Овај чланак је добар. Кликни овде за више информација.

Сенке над Балканом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сенке над Балканом
SENKE NAD BALKANOM SRB.jpg
Промотивни постер за серију на српском језику.
Жанр криминалистички
трилер
историјска фикција
Формат телевизијска серија
Аутор Драган Бјелогрлић
Стеван Копривица
Сценарио Даница Пајовић (1.сезона)
Владимир Кецмановић
Дејан Стојиљковић

Драган Бјелогрлић
Стеван Копривица
Режија Драган Бјелогрлић
Срђан Спасић
Коста Ђорђевић
Мирослав Лекић
Данило Бећковић
Игор Иванов
Иван Живковић
Улоге Драган Бјелогрлић
Андрија Кузмановић
Марија Бергам
Уводна тема „Дивна”
Извођач
Огњен Оги Радивојевић
Завршна тема „Дивна”
Извођач
Огњен Оги Радивојевић
Композитор Магнифико
Александар Ранђеловић
Слоган „Историја коју нас нису учили”[1]
Земља  Србија
Локација Београд
Херцег Нови
Беч
Женева
Сливнички манастир
Буково код Битоља
околина села Скочивир[2]
Језик српски
руски
македонски
немачки
Број сезона 3 планиране, 1 емитована
Број епизода 10 (списак епизода)
Време трајања 90 мин. (прва епизода)
60 мин.
Продукција
Извршни продуцент Горан Бјелогрлић
Директор серије
Милош Аврамовић
Продуцент РТС
(1. сезона)
Драган Бјелогрлић
Јунајтед Медија (2. и 3. сезона)
Копродуцент Томи Салкоски
Сталбел Мишалков
Драшко Милиновић (1.сезона)
Уредник Марко Новаковић (1.сезона)
Монтажер Лазар Предојев
Милена Предић
Сценографија Горан Јоксимовић
Камера Иван Костић
Продукција Кобра филм Београд (1. и 2. сезона)
Јунајтед медија (2.сезона)
РТС
Скопје филм студио Македонија
Искра Руска федерација
РТРС
МРТ
Агенција за филм Републике Македоније (1.сезона)
Емитовање
Прво
приказано на

RTS1.png РТС 1 (1. сезона)
TOPkanal-logo.pngТОП (2. сезона)
Премијерно
приказивање

22. октобар 2017.
Статус Траје
Емитовање у Српској
Емитер Rtrs-logo.png РТРС
Профил на IMDb-ју

Сенке над Балканом је српска криминалистичка телевизијска серија, чији су аутори Драган Бјелогрлић и Стеван Копривица. Сценарио су, поред Бјелогрлића, писали Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић, а по причи коју је написао Стеван Копривица. Серија је настала у коопродукцији Кобра филма, РТС-а, Скопје филм студија, Искре, РТРС-а, МРТ-а и Агенције за филм Републике Македоније.

Серија је смештена између два светска рата у Краљевини Југославији и прати причу два инспектора београдске полиције. Прва сезона је смештена непосредно пред атентат у Скупштини и прати покушај два инспектора да реше ритуална убиства која потресају јавност.

Главне улоге играју Драган Бјелогрлић, Андрија Кузмановић, Марија Бергам, Александар Галабин, Ненад Јездић, Гордан Кичић, Небојша Дугалић, Себастијан Каваца и Тони Михајловски. Прва сезона је приказивана од 22. октобра 2017. до 24. децембра 2017. године на РТС-у, али и на бројним телевизијама бивше Југославије. Снимана је од октобра 2016. до јуна 2017. године, док ће се друга сезона снимати током 2018, а приказивати 2019. године.[тражи се извор]

Прва сезона је наишла на врло добар пријем код публике и код критичара, истовремено изазвавши и одређене контраверзе. На 8. ФЕДИС-у серија је однела убедљиву победу — добила је Златну антену за најбољу серију 2017. године, најбољу режију, најбољи костим, најбољу музику, најбољу камеру и најбољу глумицу у споредној улози (Милица Гојковић за улогу Маре).

Друга сезона серије Сенке над Балканом почела је са снимањем 12. новембра 2018. Премијера је заказана за март 2019. године на кабловском каналу ТОП.

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Цео серијал је подељен у три сезоне и обухвата период од 1928. до 1940. године.[3]

Прва сезона покрива период непосредно пред убиство хрватског народног посланика Стјепана Радића у Народној Скупштини СХС и увођење диктатуре.

Као основни амбијент за одигравање окоснице радње овог серијала изабран је Београд између два светска рата. У средишту догађања су и њени главни ликови — педесетогодишњи инспектор криминалне полиције Андра Танасијевић Тане и његов нови сарадник, млади форензичар Станко Плетикосић. Београд је представљен као место у коме се криминал своди на класичне пљачке и убиства, али у коме највеће проблеме ипак праве ратови опијумских картела, којима је он само траса за даљи шверц скупе и цењене дроге ка Европи и Америци.

