Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.

Сенке над Балканом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сенке над Балканом
Senke nad Balkanom.png
Сенке над Балканом
Жанркриминалистика
трилер
историјска фикција
ФорматТВ серија
АуторДраган Бјелогрлић
Стеван Копривица
СценариоДаница Пајовић (сезона 1)
Владимир Кецмановић
Дејан Стојиљковић
Драган Бјелогрлић
Стеван Копривица
Бобан Јевтић
РежијаДраган Бјелогрлић
Срђан Спасић
Коста Ђорђевић
Мирослав Лекић
Данило Бећковић
Игор Иванов
Иван Живковић
УлогеДраган Бјелогрлић
Андрија Кузмановић
Марија Бергам
КомпозиторМагнифико
Александар Ранђеловић
ЛокацијаБеоград
Херцег Нови
Беч
Женева
Сливнички манастир
Буково код Битоља
околина села Скочивир[1]
Језиксрпски
руски
македонски
немачки
Број сезона2
Број епизода20 (списак епизода)
Време трајања60—90 минута
Продукција
Извршни продуцентГоран Бјелогрлић
ПродуцентДраган Бјелогрлић
КопродуцентТоми Салкоски
Сталбел Мишалков
Драшко Милиновић (сезона 1)
УредникМарко Новаковић (сезона 1)
МонтажерЛазар Предојев
Милена Предић
СценографијаГоран Јоксимовић
КамераИван Костић
ПродукцијаКобра филм
Јунајтед медија (сезона 2)
РТС (сезона 1)
Скопје филм студио (сезона 1)
Искра (сезона 1)
РТРС (сезона 1)
МРТ (сезона 1)
Агенција за филм Северне Македоније (сезона 1)
Емитовање
ЕмитерРТС 1 (сезона 1)
ЕОН (сезона 2)
Нова С (сезона 2)
Премијерно
приказивање

22. октобар 2017. — још траје
Емитовање у Српској
ЕмитерРТРС (сезона 1)
Нова БХ (сезона 1—2)
Премијерно
приказивање

22. октобар 2017. — још траје
Емитовање у Црној Гори
ЕмитерТВЦГ 1 (сезона 1)
Премијерно
приказивање

22. октобар 2017. — још траје
Профил на ИМДб-у

Сенке над Балканом српска је криминалистичка телевизијска серија, чији су аутори Драган Бјелогрлић и Стеван Копривица. Сценарио су, поред Бјелогрлића, писали Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић, а по причи коју је написао Стеван Копривица. Главне улоге у прве две сезоне играју Драган Бјелогрлић, Андрија Кузмановић, Марија Бергам, Гордан Кичић, Ненад Јездић, Весна Тривалић и Наташа Нинковић.

Серија је смештена између два светска рата у Краљевини Југославији и прати причу два инспектора београдске полиције, који, непосредно пред Атентат у Народној скупштини 1928. покушавају да реше мистерију ритуалних убистава која потресају јавност.

Прва сезона је наишла на врло добар пријем код публике и код критичара, истовремено изазвавши и одређене контроверзе. На 8. ФЕДИС-у серија је однела убедљиву победу — добила је Златну антену за најбољу серију 2017. године, најбољу режију, најбољи костим, најбољу музику, најбољу камеру и најбољу глумицу у споредној улози (Милица Гојковић за улогу Маре).

На порталу IMDb, Сенке над Балканом је најбоље оцењена српска серија свих времена.[2]

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Цео серијал је подељен у три сезоне и обухвата период од 1928. до 1940. године.[3]

Прва сезона покрива период непосредно пред убиство хрватског народног посланика Стјепана Радића у Народној Скупштини СХС и увођење диктатуре.

Као основни амбијент за одигравање окоснице радње овог серијала изабран је Београд између два светска рата. У средишту догађања су и њени главни ликови — педесетогодишњи инспектор криминалне полиције Андра Танасијевић Тане и његов нови сарадник, млади форензичар Станко Плетикосић. Београд је представљен као место у коме се криминал своди на класичне пљачке и убиства, али у коме највеће проблеме ипак праве ратови опијумских картела, којима је он само траса за даљи шверц скупе и цењене дроге ка Европи и Америци.

У првој сезони заплет започиње на једном маскенбалу, на коме је окупљен сав „крем“ Београда, и на коме се догађа свирепо и веома необично убиство.[4] Инспектор Танасијевић убрзо постаје свестан да је узрок учесталих језивих догађаја, који почињу да се гомилају по граду, древна реликвија – Лонгиново копље (копље којим је Исус прободен на крсту) – којој се приписују мистичне моћи.[5] Он схвата да постоје људи који су спремни на све да би га се докопали и упада у ковитлац злочина у које су умешане све опскурне интересне групе Балкана тог времена: руска белогардејска козачка војска генерала Врангела, совјетска тајна полиција НКВД, српско тајно војно друштво Црна рука, бугарска терористичка организација ВМРО, југословенски комунисти, масони, београдско подземље, немачко тајно окултистичко Друштво Туле.[6] Пратећи трагове почињених злочина, инспектор се укључује у општу потеру за реликвијом са једним јединим циљем – да је уклони из Београда и спречи даља страдања невиних људи.

