Сенке над Балканом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сенке над Балканом
Senke nad Balkanom.jpg
Сенке над Балканом
Жанр драма
трилер
Формат телевизијска серија
Аутор Драган Бјелогрлић
Стеван Копривица
Улоге Драган Бјелогрлић
Андрија Кузмановић
Марија Бергам
Александр Галибин
Музичка тема „Дивна”
Извођач
Огњен Радивојевић
Композитор Магнифико
Александар Ранђеловић
Земља  Србија
Локација Београд
Херцег Нови
Беч
Женева
Санкт Петербург
Македонија
Језик српски
македонски
руски
Број сезона 1
Број епизода 11
Време трајања 60 мин.
Продукција
Извршни продуцент Горан Бјелогрлић
Директор серије
Милош Аврамовић
Продуцент Драган Бјелогрлић
РТС
Копродуцент Томи Салковски
Сталбел Мишалков
Драшко Милиновић
Уредник Марко Новаковић
Монтажер Лазар Предојев
2. монтажер
Милена Предић
Сценографија Горан Јоксимовић
Камера Иван Костић
Продукција Кобра филм Београд
РТС
Скопје филм студио Македонија
Искра Руска федерација
РТРС
МРТ
Агенција за филм Републике Македоније
Емитовање
Прво
приказано на

РТС 1
Премијерно
приказивање

22. октобар 2017.

Сенке над Балканом је српска телевизијска серија, чији су аутори Драган Бјелогрлић и Стеван Копривица. Снимана је од октобра 2016. до јуна 2017. године. Прва епизода је премијерно приказана на првом каналу РТС 22. октобра 2017.

Радња[уреди]

Цео серијал је подељен у три сезоне и обухвата период од 1928. до 1940. године. Прва сезона покрива период непосредно пред убиство хрватског народног посланика Стјепана Радића у Народној Скупштини СХС и увођење диктатуре. Друга сезона обрађује период пред убиство краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. године и завршава се чином његовог убиства. Трећа сезона је смештена пред сам почетак Другог светског рата и распад Краљевине Југославије.

Као основни амбијент за одигравање главне окоснице радње овог серијала изабран је Београд тога времена. У средишту догађања су и њени главни ликови: педесетогодишњи инспектор криминалне полиције Андра Танасијевић Тане и његов нови сарадник, млади форензичар Станко Плетикосић.

Београд је представљен као место у којем се криминал своди на класичне пљачке и убиства, али у коме највеће проблеме ипак праве ратови опијумских картела, којима је он само траса за даљи шверц скупе и цењене дроге ка Европи и Америци.

Прави заплет започиње на једном маскенбалу, на којем је окупљен сав „крем“ Београда, и на којем се догоди свирепо и веома необично убиство. Инспектор Танасијевић убрзо постаје свестан да је узрок учесталих језивих догађаја који почињу да се гомилају по граду древна реликвија – Лонгиново копље (копље којим је Исус прободен на крсту) – којој се приписују мистичне моћи.

Он схвата да постоје људи који су спремни на све да би га се докопали и упада у ковитлац злочина у које су умешане све опскурне интересне групе Балкана тог времена: војска генерала Врангела, НКВД, Црна рука, ВМРО, југословенски комунисти, масони, бугарски и руски опијумски картели, београдско подземље, тајна нацистичка секта Тули.

Пратећи трагове почињених злочина, инспектор се укључује у општу потеру за реликвијом са једним јединим циљем – да је уклони из Београда и спречи даља страдања невиних људи.

У узбудљивој трилерској нарацији, препуној обрта и досад непознатих историјских догађаја, заправо се осликава Европа у предворју догађаја који ће обележити 20. век, са Београдом као неуралгичном тачком и местом у коме су се увек укрштали и сукобљавали најразличитији светски интереси.