У првој сезони заплет започиње на једном маскенбалу, на коме је окупљен сав „крем“ Београда, и на коме се догађа свирепо и веома необично убиство.[4] Инспектор Танасијевић убрзо постаје свестан да је узрок учесталих језивих догађаја, који почињу да се гомилају по граду, древна реликвија – Лонгиново копље (копље којим је Исус прободен на крсту) – којој се приписују мистичне моћи.[5] Он схвата да постоје људи који су спремни на све да би га се докопали и упада у ковитлац злочина у које су умешане све опскурне интересне групе Балкана тог времена: руска белогардејска козачка војска генерала Врангела, совјетска тајна полиција НКВД, Црна рука, ВМРО, југословенски комунисти, масони, београдско подземље, тајна секта Друштво Туле.[6] Пратећи трагове почињених злочина, инспектор се укључује у општу потеру за реликвијом са једним јединим циљем – да је уклони из Београда и спречи даља страдања невиних људи.

Улоге[уреди]

Драган Бјелогрлић је у серији играо главну улогу инспектора Танета, а поред тога је продуцент и редитељ.[7]

Гордан Кичић је добио улогу једног од главног негативца Алимпија Мирића. Према његовим речима, са сценаријом се сусрео још 2014. године. Своју улогу у првој сезони је снимао од октобра 2016. године до маја 2017, а своје сцене није снимао у континуитету већ у деловима од по пар дана.[8]

Ненад Јездић, који у серији игра негативца Кројача, првобитно је желео улогу инспектора Танета коју тумачи Драган Бјелогрлић. Улога Кројача му је била последња опција.[9] Улога Габријела Махта је припала словеначком глумцу Себастијану Каваци.[10]

Улога генерала Врангела је припала руском глумцу Александру Галибину, који је поводом своје улоге изјавио да му је драго што тумачи тако важну историјску личност: „За мене је то драгоцен осећај да глумим значајну историјску личност као што је био генерал Врангел. Посебно ми је драго што снимамо у Београду у овој цркви, где он почива. То ми је посебно дирљиво.”[11]

У другој сезони Министра за унутрашње послове Краљевине Југославије, Антона Корошеца, требало је да одигра словеначки глумац Јернеј Шугман, који је умро у децембру 2017.[12]

Улога Станка Плетикосића је требало да припадне Милошу Биковићу, са ким је Бјелогрлић већ сарађивао на „Монтевидео, Бог те видео!”, али је он одустао због обавеза које је имао у Русији.[9] На крају је улогу добио Андрија Кузмановић.

За улогу Маје Давидовић у најужи избор ушле су глумице Бранкица Себастијановић и Марија Бергам, да би улога на крају припала Марији Бергам.[9]

Македноски глумац Тони Михајловски тумачи улогу Дамјана Хаџи Арсова, фиктивног припадника ВМРО. Један од сценариста серије, Дејан Стојиљковић тврди да његов лик није засниван према бугарском револуционару Ванчи Михајлову, већ „има више сличности са другим бугарским револуционарем Дамјаном Даметом Груевим.[13] Македонска глумица Јана Стојановска глуми македонску револуционарку Јовану сестру Дамјана Хаџи Арсова, а њен лик је засниван према Марији Бунев, бугарској револуционарки и припадници ВМРО.[13]

Власника кафане „Савско буре” који је пребегао из аустроугарске војске тако што је прешао преко Саве у бурету игра Александар Стојковић „Пикси”.[14] У камео улози се појавио и потпредседник ФК Партизана, Владимир Вулетић.[15]


Хрватски глумци, улога Анте Павелића и (не)приказивање у Хрватској

Улога Анте Павелића је прво била намењена Горану Богдану, пошто је родом Херцеговац (родно село Антеја Павелића Брадина налази се такође у Херцеговини), коју је отклонио.[16] Према њему није могао одиграти тако негативну улогу. Горану Богдану је онда припала улога Мустафе Голубића, који је такође родом из Херцеговине.[17] Анте Павелића у првој сезони одиграо је Бојан Навојец. Након прве сезоне упитна је улога дали че Бојан Навојец играти у другој сезони, јер се је према глумцу одвијао јавни притисак у Хрватској, која се за приказивање серије (још) није одлучила.[18]