Главне улоге[уреди]

улога сезоне
прва сезона друга сезона
инспектор Андра Танасијевић Тане Драган Бјелогрлић
инспектор Станко Плетикосић Андрија Кузмановић
Маја Давидовић Марија Бергам
Алимпије Мирић / Калуђер Гордан Кичић
Милан / Кројач Ненад Јездић
поднаредница Драгиња   Весна Тривалић
генерал Петар Врангел Александар Галибин  
принц Ђорђе П. Карађорђевић Жарко Лаушевић  
генерал Петар Живковић Небојша Дугалић
Хаџи Дамјан Арсов Тони Михајловски  
главни негативни лик   Наташа Нинковић
др Константин Авакумовић Драган Петровић  
Габријел Махт Себастијан Каваца  
Мустафа Голубић Горан Богдан
Анте Павелић Бојан Навојец

Продукција[уреди]

Серија је настала у копродукцији Кобра филма, РТС-а, Скопје филм студија, Искре, РТРС-а, МРТ-а и Агенције за филм Републике Македоније.

Прва сезона серије снимана је од октобра 2016. до јуна 2017. године. Друга сезона снимана је од 12. новембра 2018 до маја 2019. године.

Креирање серије[уреди]

Неке од локација где се снимала серија је и село Буково (горе) у близини Битоља, као и Сливнички манастир у близини села Сливнице (доле).

Драган Бјелогрлић се први пут заинтересовао за епоху у којој је смештена серија током снимања серије и филма Монтевидео, Бог те видео. Овај период га је заинтересовао због тога што му је био мало познат и што је сматрао да је српска јавност генерално слабо информисана о њему: „Ми смо имали ту судбину да нисмо много учили о том времену, оно је готово прећутано. А то је било битно и некако интензивно време, посебно на овом простору”.[7][8] Као инспирација му је и послужио податак до ког је дошао — да је Југославија у међуратном периоду била називана „Колумбијом Европе”.[9]

Сценариста серије Дејан Стојиљковић и руски глумац Александар Галибин на сету испред хотела Москве.

У свом ауторском тексту за Блиц је написао да није желео да прави компромисе ни у једној фази израде серије: „...Сенке над Балканом [je] дело у којем сам се трудио да не направим ни један једини компромис. Није било компромиса ни на једном нивоу и ни у једној фази настанка серије. Од сценарија, приче, тема, поделе, естетике, режије и на крају самог буџета и трошкова серије. Нисам желео да се оптерећујем формираним укусом публике РТС-а, гледаношћу, политичком коректношћу, пуританским моралним начелима, конзервативним историчарима, првом и другом Србијом, и сличним...”[10] Озбиљно је сумњао у успех серије, јер је „естетски, драматуршки, наративно у другачије у односну на све остало што је радио.”[7][11][10] Био је доста инспирсан бројним америчким, немачким, италијанским, скандинавским и источноевропским серијама, а као директан узор је навео серију „Царство порока.”[11] Такође, био је инспирисан повезаношћу спреге криминала и корупције наводећи да „када је те неке ствари поређао, просто је дошао до тога да постоји једна историјска константа која важи за ове просторе, јер је јако битно да када радите неко уметничко дело које се враћа у прошлост, битан је моменат из кога ви то радите.”[12]

Снимање прве сезоне је трајало од 1. октобра 2016. године до краја јула 2017. године.[13][14] Серија је снимана на разним локацијама у Београду, Русији, БЈР Македонији и БиХ, а за потребе серије је у Баранди изграђен нови филмски студио.[15] У Баранди је изграђен сиротињски део тадашњег Београда (Јатаган мала са фиктивном кафаном „Код Нишлију” и „Савско буре”, Пиштољ мала и Сава мала), као и богатији део са пијацом, бонбоџијском радњом и јорганџијском радњом, као и Бербеницом. Према речима Бјелогрлића, ту је снимано око 30 % серије.[9] Одређене сцене су снимане и на зрењанинским улицама, као и у Градској кући.[16][17] Снимање је требало бити и у Словенији, РТВ Словенија је подржавала снимање, али су касније одустали због финансијских разлога.[18]

Драган Бјелогрлић и Милош Самолов снимају сцену на сету кафане „Нишки”.

Заједно са Бјелогрлићем су на сценарију радили писци Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић према филмској причи Стевана Копривице.[19] Копривица је написао неколико раних епизода, а како наводи једна од сценаристкиња Даница Пајовић, „у питању је била конандојловска мистична драма о два инспектора који истражују низ ритуалних убистава у Београду између два рата. Бјелогрлић је онда проширио тему на београдско подземље и путеве опијума у Краљевини СХС и толико закомпликовао причу (читај: променио наруџбину) да смо се сценаристичком тиму прикључили Дејан Стојиљковић и ја, а потом и Владимир Кецмановић.”[20] Према сопственим речима, Дејану Стојиљковићу је ова серија први ангажман за писање сценарија филма или серије.[9]

Музику за потребе серије радио Роберт Пешут Мањифико, са којим је Бјелогрлић већ сарађивао на Монтевидеу.[15] Уводну шпицу је отпевао Огњен Радивојевић, а њега су Мањифико и Бјелогрлић изабрали „због специфичне боје гласа и емоција које извиру из његовог вокала.”[21]

Расподела улога[уреди]

Глумачка постава током промоције друге сезоне

Драган Бјелогрлић је у серији играо главну улогу инспектора Танета, а поред тога је продуцент и редитељ.[8]

