленија Стаменковић 17. новембар 2014.[13][14]
Поморанџе за збогом свештеник Илија Биљана Поповић Андреј Шепетковски Ненад Гвозденовић 20. фебруар 2017.[15][16]
Црна кутија Ана Ђорђевић
инспирисано филмом Савршени странци
Андреј Носов 3. новембар 2017.[17][18]
Baal Бертолт Брехт Дијего де Бреја 27. фебруар 2021.[19]
Тихо тече Мисисипи Владимир Табашевић Ивица Буљан 6. април 2021.[20]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2010-е
2010. Шишање Урке
2013. На путу за Монтевидео (серија) цариник
2016. Ferris Wheel (кратки филм)
2016. Сумњива лица (серија) Ћелавац
2017. Сенке над Балканом (серија) Ставра
2017–2018. Убице мог оца (серија) Ненад
2018. Trees
2018. Јужни ветар Суки, шеф Голубовог обезбеђења
2018. Јутро ће променити све (серија) Мартин бивши, Хамза
2018. Војна академија (серија) Калаш
2019. Жигосани у рекету (серија) Абдула-Аки
2020-е
2020. Јужни ветар (серија) Суки, шеф Голубовог обезбеђења
2020. Хотел Београд лопов
2020. Тајкун (серија) Цига
2020—2021. Клан (серија) Камилица
2021. Дрим тим (серија) Словенац 1
2021. Викенд са ћалетом (серија) Восак
2021. Тајне винове лозе (серија) Мики
2021. Грозна деца Ђоле
2022. У клинчу Тадија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Mečanin, Đurđe; Milić, Miloš (17. 10. 2018). „Humanitarni tiket u podne: Miloš Petrović Trojpec tipuje za Fondaciju “Delije” za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji”. mozzartsport.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  2. ^ а б в Pavlović, Marina (17. 3. 2018). „Miloš Petrović: Kako sam od radnika na gradilištu stigao do uloge Stavre u "Senkama nad Balkanom". Недељник. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2019. Приступљено 17. 2. 2019. 
  3. ^ Vasić, Marija (12. 12. 2018). „Izazov je igrati negativce”. Вијести. Приступљено 17. 2. 2019. 
  4. ^ Radanov, Ljubomir (24. 12. 2017). „Glumac Miloš Petrović o Senkama nad Balkanom: Stavrina smrt će Bjelogrlića skupo koštati”. Курир. Приступљено 17. 2. 2019. 
  5. ^ Badjuk, Mario (29. 12. 2017). „Moje putovanje iz snova: Miloš Petrović – Moskva”. nadlanu.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  6. ^ Zarić, Zorica (14. 1. 2018). „Miloš Petrović: Žene u Srbiji su najlepše”. gloria.rs. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2019. Приступљено 17. 2. 2019. 
  7. ^ Kalaba, Ana (19. 12. 2017). „Glumac kojeg ne volimo ni u "Senkama nad Balkanom" ni u "Ubicama mog oca". noizz.rs. Приступљено 17. 2. 2019. 
  8. ^ Janković, Zoran (23. 12. 2018). „Miloš Petrović Trojpec: Omiljeni domaći // „Majstori, majstori. Филмски центар Србије. Приступљено 17. 2. 2019. 
  9. ^ „Glumac Miloš Petrović objavio nikad viđenu sliku sa Glogovcem sa snimanja filma "Južni vetar" (FOTO)”. Телеграф. 9. 12. 2018. Приступљено 10. 2. 2019. 
  10. ^ „Nesuđeni bokserski šampion”. hellomagazin.rs. 19. 3. 2020. Приступљено 21. 3. 2020. 
  11. ^ „Кад су цветале тикве”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2015. Приступљено 17. 2. 2019. 
  12. ^ Годишњак 36 2015, стр. 17.
  13. ^ „Драга Јелена”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2015. Приступљено 17. 2. 2019. 
  14. ^ Годишњак 37 2016, стр. 19.
  15. ^ „Поморанџе за збогом”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2017. Приступљено 17. 2. 2019. 
  16. ^ Годишњак 39 2018, стр. 15.
  17. ^ „Црна кутија”. Београдско драмско позориште. Приступљено 19. 6. 2021. 
  18. ^ Годишњак 40 2019, стр. 17.
  19. ^ „Baal”. Београдско драмско позориште. Приступљено 10. 2. 2020. 
  20. ^ „Тихо тече Мисисипи”. Београдско драмско позориште. Приступљено 19. 6. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]