Глумац Улога
Драган Бјелогрлић инспектор Андра Танасијевић „Тане”
Андрија Кузмановић инспектор Станко Плетикосић
Марија Бергам Маја Давидовић
Александар Галибин генерал Петар Врангел
Ненад Јездић Кројач / Милан
Гордан Кичић Алимпије Мирић / Калуђер
Небојша Дугалић армијски генерал Петар Живковић
Милош Тимотијевић државни тужилац Војин Ђукић
Драган Петровић др Константин Авакумовић
Себастијан Каваца Габријел Махт
Горан Богдан Мустафа Голубић
Жарко Лаушевић принц Ђорђе П. Карађорђевић
Тони Михајловски Хаџи Дамјан Арсов
Бојан Навојец Анте Павелић
Алексеј Солончев капетан Фјодор Шербацки
Андреј Зибров пуковник Сорокин
Николај Шестак Аљоша Грушницки
Срђан Тодоровић патолог др Бабић
Јована Стојиљковић Бојана Антић
Виктор Савић Невен Сарић
Бранимир Брстина начелник Димитријевић
Слободан Бода Нинковић жандар Живојин
Никола Ђуричко пуковник Ђоловић
Воја Брајовић Таки Папахаги
Мартин Кнап Клаус
Милош Самолов Нишки / Антоније
Марко Николић деда Лука Плетикосић
Марко Гверо Гезим
Милица Гојковић Мара
Марко Живић Василије Трнавац
Николина Јелисавац Соња
Александар Стојковић Пршо
Ива Кевра Криста Авакумовић
Тамара Крцуновић Виолета Ђукић
Александар Глигорић Јордан
Бојан Кривокапић комуниста 1
Данило Лончаревић комуниста 2
Саша Јоксимовић затворски лекар
Марко Гиздовић Добривоје
Адмир Шеховић војник / просјак
Саша Вучковић архитекта Николај Краснов
Срђа Бјелогрлић Манојло
Слађана Зрнић сељанка Маца
Иван Зекић сликар Аврам Несторовић
Срђан Тимаров Видоје
Марина Воденичар Смиља
Жарко Степанов ађутант ген. Живковића
Миливоје Станимировић Пекмез
Милош Петровић Ставра
Љубомир Николић Сима
Милан Никитовић лаборант
Данијел Ковачевић Серјожа
Сандра Бугарски Бранка
Марина Ћосић Коса
Никола Ристановски др Арчибалд Рајс
Петре Арсовски Газда Киро
Петар Мирчевски Круме
Јана Стојановска Јована
Аксел Мехмет Ангелче
Дениз Абдула Шевхет
Јадранка Селец Вукица
Јуриј Назаров руски патријарх
Лада Имамовић Нина Сорокин
Георгиј Жуков Саша Сорокин
Јован Јовановић Завиша
Урош Јаковљевић берберин
Томаш Шарић Васко
Сергеј Свешников војник ОГПУ
Растко Јанковић инспектор Томић
Ненад Хераковић жандар Милисав
Миодраг Фишековић жандар Света
Ђорђе Кукуљица гроф Рајачки
Горица Поповић Цвета
Бранка Шелић Ружа
Ања Мит Ранка
Горан Бјелогрлић министар у влади краљевине СХС
Мирољуб Лешо руски свештеник
Николај Шевченко Фјодоров човек 1
Игор Товстоног Фјодоров човек 2
Петар Узун Мирковић Фјодоров човек 3
Дејан Војиновић Фјодоров човек 4
Евгенија Ешкина Ковачевић Врангелова супруга
Енвер Петровци жандар Радивоје
Божо Зубер жандар Мита
Сенад Милановић жандар Лале
Анастасија Мандић службеница у пошти
Марина Галогажа костимограф
Александр Аинетдинов Ракитин
Константин Костјуков кнез Николај Николајевич
Раде Лочки Киров човек 1
Јова Осмајлић Киров човек 2
Рас Растодер Киров човек 3
Ненад Симић Киров човек 4
Муса Халиловић безбедњак Милентије
Љубиша Милишић затвореник 1
Миљан Вуковић затвореник 2
Владимир Вулетић црнокошуљаш
Даница Пајовић шалтеруша
Владимир Кецмановић Председник суда
Драган Марјановић Менжински
Огњен Мићовић колпортер
Кирил Бојко Врангелов посилни
Чарни Ђерић господин 1
Живан Пујић господин 2
Виталиј Бородин Михаил
Петер Ференц Калеф
Ђорђе Марковић Александар
Мирјана Штетић собарица
Николаус Паноутсопоулос Марино дете
Владан Милић корумпирани жандар
Јевгениј Бовдух Козак у Самарканду
Лука Табашевић члан Бизанта 1
Јелена Граовац члан Бизанта 2
Тамара Томановић члан Бизанта 3
Мина Обрадовић Папахагијева секретарица
Хелена Петровић секретарица Војина Ђукића
Михаило Перишић приправник Војина Ђукића
Стефана Бјелогрлић секретарица грофа Рајачког
Јована Стевић анимир дама у Самарканду
Наталија Кецмановић мала Маја Давидовић
Васко Мавровски жандар
Богдан Богдановић Михаило, слуга Ђ.Карађорђевића
Маја Шиповац Јелисавета, болничарка Ђ.Карађорђевића
Ђорђе Војводић болничар Ђ. Карађорђевића
Маја Стојановић Ката
Тома Курузовић чика Лаза

Епизоде[уреди]

Сезона Епизоде Оригинално приказивање
Прво приказивање Последње приказивање
1 10 22. октобар 2017 (2017-10-22) 24. децембар 2017 (2017-12-24)
2 ТБА март 2019 (2019-03) 2019 (2019)
3 ТБА ТБА ТБА

Планирано је да серија има три сезоне.[19] Прва сезона је имала 10 епизода и обрађује период непосредно пред атентат у Народној скупштини и увођења шестојануарске диктатуре. Планирано је да друга сезона обрађује период пред атентат на краља Алекснадра Карађорђевића у Марсеју, док је трећа смештена пред сам почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.[20]

Приказивања[уреди]

Постер за Македонију

Српска претпремијера је била 17. октобра 2017. године у Југословенској кинотеци.[21] Серија је у Србији имала премијеру на РТС22. октобра 2017. и приказивала се у недељу од осам часова увече, што је дуги низ година термин резервисан за све српске и југословенске серије.[22][23] Прву епизоду у Србији је гледало више од 2.123.000 гледалаца и била је најгледанији програм на том каналу.[24]

Пијаца са сета серије у Баранди.