Гордан Кичић је добио улогу једног од главног негативца Алимпија Мирића. Према његовим речима, са сценаријом се сусрео још 2014. године. Своју улогу у првој сезони је снимао од октобра 2016. године до маја 2017, а своје сцене није снимао у континуитету већ у деловима од по пар дана.[22]

Ненад Јездић, који у серији игра негативца Кројача, првобитно је желео улогу инспектора Танета коју тумачи Драган Бјелогрлић. Улога Кројача му је била последња опција.[23] Улога Габријела Махта је припала словеначком глумцу Себастијану Каваци.[24]

Улога генерала Врангела је припала руском глумцу Александру Галибину, који је поводом своје улоге изјавио да му је драго што тумачи тако важну историјску личност: „За мене је то драгоцен осећај да глумим значајну историјску личност као што је био генерал Врангел. Посебно ми је драго што снимамо у Београду у овој цркви, где он почива. То ми је посебно дирљиво.”[25]

У другој сезони Министра за унутрашње послове Краљевине Југославије, Антона Корошеца, требало је да одигра словеначки глумац Јернеј Шугман, који је умро у децембру 2017.[18]

Улога Станка Плетикосића је требало да припадне Милошу Биковићу, са ким је Бјелогрлић већ сарађивао на „Монтевидео, Бог те видео!”, али је он одустао због обавеза које је имао у Русији.[23] На крају је улогу добио Андрија Кузмановић.

За улогу Маје Давидовић у најужи избор ушле су глумице Бранкица Себастијановић и Марија Бергам, да би улога на крају припала Марији Бергам.[23]

Македноски глумац Тони Михајловски тумачи улогу Дамјана Хаџи Арсова, фиктивног припадника ВМРО. Један од сценариста серије, Дејан Стојиљковић тврди да његов лик није засниван према бугарском револуционару Ванчу Михајлову, већ „има више сличности са другим бугарским револуционарем Дамјаном Даметом Груевим”. [26] Македонска глумица Јана Стојановска глуми македонску револуционарку Јовану сестру Дамјана Хаџи Арсова, а њен лик је засниван према Марији Бунев, бугарској револуционарки и припадници ВМРО.[26]

Власника кафане „Савско буре” који је пребегао из аустроугарске војске тако што је прешао преко Саве у бурету игра Александар Стојковић „Пикси”.[9] У камео улози се појавио и потпредседник ФК Партизана, Владимир Вулетић.[27]

Улога Анте Павелића[уреди]

Улога Анте Павелића је прво била намењена Горану Богдану, пошто је родом Херцеговац (родно село Анта Павелића Брадина налази се такође у Херцеговини), коју је отклонио.[28] Према њему није могао одиграти тако негативну улогу. Горану Богдану је онда припала улога Мустафе Голубића, који је такође родом из Херцеговине.[29] Анте Павелића одиграо је Бојан Навојец. Након прве сезоне било је упитно да ли ће Бојан Навојец играти у другој сезони, јер се је према глумцу одвијао јавни притисак у Хрватској, која се за приказивање серије (још) није одлучила.[30]

Епизоде[уреди]

Сенке над Балканом је српска телевизијска серија која је премијерно почела са емитовањем 22. октобра 2017. година на каналу РТС 1. Прва сезона серије је емитована од 22. октобра до 24. децембра 2017. године. Свих десет епизода друге сезона серије доступне су од 8. новембра 2019. године, на интернет платформи ЕОН, а такође се емитују од 11. новембра 2019. на каналу Нова С. Сем њих, потврђено је да је смишљена и трећа сезона серије.

Серија Сенке над Балканом за сада броји 2 сезоне и 20 епизода.

Преглед[уреди]

СезонаЕпизодеПрвобитно приказивање
Прво приказивањеПоследње приказивањеМрежа
11022. октобар 2017 (2017-10-22)24. децембар 2017 (2017-12-24)РТС 1
21011. новембар 2019 (2019-11-11)[note 1]13. јануар 2020 (2020-01-13)Нова С

Епизоде[уреди]

Сезона 1 (2017)[уреди]

Прва сезона покрива период непосредно пред убиство хрватског народног посланика Стјепана Радића у Народној Скупштини СХС и увођење диктатуре.

Као основни амбијент за одигравање окоснице радње овог серијала изабран је Београд између два светска рата. У средишту догађања су и њени главни ликови — педесетогодишњи инспектор криминалне полиције Андра Танасијевић Тане и његов нови сарадник, млади форензичар Станко Плетикосић. Београд је представљен као место у коме се криминал своди на класичне пљачке и убиства, али у коме највеће проблеме ипак праве ратови опијумских картела, којима је он само траса за даљи шверц скупе и цењене дроге ка Европи и Америци.

У првој сезони заплет започиње на једном маскенбалу, на коме је окупљен сав „крем“ Београда, и на коме се догађа свирепо и веома необично убиство. Инспектор Танасијевић убрзо постаје свестан да је узрок учесталих језивих догађаја, који почињу да се гомилају по граду, древна реликвија – Лонгиново копље (копље којим је Исус прободен на крсту) – којој се приписују мистичне моћи. Он схвата да постоје људи који су спремни на све да би га се докопали и упада у ковитлац злочина у које су умешане све опскурне интересне групе Балкана тог времена: руска белогардејска козачка војска генерала Врангела, совјетска тајна полиција НКВД, Црна рука, ВМРО, југословенски комунисти, масони, београдско подземље, тајна секта Друштво Туле. Пратећи трагове почињених злочина, инспектор се укључује у општу потеру за реликвијом са једним јединим циљем – да је уклони из Београда и спречи даља страдања невиних људи.