Улоге[уреди]

Главне[уреди]

Епизодне[уреди]

Глумац Улога
Ненад Јездић Кројач
Гордан Кичић Алимпије Марић / Калуђер
Небојша Дугалић армијски генерал Петар Живковић
Милош Тимотијевић тужилац Војин Ђукић
Драган Петровић доктор Авакумовић
Себастијан Каваца Габријел
Горан Богдан Мустафа Голубић
Жарко Лаушевић принц Ђорђе П. Карађорђевић
Тони Михајловски Хаџи Дамјан Арсов
Бојан Навојец Анте Павелић
Алексеј Солончев Фјодор
Андреј Зибров Сорокин
Николај Шестак Аљоша
Срђан Тодоровић патолог Бабић
Јована Стојиљковић Бојана
Виктор Савић Невен Сарић
Бранимир Брстина Начелник Димитријевић
Слободан Бода Нинковић жандар Живојин
Никола Ђуричко Ђоловић
Воја Брајовић Папахаги
Мартин Кнап Клаус
Милош Самолов Нишки
Марко Николић деда Лука
Марко Гверо Гезим
Милица Гојковић Мара
Марко Живић Трнавац
Николина Јелисавац Соња
Александар Стојковић Пршо
Ива Кевра Криста
Тамара Крцуновић Виолета Ђукић
Александар Глигорић Јордан
Бојан Кривокапић Комуниста 1
Данило Лончаревић Комуниста 2
Саша Јоксимовић Затворски лекар
Марко Гиздовић Добривоје
Адмир Шеховић Војник / Просјак
Саша Вучковић Краснов
Срђа Бјелогрлић Манојло
Слађана Зрнић сељанка Маца
Иван Зекић Аврам
Срђан Тимаров Видоје
Марина Воденичар Смиља
Жарко Степанов ађутант Пере Тодоровића
Миливоје Станимировић Пекмез
Милош Петровић Ставра
Љубомир Николић Сима
Милан Никитовић лаборант
Данијел Ковачевић Серјожа
Сандра Бугарски Бранка
Марина Ћосић Коса
Никола Ристановски Арчибалд Рајс
Петре Арсовски Газда Киро
Петар Мирчевски Круме
Јана Стојановска Јована
Аксел Мехмет Ангелче
Дениз Абдула Шевхет
Јадранка Селец Вукица
Јуриј Назаров руски патријарх
Лада Имамовић Нина Сорокин
Георгиј Жуков Саша Соркин
Јован Јовановић Завиша
Урош Јаковљевић Берберин
Томаш Шарић Васко
Сергеј Свешников Војник ОГПУ
Растко Јанковић инспектор Томић
Ненад Хераковић жандар Милисав
Миодраг Фишековић жандар Света
Ђорђе Кукуљица Рајачић
Горица Поповић Цвета
Бранка Шелић Ружа
Ања Мит Ранка
Горан Бјелогрлић Министар у влади краљевине СХС
Мирољуб Лешо Руски свештеник
Николај Шевченко Фјодоров човек 1
Игор Товстоног Фјодоров човек 2
Петар Узун Мирковић Фјодоров човек 3
Дејан Војиновић Фјодоров човек 4
Евгенија Ешкина Ковачевић Врангелова супруга
Енвер Петровци жандар Радивоје
Божо Зубер жандар Мита
Сенад Милановић жандар Лале
Анастасија Мандић службеница у пошти
Марина Галогажа костимограф
Александр Аинетдинов Ракитин
Константин Костјуков кнез Николај Николајевич
Раде Лочки Киров човек 1
Јова Осмајлић Киров човек 2
Рас Растодер Киров човек 3
Ненад Симић Киров човек 4
Муса Халиловић безбедњак Милентије
Љубиша Милишић затвореник 1
Миљан Вуковић затвореник 2
Владимир Вулетић Црнокошуљаш
Даница Пајовић Шалтеруша
Владимир Кецмановић Председник суда
Драган Марјановић Менжински
Огњен Мићовић Колпортер
Кирил Бојко Врангелов посилни
Чарни Ђерић Господин 1
Живан Пујић Господин 2
Виталиј Бородин Михаил
Петер Ференц Калеф
Ђорђе Марковић Александар
Мирјана Штетић Собарица
Николаус Паноутсопоулос Марино дете
Владан Милић корумпирани жандар
Јевгениј Бовдух Козак у Самарканду
Лука Табашевић Члан Бизанта 1
Јелена Граовац Члан Бизанта 2
Тамара Томановић Члан Бизанта 3
Мина Обрадовић Папахагијева секретарица
Хелена Петровић секретарица Војина Ђукића
Михаило Перишић приправник Војина Ђукића
Стефана Бјелогрлић Рајачићева секретарица
Јована Стевић Анимир дама у Самарканду
Наталија Кецмановић Мала Маја
Васко Мавровски Жандар
Богдан Богдановић Михаило, слуга Ђ.Карађорђевића
Маја Шиповац Јелисавета, болничарка Ђ.Карађорђевића
Ђорђе Војводић Болничар Ђ.Карађорђевића
Маја Стојановић Ката
Тома Курузовић чика Лаза