Премијеру у Босни и Херцеговини серија је имала на 23. Сарајевском филмском фестивалу, где су приказане две епизоде које су примљене са овацијама,[25] док се прва сезона приказивала на каналу РТРС.

У Црној Гори серија се приказује на РТЦГ 1, док у Македонији на МРТ 1. У Македонији је серија представљена на 38. Фестивалу „Браћа Манаки” у Битољу 25. септембра 2017. године, а окупљенима су се обратили Драган Бјелогрлић, Томи Салковски (копродуцент серије), Игор Иванов Изи (редитељ једне од епизода), као и глумци Марија Бергам, Јана Стојановска, Перо Арсовски и Петар Атанасовски.[26] Назив серије је преведен као „Сенки над Балканот”.

У Хрватској јавности се дигла велика полемика око неприказивања прве сезоне, а као разлози су се наводили да је то због лика Анте Павелића и да је сам Драган Бјелогрлић лично забранио приказивање. Ове наводе је он негирао и као главни разлог за неемитовање навео је то што нико није откупио права да емитује.[22]

У Русији је требало да крене емитовање серије током децембра 2017. године[5]. У Словенији се приказује од 7. јануара 2018. на каналу Planet TV.[27]

Генерални директор РТС Драган Бујошевић у интервјуу за Вечерње новости од 14. јануара 2018. године потврдио је да РТС неће емитовати другу сезону серије због високе цене коју је тражила Кобра филм и услова уговора који није хтела да прихвати продуцентска кућа Кобра филм.[28] За нову сезону, Драган Бјелогрлић у интервјуу за Н1 телевизију 3. јануара 2018. године навео је мрежу ХБО и Топ канал у власништву СББ који су доставили највишу новчану понуду, за разлику од РТС који је дао најслабију понуду.

Као време приказивања друге сезоне Бјелогрлић је навео 2019. годину.[29] Серија је на енглеском језику преведена као Black Sun (Црно сунце) што се односи на симбол који је често присутан у самој серији.[30] Дана 1. априла 2018. потврђено је да ће се друга сезона серија емитовати на Топ каналу.[31]

Продукција и инспирација[уреди]

Неке од локација где се снимала серија је и село Буково (горе) у близини Битоља, као и Сливнички манастир у близини села Сливнице (доле).

Драган Бјелогрлић се први пут заинтересовао за епоху у којој је смештена серија током снимања серије и филма Монтевидео, Бог те видео. Овај период га је заинтересовао због тога што му је био мало познат и што је сматрао да је српска јавност генерално слабо информисана о њему: „Ми смо имали ту судбину да нисмо много учили о том времену, оно је готово прећутано. А то је било битно и некако интензивно време, посебно на овом простору”.[32][7]Као инспирација му је и послужио податак до ког је дошао — да је Југославија у међуратном периоду била називана „Колумбијом Европе”.[14]

Сценариста серије Дејан Стојиљковић и руски глумац Александар Галибин на сету испред хотела Москве.

У свом ауторском тексту за Блиц је написао да није желео да прави компромисе ни у једној фази израде серије: „...Сенке над Балканом [je] дело у којем сам се трудио да не направим ни један једини компромис. Није било компромиса ни на једном нивоу и ни у једној фази настанка серије. Од сценарија, приче, тема, поделе, естетике, режије и на крају самог буџета и трошкова серије. Нисам желео да се оптерећујем формираним укусом публике РТС-а, гледаношћу, политичком коректношћу, пуританским моралним начелима, конзервативним историчарима, првом и другом Србијом, и сличним...”[33] Озбиљно је сумњао у успех серије, јер је „естетски, драматуршки, наративно у другачије у односну на све остало што је радио.”[32][25][33] Био је доста инспирсан бројним америчким, немачким, италијанским, скандинавским и источноевропским серијама, а као директан узор је навео серију „Царство порока.”[25] Такође, био је инспирисан повезаношћу спреге криминала и корупције наводећи да „када је те неке ствари поређао, просто је дошао до тога да постоји једна историјска константа која важи за ове просторе, јер је јако битно да када радите неко уметничко дело које се враћа у прошлост, битан је моменат из кога ви то радите.”[34]

Снимање прве сезоне је трајало од 1. октобра 2016. године до краја јула 2017. године.[35][36] Серија је снимана на разним локацијама у Београду, Русији, БЈР Македонији и БиХ, а за потребе серије је у Баранди изграђен нови филмски студио.[20] У Баранди је изграђен сиротињски део тадашњег Београда (Јатаган мала са фиктивном кафаном „Код Нишлију” и „Савско буре”, Пиштољ мала и Сава мала), као и богатији део са пијацом, бонбоџијском радњом и јорганџијском радњом, као и Бербеницом. Према речима Бјелогрлића, ту је снимано око 30% серије.[14] Одређене сцене су снимане и на зрењанинским улицама, као и у Градској кући.[37][38] Снимање је требало бити и у Словенији, РТВ Словенија је подржавала снимање, али су касније одустали због финансијских разлога.[12]

Драган Бјелогрлић и Милош Самолов снимају сцену на сету кафане „Нишки”.