Бр. еп.
(укупно)
Бр. еп.
(у сезони)
НасловРежисерСценаристаПремијера
11„Епизода 1.1”Драган БјелогрлићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица22. октобар 2017 (2017-10-22)
Убиство свештеника руске православне цркве у Београду покреће низ догађаја који воде до проливања крви. Такође, на маскенбалу у Официрском дому бива пронађена глава супруге тужиоца Ђукића док тело бива пронађено ван зграде. Инспектор Танасијевић звани „Тане” добија новог колегу, младог инспектора Станка Плетикосића.
22„Епизода 1.2”Драган БјелогрлићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица29. октобар 2017 (2017-10-29)
У глуво доба ноћи, Тане и Станко се ипак поново састају на увиђају - на маскембалу у Официрском дому. Супрузи јавног тужиоца Војина Ђукића, Виолети, неко је одсекао главу. Тане примећује да жртва и Маја Давидовић имају исте костиме. Он испитује Мају и Војине и убрзо закључује да је Маја Војинова љубавница. Али, начелник Димитријевић се појављује на увиђају и забрањује Танету да даље испитује Војина и Мају. Маја долази кући преплашена, убеђена да је Виолета због истог костима страдала грешком због ње и њене невоље са фотографом Невеном. Војин се избезумљен враћа кући и затиче је обијену и испретурану.
33„Епизода 1.3”Срђан СпасићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица5. новембар 2017 (2017-11-05)
Тане и Станко на увиђају у фотографској радњи утврђују једино да је главосеча убио Невена како би му отео слике са маскембала. Танета ипак више брине што је Маја опет била на лицу места. Сумњива му је, па је води у Главњачу где је испитује, а потом јој претреса торбицу. Маја се плаши да је Тане нашао негативе у торбици, али одахне кад је пусти и кад види да су негативи и даље ту. Међутим, Тане је негативе заменио некаквим полицијским, а Мајине је дао да се развије. Маја се утучена враћа кући, али долази јој Војин бесан због сазнања да га је покојна супруга варала са Аљошом. Војин показује Маји писма и огрлицу. Врангел на сахрани теши Сорокинову децу. Он сазнаје да је Фјодоров човек Аљоша ухапшен због крађе у кући јавног тужиоца. Врангел тражи од Фјорода да му га доведу. Тајанствени Габријел седи на вечери са богатим војвођанским грофом Рајачким који га упознаје са Алимпијем Мирићем и препоручује му Габријелову стручност око увоза и извоза у Аустрију. Затворски лекар прегледа Аљошу који је рањен при хапшењу и изјављује да Аљошу треба пребацити у болницу.
44„Епизода 1.4”Коста ЂорђевићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица12. новембар 2017 (2017-11-12)
Живковић се извињава Врангелову што Краљевина СХС нема више новца да издржава његову војску. Врангел тражи од генерала Живковића да му обезбеди састанак са Војином Ђукићем. Тане бесни пред начелником Димитријевићам што је Аљоша отет и убијен и сумњичи затворског лекара да је потплаћен да га изведе из затвора. Лекар тврди да се Аљоши упалила рана и одлази без последица. Бабић је угруван, али добро. У пословници, Станко показује Танету слике из „Бизантовог” каталога - на Аврамовој слици је обележје ихтиоса, хришћанске рибе - исто обележје које је на привеску огрлице коју су одузели од Аљоше. Иживцирани Тане тврди да то није траг него глупост и одлази са Бабићем код Прша у „Чубурче” да се напије од муке. Кројач са својим људима упада у Мајин атеље „Бизант” где је затиче са Аврамом јер је схватио да му је дала погрешне негативе. Кројачеви људи покушавају да савладају Аврама, али он им се одупире. Маја моли да оставе њеног пријатеља на миру, брани се да је мислила да су негативи прави и схвата да је једино Тане могао да их узме. Кројач јој да је рок да му донесе негативе у Јатаган малу у кафану „Код Нишког”.
55„Епизода 1.5”Мирослав ЛекићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица19. новембар 2017 (2017-11-19)
Танета, једва живог, проналази Нишки са својим људима и води га код Прша. Тане сазнаје од Нишког да је Кројач бивши ратник и да је у прошлости четовао са чувеним Танкосићем и његовим „црнорукашима”. Кројач даје Алимпију, чије је конспиративно име „Калуђер”, негативе и говори му да је убио полицајца који их је донео. Калуђер му саветује да се склони из Јатаган мале на неко време. Газда Киро наставља преговоре са Калуђером и тражи да му помогне да ослободи Дамјана из затвора. Калуђер пристаје, али уз услов да му се то богато плати товарима Киривог најквалитетнијег опијума. Станко испитује Аврама који делује као умно поремећен. Станко је против тога да се према Авраму опходе као према здравом злочинцу и моли начелника за психијатријско вештачење. У међувремену, Ђоловић упада бесан у Главњачу и тражи Танета који се није појавио на заказаном састанку. Станко сазнаје да је Тане још дан раније отишао у Јатаган малу.
66„Епизода 1.6”Мирослав ЛекићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица26. новембар 2017 (2017-11-26)