Епизоде[уреди]

Бр. еп.
(укупно)
Бр. еп.
(у сезони)
Наслов Режисер Сценариста Премијера
1 1 "Епизода 1.1" Драган Бјелогрлић Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица 22. октобар 2017 (2017-10-22)
2 2 "Епизода 1.2" Драган Бјелогрлић Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица 29. октобар 2017 (2017-10-29)
3 3 "Епизода 1.3" Срђан Спасић Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица 5. новембар 2017 (2017-11-05)
4 4 "Епизода 1.4" Коста Ђорђевић Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица 12. новембар 2017 (2017-11-12)
5 5 "Епизода 1.5" Мирослав Лекић Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица 19. новембар 2017 (2017-11-19)

Историјска тачност[уреди]

  • На почетку прве епизоде, у уводу је написано: "После Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, поражена царска војска са генералом Врангелом на челу и са преко 100.000 избеглица нашло је нову домовину у Краљевини СХС. 15.000 козака је наставило да на територији Краљевине СХС функционише као независна војна сила." У Краљевину СХС није стигло 100.000 руских избеглица већ око 44.000, а од тог броја, козака је било око 5.000.
  • На почетку прве епизоде, у телопу је написано: "1921. година, Лука Херцег Нови, Црна Гора, Краљевина СХС", иако је Херцег Нови после Првог светског рата 1918. па све до до 1924. био у склопу покрајине Далмације. Даље током прве епизоде, у телопу пише: "Македонија, Краљевина СХС". Македонија за време краљевине СХС/Југославије није носила тај назив. Овај простор је раније називан Старом Србијом, као и Јужном Србијом, који је ослобођен од Турака током Првог балканског рата 1912. Јужна Србија је био назив и за истоимену покрајину у саставу Краљевине СХС од 1919. до 1922, након чега ће бити подељена на 33 административне области које ће функционисати све до проглашења Југославије 1929. када ће на овом простору бити формирана Вардарска бановина, која ће трајати све до окупације Југославије 1941. за време Другог светског рата.
  • Генерал Петар Живковић је у серији представљен као армијски генерал (три звездице) међутим у стварности он је 1928. године био дивизијски генерал (две звездице). У чин армијског генерала је унапређен две године касније 1930. године.
  • Аутомобили који су у серији смештени у 1928. годину у стварности тада нису постојали - Ситроен Трасио Аван је у производњи од 1934. а Мерцедес 170В од 1935. године.
  • У серији Хаџи Дамјан Арсов, вођа ВМРО, тражи да му адвокат буде Анте Павелић. У стварности, Павелић је био од 1927. у добрим односима са ВМРО и исте године је бранио више њихових чланова пред судом. Такође је био у пријатељским односима са вођом покрета, Ванчом Михајловим. Лик Хаџи Дамјана Арсова је урађен по угледу на лик Ивана Ванча Михајлова.
  • Мустафа Голубић се вратио у Југославију 1932. године, док се у радњи серије он враћа у Београд 1928. а престоницу Југославије заправо је посетио тек почетком 1940-их.
  • У трећој епизоди, у сцени када Алимпије Мaрић долази код генерала Петра Живковића у позадини се чује композиција Гардијски марш, Станислава Биничког.
  • Габриел Махт носи прстен са симболом друштва Туле које је основано у Минхену 1918.
  • У сцени када Алимпије Мaрић среће Габриела Махта, Мaрић, једући јабуку, прича о Херкулу да је, према грчкој легенди, посетио германске земље када је ишао по хесперидске јабуке, а да су због тога Германи о њему певали песме. На ово, Махт одговара: "Читали сте Тацита", а Мaрић: "Тако је". У оригиналном рукопису Тацитовог дела "Германиа" не помиње се да је Херкул ишао по хесперидске јабуке и да је том приликом свратио код Германа. Ово што је Мирић изговорио у питању је коментар приређивача који је штампао Тацитову Германију 1927. на српском језику.[1]
  • Генерал Врангел, преминуо је 25. априла 1928. док у серији Врангел је жив 30-31. августа 1928. (када су смештена убиства Виолете Ђукић и фотографа Невена - датовано према новинама у серији).[2]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]