Заједно са Бјелогрлићем су на сценарију радили писци Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић према филмској причи Стевана Копривице.[39] Копривица је написао неколико раних епизода, а како наводи једна од сценаристкиња Даница Пајовић, „у питању је била конандојловска мистична драма о два инспектора који истражују низ ритуалних убистава у Београду између два рата. Бјелогрлић је онда проширио тему на београдско подземље и путеве опијума у Краљевини СХС и толико закомпликовао причу (читај: променио наруџбину) да смо се сценаристичком тиму прикључили Дејан Стојиљковић и ја, а потом и Владимир Кецмановић.”[40] Према сопственим речима, Дејану Стојиљковићу је ова серија први ангажман за писање сценарија филма или серије.[14]

Музику за потребе серије радио Роберт Пешут Мањифико, са којим је Бјелогрлић већ сарађивао на Монтевидеу.[20] Уводну шпицу је отпевао Огњен Радивојевић, а њега су Мањифико и Бјелогрлић изабрали „због специфичне боје гласа и емоција које извиру из његовог вокала.”[41]

Теме и историјске тачности[уреди]

Драган Бјелогрлић и сценариста Владимир Кецмановић раде на сценарију за другу сезону серије.

Жанровски посматрано, серија је постмодернистичка мешавина трилера, фикције, мистике и историје.[19] Бјелогрлић је изјавио да је за њега Балкан неисцрпна тема због турбулентних историјских времена.[22] Серија је постала позната по томе што обрађује бројне теме и користи симболику.

Краљевина СХС и Београд су приказани као главно чвориште трговине опијума у међуратном периоду. Једни од главних протагониста су бели Руси у Србији и генерал Петар Врангел. Они су, између осталог, и приказани као једни од главних трговаца опијума у краљевини СХС, што је, према речима продуцената, било заиста засновано на историјским чињеницима, а што је део српске јавности негодовао.[22][29] На почетку прве епизоде, у уводу је написано: „После Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, поражена царска војска са генералом Врангелом на челу и са преко 100.000 избеглица нашла је нову домовину у Краљевини СХС. 15.000 козака је наставило да на територији Краљевине СХС функционише као независна војна сила.” У Краљевину СХС није стигло 100.000 руских избеглица већ око 44.000, а од тог броја, козака је било око 5.000.[42][43] Такође, Генерал Врангел је преминуо 25. априла 1928. године, док у серији Врангел је жив 30—31. августа 1928. (када су смештена убиства Виолете Ђукић и фотографа Невена — датовано према новинама у серији).[43]

Немачко тајно друштво Туле у првој сезони игра доста велику улогу.

Серија се осврће и на терористичку организацију ВМРО-а и њихову борбу против југословеснких власти. Приказани су, попут белих Руса, као једни од главних трговаца опијума у Југославији са седиштем у Букову, којима финансирају своје оперативне активности ради добијања независности Македоније.[44] У серији Хаџи Дамјан Арсов, вођа ВМРО-а, тражи да му адвокат буде Анте Павелић. У стварности, Павелић је био од 1927. у добрим односима са ВМРО-ом и исте године је бранио више њихових чланова пред судом. Такође је био у пријатељским односима са вођом покрета, Ванчом Михајловим.[45]

Кроз прву сезону појављује се стално окултни симбол црног сунца који је симбол друштва Тула за који неки аутори сматрају да, узимајући у обзир контекст историјских догађаја и догађаја у серији, представљају предсказање успона нацизма у Европи.[46] Габриел Махт носи прстен са симболом друштва Туле које је основано у Минхену 1918,[47] али готово сигурно 1928. године није имало активне чланове у Београду. Друштво се делимично расформирало већ 1919, када су чланови ухапшени и стрељани током револуције у Баварској, а остатак је приступио Немачкој радничкој партији.[43]

У сцени када Алимпије Мирић среће Габриела Махта, Мирић, једући јабуку, прича о Херкулу да је, према грчкој легенди, посетио германске земље када је ишао по хесперидске јабуке, а да су због тога Германи о њему певали песме. На ово, Махт одговара: „Читали сте Тацита”, а Мирић одговара „Тако је”. У оригиналном рукопису Тацитовог дела „Германија” не помиње се да је Херкул ишао по хесперидске јабуке и да је том приликом свратио код Германа. Ово што је Мирић изговорио у питању је коментар приређивача који је штампао Тацитову „Германију” 1927. године на српском језику.[43] У деветој епизоди прве сезоне, принц Ђорђе Карађорђевић у разговору са инспектором Плетикосићем користи епитет „нацистички”, описујући блискост Хитлерове партије са Тулама у Немачкој. Мада је НСДАП увелико представљао известан фактор на немачкој политичкој сцени, њихова политичка платформа није било нарочито позната широј јавности у тадашњој Краљевини СХС све до почетка 1930-их, па чак се ни тада није примарно користио овај назив, већ национал-социјалисти, ултра-десничари и „халценкрајцери”.[43]

Генерал Петар Живковић је у серији представљен као армијски генерал (три звездице), међутим у стварности он је 1928. године био дивизијски генерал (две звездице). У чин армијског генерала је унапређен две године касније 1930. године[48].У трећој епизоди, у сцени када Алимпије Мирић долази код генерала Петра Живковића у позадини се чује композиција Гардијски марш, Станислава Биничког.[43]