Тане и Маја су и даље код Прша и Миље. Танету је боље. Доктор Бабић их посећује да би превио Танета и доноси им вести о Аврамовом хапшењу и Станковој новостеченој инспекторској слави. Маја је потресена што је Аврам главосеча, али кад се присетила неких појединости, све почиње да добија нов смисао. Ипак, кад чује од Танета да је Аврам тражио Виолетину огрлицу, њој није свеједно јер је Војин ту огрлицу оставио у њеном стану. Ипак, Маја ништа не говори Танету. Доктор Авакумовић долази у Главњачу и са Димитријевићем испитује Аврама. Он закључује да је Аврам душевни болесник и задужује жандаре да га лече да не учини себи нешто до суђења на којем ће се, на Димитријевићево наваљивање, према њему опходити као да је здрав. Војин тражи Мају, али га дочекује Мајина служавка Коса. Војин свеједно улази у кућу и узима огрлицу коју је тамо у налету беса оставио. Криста се секира за Мају и не јавља јој се данима, а зна да је имала невоље око негатива. Криста решава да тражи помоћ од Мустафе и прича му за негативе које је Маја имала и говори му да би могли да буду занимњиви, а заузврат тражи да он заштити Мају. Мустафа обећава Кристи да ће наћи Мају и типове који јој прете. Бојана долази у Главњачу да посети Станка јер је занима што јој се не јавља. Станко је уздржан и говори јој да тражи дете које је отето Мари.
77„Епизода 1.7”Данило БећковићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица3. децембар 2017 (2017-12-03)
Тане и Станко на увиђају Аврамовог самоубиства испитују жандара Живојина ко је могао да Авраму дотури жилет. Живојин добија наређење да скупи жандаре. Генерал Врангел се спрема јер је схватио да је копље заувек изгубљено. Он оставља Фјодору у аманет да копље и даље тражи, али и да води рачуна о свом народу у Београду и спрема се да у тишини оде у Брисел и води са собом Сашу Сорокина. Тане и Станко седе у „Чубурчету” код Прша и доручкују. Тане теши Станка што му се осумњичени Аврам убио. У кафани их проналази љутити начелник Димитријевић. Он подсећа Танета да га је пуковник Ђоловић лично тражио у Главњачи и забрањује Станку да испитује жандаре око Аврамовог самоубиства. Јована и Трнавац стижу у Јатаган малу и код Нишког проналазе газда Кира. Јована се сукобљава са Киром и оптужује га да ништа не ради на Дамјановом ослобађању. Киро је уверава да је ослобађање већ почело.
88„Епизода 1.8”Игор Иванов
Драган Бјелогрлић
Даница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица10. децембар 2017 (2017-12-10)
Рација у Македонији је уследила као одмазда за Дамјанову отмицу из Главњаче. Газда Кирови људи су се притајили. Ђоловићеви жандари, међу којима је и Видоје, Соњин муж, нису ништа пронашли. Станко признаје Танету да је убио Ставру и доводи га до његовог леша у Јатаган мали. Станко жели да се пријави, али Тане му то не дозвољава и говори му да ће он да реши ту ствар. Дамјан, Јована и Киро су се склонили на салаш који чувају Калуђерови људи. Калуђер долази да их обиђе а они од њега траже помоћ око још једног убиства. Овога пута, у питању је веома важна личност. Станко за вечером свом деда Луки признаје да је убио човека, али Лука га изненађује реаговањем и теши га својом безусловном љубављу. Ујутру, Станко долази у просектуру да узме извештај са Милисављеве обдукције. Бојана му показује леш непознате жене која је нађена на неком пољу и говори му да та жена има исте повреде као Аврам.
99„Епизода 1.9”Иван ЖивковићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица17. децембар 2017 (2017-12-17)
Маја се након проведене ноћи са Танетом буди у његовом кревету након узнемирујућег сна. Тане у јутарњим часовима затиче Станка у кафани. Станко је целу ноћ провео тамо утапајући тугу за Маром у алкохолу. Тане му говори да оде до Топонице и поразговара са краљевићем Ђорђем, сликарем слике „Црно сунце” која виси на зиду у Авакумовићевој кући. Криста испитује Авакумовића о томе како је провео претходну ноћ и саопштава му да га је синоћ тражио инспектор Станко Плетикосић. Њихов разговор прераста у свађу и Криста демонстративно одлази. Тане долази у посету Алимпију Мирићу. Из почетка га пропитује око података о нестанку Војина Ђукића, али њихов разговор лагано креће у сасвим другом правцу.
1010„Епизода 1.10”Драган БјелогрлићДаница Пајовић, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић и Стеван Копривица24. децембар 2017 (2017-12-24)
Јована долази на унапред договорени састанак са Алимпијем Мирићем у његовој вили у Београду. Тане и Станко траже од димитријевића да им јамчи да ће Калуђера извести на суд ако му га доведу ухапшеног у Главњачу. Авакумовић, Габријел и Рајачић се договарају око приступања Маје Давидовић ред Туле, а Тане још једном одлази до „Самраканда” да од Руса тражи помоћ око хватања Калуђера па се нешто касније састаје и са Мустафом Голубићем у берберници. Тане и Станко су са Русима, а Кројач и његови људи се наоружавају. Спрема се коначни обрачун.