Рецензије[уреди]

Након емитовања прве сезоне, серија је покупила позитивне критике и стручне јавности и публике.[49][50][51][51][52]

Светислав Басара је у колумни за лист Данас имао позитивно мишљење о серији: „Филмови и ТВ серије нипошто не смеју бити историјске видео-читанке, а још мање оно што се у ЈНА звало ДПО (друштвено-политичко образовање), а поготово то не смеју кад се баве такозваним “историјским” темама. Бјела је тај наук добро утувио још у “Родама” и “Монтевидеу”, у “Сенкама” га је избрусио до прилично високог сјаја, тако да се може рећи да “Сенке” - иако ни изблиза нису располагале BBC-ијевом техником и буџетом - не заостају много, ако уопште, за “Бирмингемском, рецимо, бандом”.” Он хвали и то што је серија успела да не буде „слушкиња идеологија” као што је по његовом мишљењу до тада био случај у кинематографији Србије.[53]

Сара Радојковић у тексту за Вајс Србија сматра да је серија „подигла лествицу” када се ради о продукцији српског телевизијског програма и „она се равноправно бори са понудом коју доносе стране продукције, од Нетфликса, ХБО-а, АМЦ-а и других, али имају кец у рукаву. Причу која нас се тиче и коју једино аутори са ових простора могу да испричају.”[50] Она сматра да су глумци сјајно изабрани и похваљује улогу Гордана Кичића који игра Олимпија Марића: „Кичићев Алимпије Мирић, са својим савршеним брковима који се час шире у осмех весељака, а час скупљају у бркове психопате, нешто су најлепше што сам скоро гледала.”[50] Радкојковићева хвали и динамичност сцена, чиме се одудара од дотадашњих серија у продукцији РТС-а, као и у монтажу, која сваку сцену ставља у одређену функцију приче. Секс је реалистичан и даје посебну тежину ликовима, премда није сигурна да ли је неопходна обнаженост у свакој епизоди, али је она у функцији приче.[50]

Иван Карл, у рецензији за Блиц, мишљења је да је „галерија ликова” разноврсна „и нема само црних нити белих, што је са глумачке стране изазовно за игру и развијање ликова.” Посебно истиче улогу Марије Бергам и Горану Богдану.[51] И он такође хвали продукцију и монтажу: „Монтажа у финишу је динамична, са кадровима који се смењују као у биоскопском трејлеру. Све је запаковано на високом уметничком и продукционом нивоу који диктира модеран ТВ израз присутан кроз игране садржаје ХБО-а и Нетфликса.”[51] Милојко Божовић, такође за Блиц, генерално позитивно оцењује серију. У својој критици пише: „[Драган Бјелогрлић] заједно са братом упорни и успешни продуцент, доказује да и у нашој Јатаган-мали може да се направи нешто велико, да може да се уз минимум компромиса спроведе идеја до краја.” Он хвали што серија окупља глумце из региона и из Русије. Сматра да серија ипак „ипак има бар три-четири епизоде вишка,” а један од главних ликова инспектор Танасковић (кога Бјелогрлић тумачи) у другој половини прве сезоне „бива сведен скоро на наратора који иде од ситуације до ситуације и упознаје нас са радњом.” С друге стране врло позитивно оцењује улоге Ненада Јездића (тумачи Кројача) и Мише Самолова (тумачи Нишкија). За Јездићеву глуму у серији каже да га необично подсећа на Зорана Радмиловића у филму Маратонци трче почасни круг, док је „Самолов толико добар на нишком дијалекту да је права штета да га није било више.”[54]

Јурица Павичић из Јутарњег листа у својој критици такође позитивно оцењује серију, оценивши да је то највећи професионални успех Драгана Бјелогрлића и да је „Београд је добио репрезентативни серијски производ управо у тренутку кад ХТВ терминално тоне у идиотизам.” Он је такође мишљења да је серија ТВ забава која би могла наћи гледаоце и код хрватске публике. Павичић истиче и да серија ствара „културно-повијесну фантазију” од Београда, као што је то био случај са „Монтевидеом”, стварајући од њега „град војне и финансијске моћи, банака, министара и генерала, коцке, опијума и алкохола, али и град терориста и политичких уротника.” Пишући о начину приказивања Анте Павелића, сматра да га серија приказује „прије као смијешног напуханка него као стварно дијаболичну фигуру.”[55]

Мирза Скендерагић је у рецензији за Ал Џазира Балканс такође позитивно оценио серију: „Користећи, дакле, општеприхваћен креативни образац форме својствене савременом ТВ садржају и покушавајући досегнути изнимно висок умјетнички и продукцијски ниво постављен од стране ХБО-а и Нетфликса, уз непојмљиво мањи буџет, аутори серијала Сенке над Балканом су, за услове простора земаља бивше Југославије, креирали оригинално, вјеродостојно, освјежавајуће и свакако забавно остварење које ће послужити као огледало стварности (балканске) 21. стољећа, у којем без посредника (телевизије) више нико не смије препознати властити одраз.” У својој рецензији он врши парарелу између ове серије и серије Игре престола, сматрајући да их повезује „исти приступ у обради садржаја, хисторијског или измишљеног хисторијског, те једна заједничка ријеч експлицитно.” Такође, он позитивно оцењује костимографију, сценографију и динамичну парарелну монтажу.[52]