Сезона 2 (2019−20)[уреди]

Београд 31. децембар 1933. године. Језиво убиство покреће низ узбудљивих и мистериозних догађаја у којима ће се сукобити локални моћници, државна елита, тајна удружења и стране обавештајне службе. Од блата Јатаган мале па до сјаја Белог двора заплиће се завера која ће довести у питање будућност читаве земље и њеног владара. Време је да истрага почне.

Друга сезона серије се бави припремом и извршењем атентата на Александра Карађорђевића у Марсеју 1934. године, изградњом споменика Незнаном јунаку на месту срушене тврђаве Жрнов коју је подигао током 15. века Стефан Лазаревић и тајнама са суђења припадницима завере против краља Александра током Солунског процеса 1917. године.

Бр. еп.
(укупно)
Бр. еп.
(у сезони)
НасловРежисерСценаристаПремијера
111„Епизода 2.1”Драган БјелогрлићВладимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић11. новембар 2019 (2019-11-11)
Последњи дани 1933. године. Након неуспелог покушаја атентата на краља Александра у Загребу, јасно је да је Југославија у озбиљној политичкој кризи. Велике политичке и стратегијске игре заплићу се и у земљи и у иностранству, сам опстанак Југославије је доведен у питање. Ипак, Београд потреса нешто сасвим друго; језиво убиство на Авали, у средњовековној тврђави Жрнов на месту где ће се ускоро изградити споменик незнаном јунаку Ивана Мештровића. Инспектор Плетикосић, садашњи шеф београдског одељења за крвне и сексуалне деликте преузима истрагу, уз помоћ младог помоћника Зечевића. Од сиротињске Јатаган мале па до елитних клубова, Београд је у новогодишњој грозници и сав тај свет, од ситних лопова па до престоничке елите, бројећи последње секунде старе године не виде какви понори историје се пред њима одвијају.
122„Епизода 2.2”Драган БјелогрлићВладимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић18. новембар 2019 (2019-11-18)
Како је након хапшења лудог Рајка са највиших институција дошло наређење да се истрага убиства на Жрнову прекине, инспектор Плетикосић сумњајући у ту теорију, тражи помоћ од свог пријатеља и бившег шефа, инспектора Танасијевића, који напустивши полицију сада води један сасвим другачији живот. Нестанак Новицког представља озбиљан проблем за државу, кнез Павле наређује генералу Живковићу да што пре сазна шта се десило са грофом. Тај нестанак озбиљно узнемирава и Мају Давидовић која није испунила поверен јој задатак. Мустафа Голубић, заштићен у свом склоништу полако плете мрежу како би сазнао каква се завера спрема. Свако се држи својих интереса, савезништва су успостављена, али ништа није онако како то на први поглед изгледа.
133„Епизода 2.3”Драган БјелогрлићВладимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић25. новембар 2019 (2019-11-25)
144„Епизода 2.4”Иван ЖивковићВладимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић2. децембар 2019 (2019-12-02)
155„Епизода 2.5”Мирослав Лекић
Драган Бјелогрлић
Владимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић9. децембар 2019 (2019-12-09)
166„Епизода 2.6”Срђан СпасићВладимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић16. децембар 2019 (2019-12-16)
177„Епизода 2.7”Драган БјелогрлићДејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић23. децембар 2019 (2019-12-23)
188„Епизода 2.8”Данило БећковићДејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић30. децембар 2019 (2019-12-30)
199„Епизода 2.9”Данило Бећковић
Драган Бјелогрлић
Дејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић6. јануар 2020 (2020-01-06)
2010„Епизода 2.10”Драган БјелогрлићДејан Стојиљковић, Бобан Јевтић и Драган Бјелогрлић13. јануар 2020 (2020-01-13)

Напомена[уреди]

  1. ^ Све епизоде друге сезоне су постале доступне на платформи ЕОН за 990 динара 8. новембра 2019. године пре почетка премијерног емитовања на каналу Нова С.

Спољашње везе[уреди]

Планирано је да серија има три сезоне.[31] Прва сезона је имала 10 епизода и обрађује период непосредно пред атентат у Народној скупштини и увођења шестојануарске диктатуре. Друга сезона има 10 епизода и обрађује период пред атентат на краља Алекснадра Карађорђевића у Марсеју, док је планирано да трећа сезона буде смештена пред сам почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.[15]

Приказивања[уреди]

Постер за Северну Македонију

Српска претпремијера је била 17. октобра 2017. године у Југословенској кинотеци.[32] Серија је у Србији имала премијеру на РТС-у 22. октобра 2017. и приказивала се у недељу од осам часова увече, што је дуги низ година термин резервисан за све српске и југословенске серије.[33][34] Прву епизоду у Србији је гледало више од 2.123.000 гледалаца и била је најгледанији програм на том каналу.[35]

Пијаца са сета серије у Баранди.

Премијеру у Босни и Херцеговини серија је имала на 23. Сарајевском филмском фестивалу, где су приказане две епизоде које су примљене са овацијама,[11] док се прва сезона приказивала на каналу РТРС.

У Црној Гори серија се приказује на РТЦГ 1, док у Северној Македонији на МРТ 1. У Северној Македонији је серија представљена на 38. Фестивалу „Браћа Манаки” у Битољу 25. септембра 2017. године, а окупљенима су се обратили Драган Бјелогрлић, Томи Салковски (копродуцент серије), Игор Иванов Изи (редитељ једне од епизода), као и глумци Марија Бергам, Јана Стојановска, Перо Арсовски и Петар Атанасовски.[36] Назив серије је преведен као „Сенки над Балканот”.

У Хрватској јавности се дигла велика полемика око неприказивања прве сезоне, а као разлози су се наводили да је то због лика Анте Павелића и да је сам Драган Бјелогрлић лично забранио приказивање. Ове наводе је он негирао и као главни разлог за неемитовање навео је то што нико није откупио права да емитује.[33] Крајем октобра 2019, уочи премијере друге сезоне, контроверзе у Хрватској је изазвао интервју Горана Богдана (који у серији тумачи Мустафу Голубића) за Ало, у ком је изјавио да га „боли к***ц за Хрватску и за то што серија тамо није емитована.”[37] Убрзо, објављено је да је права за емитовање прве сезоне у Хрватској откупила телевизија РТЛ.[38][39]

У Русији је требало да крене емитовање серије током децембра 2017. године[5]. У Словенији се приказује од 7. јануара 2018. на каналу Planet TV.[40]

Генерални директор РТС Драган Бујошевић у интервјуу за Вечерње новости од 14. јануара 2018. године потврдио је да РТС неће емитовати другу сезону серије због високе цене коју је тражила Кобра филм и услова уговора који није хтела да прихвати продуцентска кућа Кобра филм.[41] За нову сезону, Драган Бјелогрлић у интервјуу за Н1 3. јануара 2018. године навео је мреже Ејч-Би-Оу и Нова С које су доставиле највишу новчану понуду, за разлику од РТС који је дао најслабију понуду.

Као време приказивања друге сезоне Бјелогрлић је навео 2019. годину.[42] Серија је на енглеском језику преведена као Black Sun (Црно сунце) што се односи на симбол који је често присутан у самој серији.[43] Дана 1. априла 2018. потврђено је да ће се друга сезона серија емитовати на Новој С.[44]

У емисији Јутро са Јованом и Срђаном, Драган Бјелогрлић је потврдио да ће се серија после завршетка на Новој С приказивати на телевизији Прва.

Теме и историјске тачности[уреди]

Драган Бјелогрлић и сценариста Владимир Кецмановић раде на сценарију за другу сезону серије.

Жанровски посматрано, серија је постмодернистичка мешавина трилера, фикције, мистике и историје.[31] Бјелогрлић је изјавио да је за њега Балкан неисцрпна тема због турбулентних историјских времена.[33] Серија је постала позната по томе што обрађује бројне теме и користи симболику.

Краљевина СХС и Београд су приказани као главно чвориште трговине опијума у међуратном периоду. Једни од главних протагониста су бели Руси у Србији и генерал Петар Врангел. Они су, између осталог, и приказани као једни од главних трговаца опијума у краљевини СХС, што је, према речима продуцената, било заиста засновано на историјским чињеницима, а што је део српске јавности негодовао.[33][42] На почетку прве епизоде, у уводу је написано: „После Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, поражена царска војска са генералом Врангелом на челу и са преко 100.000 избеглица нашла је нову домовину у Краљевини СХС. 15.000 козака је наставило да на територији Краљевине СХС функционише као независна војна сила.” У Краљевину СХС није стигло 100.000 руских избеглица већ око 44.000, а од тог броја, козака је било око 5.000.[45][46] Такође, Генерал Врангел је преминуо 25. априла 1928. године, док у серији Врангел је жив 30—31. августа 1928. (када су смештена убиства Виолете Ђукић и фотографа Невена — датовано према новинама у серији).[46]

Немачко тајно друштво Туле у првој сезони игра доста велику улогу.

Серија се осврће и на терористичку организацију ВМРО-а и њихову борбу против југословеснких власти. Приказани су, попут белих Руса, као једни од главних трговаца опијума у Југославији са седиштем у Букову, којима финансирају своје оперативне активности ради добијања независности Македоније.[47] У серији Хаџи Дамјан Арсов, вођа ВМРО-а, тражи да му адвокат буде Анте Павелић. У стварности, Павелић је био од 1927. у добрим односима са ВМРО-ом и исте године је бранио више њихових чланова пред судом. Такође је био у пријатељским односима са вођом покрета, Ванчом Михајловим.[48]

Кроз прву сезону појављује се стално окултни симбол црног сунца који је симбол друштва Тула за који неки аутори сматрају да, узимајући у обзир контекст историјских догађаја и догађаја у серији, представљају предсказање успона нацизма у Европи.[49] Габриел Махт носи прстен са симболом друштва Туле које је основано у Минхену 1918,[50] али готово сигурно 1928. године није имало активне чланове у Београду. Друштво се делимично расформирало већ 1919, када су чланови ухапшени и стрељани током револуције у Баварској, а остатак је приступио Немачкој радничкој партији.[46]

У сцени када Алимпије Мирић среће Габриела Махта, Мирић, једући јабуку, прича о Херкулу да је, према грчкој легенди, посетио германске земље када је ишао по хесперидске јабуке, а да су због тога Германи о њему певали песме. На ово, Махт одговара: „Читали сте Тацита”, а Мирић одговара „Тако је”. У оригиналном рукопису Тацитовог дела „Германија” не помиње се да је Херкул ишао по хесперидске јабуке и да је том приликом свратио код Германа. Ово што је Мирић изговорио у питању је коментар приређивача који је штампао Тацитову „Германију” 1927. године на српском језику.[46] У деветој епизоди прве сезоне, принц Ђорђе Карађорђевић у разговору са инспектором Плетикосићем користи епитет „нацистички”, описујући блискост Хитлерове партије са Тулама у Немачкој. Мада је НСДАП увелико представљао известан фактор на немачкој политичкој сцени, њихова политичка платформа није било нарочито позната широј јавности у тадашњој Краљевини СХС све до почетка 1930-их, па чак се ни тада није примарно користио овај назив, већ национал-социјалисти, ултра-десничари и „халценкрајцери”.[46]