Референце и напомене[уреди]

  1. ^ „DRAGAN BJELOGRLIĆ: Istorija koju nas nisu učili » Antrfile”. Antrfile (на језику: српски). 22. 12. 2017. Приступљено 26. 1. 2018. 
  2. ^ „Серијата „Сенки над Балканот“ премиерно на Браќа Манаки”. slobodenpecat.mk. 
  3. ^ „Završeno snimanje prvog dela serije „Senke nad Balkanom. Радио телевизија Србије. Приступљено 28. 12. 2016. 
  4. ^ „SENKE NAD BALKANOM: Još jedno jezivo ubistvo!”. mondo.rs. Приступљено 29. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 Сенке над Балканом“ вечерас стижу на мале екране!”. Радио телевизија Србије. Приступљено 22. 10. 2017. 
  6. ^ „SENKE NAD BALKANOM RAZOTKRIVAJU TAJNE SLOBODNIH ZIDARA: Masoni nisu sekli glave ali su krojili istoriju Srbije”. Курир. Приступљено 28. 11. 2017. 
  7. 7,0 7,1 Katavić, Ivan. „Bjelogrlić: Nije sjajno kada imate bolju prošlost nego sadašnjost”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ Pandurević, Dragana; Milenković, Stefan (18. 12. 2017). „Gordan Kičić za NOIZZ: Tajna Alimpija Mirića iz "Senki nad Balkanom". Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Radanov, Ljubomir. „BJELOGRLIĆ POSLE SMRTI KUMA PROMENIO SCENARIO: Mandinu ulogu izbrisao iz serije Senke nad Balkanom”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  10. ^ „Osvojio žensku publiku: Ko je markantni Sebastijan Kavaca iz serije “Senke nad Balkanom”?”. Gloria (на језику: српски). 31. 10. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  11. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Александар Галибин у серији "Сенке над Балканом". RTS.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  12. 12,0 12,1 Teran Košir, Alenka; Mrevlje, Než. „Bjelogrlić: Magnifico je v Srbiji precej večja zvezda, kot si misli #intervju”. Sio1NET. (на језику: словеначки). Приступљено 31. 1. 2018. 
  13. 13,0 13,1 Stojiljković, dejan (17. 12. 2017). „BARUT, HEROIN I REVOLUCIJA Kako je delovala ZLOGLASNA TERORISTIČKA ORGANIZACIJA VMRO i njihovo carstvo droge i smrti”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 08. 02. 2018. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Džodan, Neven (28. 9. 2016). „Bjelogrlić pokazao svoj HOLIVUD U BARANDI! Pogledajte gde se snima serija "Senke nad Balkanom". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2018. 
  15. ^ Mitrović, Darko. Grobari u neverici! Član uprave Partizana u Senkama nad Balkanom!”. Sportske.net. Приступљено 26. 1. 2018. 
  16. ^ У интервјуу Горан Богдан је за Павелића рекао да је "...националист, фашист Анте Павелић, оснивач НДХ, негативац par excellence. О коме нико здрав не мисли ништа добро."
  17. ^ Milek, Vesna (17. 2. 2018). „Intervju Goran Bogdan”. DELO, Sobotna priloga (на језику: словеначки). стр. 20. 
  18. ^ Milek, Vesna (14. 4. 2018). „Intervju Sebastian Cavazza”. DELO, Sobotna priloga (на језику: словеначки). стр. 28. 
  19. 19,0 19,1 „Dragan Bjelogrlić za N1 o novoj seriji "Senke nad Balkanom". N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  20. 20,0 20,1 20,2 „Sa ’Senkama nad Balkanom’, Bjela pomera granice - Ženska TV”. Ženska TV (на језику: српски). 5. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  21. ^ Milanović, Milorad (18. 10. 2017). „Na premijeri serije "Senke nad Balkanom" Beograd je izgledao kao Holivud”. Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 Radosavljević, Radmila. „Dragan Bjelogrlić: Ovde ljubav i mržnja idu ruku pod ruku”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  23. ^ Božović, Milojko (10. 11. 2017). „BURA ZBOG BJELOGRLIĆEVE SERIJE Zašto se "Senke nad Balkanom" ne emituju u Hrvatskoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  24. ^ „RTS obara sopstvene rekorde!”. RTS.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2018. 
  25. 25,0 25,1 25,2 Bakić, Edina. „Dragan Bjelogrlić za “Dnevni avaz”: Čovjek se teško miri s tim da primitivci odlučuju o našim sudbinama”. Avaz.ba (на језику: босански). Приступљено 30. 12. 2017. 
  26. ^ Janković, Zoran. Senke nad Balkanom“ predstavljene i na festivalu u Bitolju «  FCS”. Filmski centar Srbije. Приступљено 22. 1. 2018. 
  27. ^ „Na Planet TV prihaja najbolj provokativna serija Balkana”. siol.net. 27. 12. 2017. Приступљено 27. 12. 2017. 
  28. ^ Matović, D.; Adžić, M. „Dragan Bujošević za “Novosti”: Hajku na "Nemanjiće" podmetnuli na "tviteru". www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 1. 2018. 
  29. 29,0 29,1 Pejanović, Jadranka. „"Senke nad Balkanom" - istorija koju nas nisu učili”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  30. ^ „Black Sun / Senke nad Balkanom”. Sarajevo Film Festival. Приступљено 26. 1. 2018. 
  31. ^ „Druga sezona “Senki nad Balkanom” na Top kanalu”. 01. 04. 2018. Приступљено 02. 04. 2018. 
  32. 32,0 32,1 Pivljanin, Ranko (14. 8. 2017). „GOST "BLICA" Dragan Bjelogrlić: Srbi ne menjaju nameštaj, a ne politički sistem za koji se slažemo da ne valja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  33. 33,0 33,1 Bjelogrli', Dragan (22. 10. 2017). „Autorski tekst Dragana Bjelogrlića: Zašto su mi "Senke" važne”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  34. ^ „SENKE NAD BALKANOM: Istina ili fikcija? (FOTO)”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 22. 1. 2018. 
  35. ^ „Dragan Bjelogrlić završio snimanje serije “Senke nad Balkanom”, premijera na jesen na RTS-u”. Hello! magazin. Приступљено 30. 12. 2017. 
  36. ^ „'Senke nad Balkanom'- završeno snimanje prve sezone serije - Ženska TV”. Ženska TV (на језику: српски). 14. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  37. ^ „Deo serije "Senke nad Balkanom" upravo se snima u Zrenjaninu”. ilovezrenjanin.com (на језику: српски). Приступљено 05. 02. 2018. 
  38. ^ „Nastavak snimanja serije "Senke nad Balkanom" u Zrenjaninu (8 SLIKA)”. ilovezrenjanin.com (на језику: српски). Приступљено 05. 02. 2018. 
  39. ^ „Senke nad Balkanom”. Radio televizija Srbije (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  40. ^ Pajović, Danica (22. 7. 2017). „Danica Pajović: Kako smo "preživeli" Bjelogrlića”. Blic (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  41. ^ Badjuk, Mario. „BJELA JE TEŽAK ČOVEK! Manjifiko otkrio kako je sarađivati sa srpskim glumcem i rediteljem! - Informer”. Informer (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  42. ^ „ISTORIJSKE GREŠKE U "SENKAMA NAD BALKANOM": Šta je istina, a šta fikcija u priči o RUSIMA U BEOGRADU?”. dnevno.rs. Приступљено 02. 11. 2017. 
  43. 43,0 43,1 43,2 43,3 43,4 43,5 „Senke nad Balkanom“ — šta je istina, a šta fikcija”. education-articles-sciences.com/. Приступљено 04. 11. 2017. 
  44. ^ „MAKEDONSKA SENKA NAD BALKANOM: Govor gazda-Kira koji je razgalio dušu svakog pravog makedonskog rodoljuba (FOTO)”. www.telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  45. ^ „Senke nad Balkanom: Šta je Ante Pavelić radio u Beogradu pre Drugog svetskog rata”. Недељник. Приступљено 05. 11. 2017. 
  46. ^ Milenković, Stefan (23. 11. 2017). „Šta znači "Crno sunce", zlokobni simbol iz "Senki nad Balkanom". Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  47. ^ „KO JE KO U "SENKAMA NAD BALKANOM": Otkrivamo SVE ISTORIJSKE LIČNOSTI iz hit serije i pravu istinu o njima”. dnevno.rs. Приступљено 18. 10. 2017. 
  48. ^ „SENKA SRPSKOG GEJ GENERALA: I ovo je tačno, Petar Živković je bio gej kao što je prikazano u seriji”. Telegraf.rs. Приступљено 05. 11. 2017. 
  49. ^ Branko, Rosić. „Prva kritika serije "Senke nad Balkanom": Uverljivi povratak u doba seksa i opijuma”. Nedeljnik. Приступљено 22. 1. 2018. 
  50. 50,0 50,1 50,2 50,3 Radojković, Sara (21. 11. 2017). „Šta valja u „Senkama nad Balkanom“, a često ne valja u drugim domaćim serijama”. Vice (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2018. 
  51. 51,0 51,1 51,2 51,3 Karl, Ivan (23. 10. 2017). „TV KRITIKA Ivan Karl: Bjelogrlić ne igra na sigurno”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  52. 52,0 52,1 Mirza, Skenderagić (26. 11. 2017). „'Senke nad Balkanom' kao 'Igra prijestolja'. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). Приступљено 22. 1. 2018. 
  53. ^ Basara, Svetislav. „Senke senki nad Balkanom 2”. Dnevni list Danas. Приступљено 26. 1. 2018. 
  54. ^ Božović, Milojko (27. 12. 2017). „TV KRITIKA Kako nas je Bjelogrlić nedeljama vukao za nos”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 26. 1. 2018. 
  55. ^ Pavičić, Jurica. „KAKO JE SERIJA DRAGANA BJELOGRLIĆA POSTALA SREDIŠNJI MEDIJSKI DOGAĐAJ U SRBIJI Gangsterska priča u nostalgičnom sjaju prve Jugoslavije”. jutarnji.hr (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]