Генерал Петар Живковић је у серији представљен као армијски генерал (три звездице), међутим у стварности он је 1928. године био дивизијски генерал (две звездице). У чин армијског генерала је унапређен две године касније 1930. године[51]. У трећој епизоди, у сцени када Алимпије Мирић долази код генерала Петра Живковића у позадини се чује композиција Гардијски марш, Станислава Биничког.[46]

Рецензије[уреди]

Након емитовања прве сезоне, серија је покупила углавном позитивне критике и стручне јавности и публике.[52][53][54][54][55]

Светислав Басара је у колумни за лист Данас имао позитивно мишљење о серији: „Филмови и ТВ серије нипошто не смеју бити историјске видео-читанке, а још мање оно што се у ЈНА звало ДПО (друштвено-политичко образовање), а поготово то не смеју кад се баве такозваним “историјским” темама. Бјела је тај наук добро утувио још у “Родама” и “Монтевидеу”, у “Сенкама” га је избрусио до прилично високог сјаја, тако да се може рећи да “Сенке” - иако ни изблиза нису располагале BBC-ијевом техником и буџетом - не заостају много, ако уопште, за “Бирмингемском, рецимо, бандом”.” Он хвали и то што је серија успела да не буде „слушкиња идеологија” као што је по његовом мишљењу до тада био случај у кинематографији Србије.[56]

Сара Радојковић у тексту за Вајс Србија сматра да је серија „подигла лествицу” када се ради о продукцији српског телевизијског програма и „она се равноправно бори са понудом коју доносе стране продукције, од Нетфликса, ХБО-а, АМЦ-а и других, али имају кец у рукаву. Причу која нас се тиче и коју једино аутори са ових простора могу да испричају.”[53] Она сматра да су глумци сјајно изабрани и похваљује улогу Гордана Кичића који игра Олимпија Марића: „Кичићев Алимпије Мирић, са својим савршеним брковима који се час шире у осмех весељака, а час скупљају у бркове психопате, нешто су најлепше што сам скоро гледала.”[53] Радкојковићева хвали и динамичност сцена, чиме се одудара од дотадашњих серија у продукцији РТС-а, као и у монтажу, која сваку сцену ставља у одређену функцију приче. Секс је реалистичан и даје посебну тежину ликовима, премда није сигурна да ли је неопходна обнаженост у свакој епизоди, али је она у функцији приче.[53]

Иван Карл, у рецензији за Блиц, мишљења је да је „галерија ликова” разноврсна „и нема само црних нити белих, што је са глумачке стране изазовно за игру и развијање ликова.” Посебно истиче улогу Марије Бергам и Горану Богдану.[54] И он такође хвали продукцију и монтажу: „Монтажа у финишу је динамична, са кадровима који се смењују као у биоскопском трејлеру. Све је запаковано на високом уметничком и продукционом нивоу који диктира модеран ТВ израз присутан кроз игране садржаје ХБО-а и Нетфликса.”[54] Милојко Божовић, такође за Блиц, генерално позитивно оцењује серију. У својој критици пише: „[Драган Бјелогрлић] заједно са братом упорни и успешни продуцент, доказује да и у нашој Јатаган-мали може да се направи нешто велико, да може да се уз минимум компромиса спроведе идеја до краја.” Он хвали што серија окупља глумце из региона и из Русије. Сматра да серија ипак „ипак има бар три-четири епизоде вишка,” а један од главних ликова инспектор Танасковић (кога Бјелогрлић тумачи) у другој половини прве сезоне „бива сведен скоро на наратора који иде од ситуације до ситуације и упознаје нас са радњом.” С друге стране врло позитивно оцењује улоге Ненада Јездића (тумачи Кројача) и Мише Самолова (тумачи Нишкија). За Јездићеву глуму у серији каже да га необично подсећа на Зорана Радмиловића у филму Маратонци трче почасни круг, док је „Самолов толико добар на нишком дијалекту да је права штета да га није било више.”[57]

Јурица Павичић из Јутарњег листа у својој критици такође позитивно оцењује серију, оценивши да је то највећи професионални успех Драгана Бјелогрлића и да је „Београд је добио репрезентативни серијски производ управо у тренутку кад ХТВ терминално тоне у идиотизам.” Он је такође мишљења да је серија ТВ забава која би могла наћи гледаоце и код хрватске публике. Павичић истиче и да серија ствара „културно-повијесну фантазију” од Београда, као што је то био случај са „Монтевидеом”, стварајући од њега „град војне и финансијске моћи, банака, министара и генерала, коцке, опијума и алкохола, али и град терориста и политичких уротника.” Пишући о начину приказивања Анте Павелића, сматра да га серија приказује „прије као смијешног напуханка него као стварно дијаболичну фигуру.”[58]

Мирза Скендерагић је у рецензији за Ал Џазира Балканс такође позитивно оценио серију: „Користећи, дакле, општеприхваћен креативни образац форме својствене савременом ТВ садржају и покушавајући досегнути изнимно висок умјетнички и продукцијски ниво постављен од стране ХБО-а и Нетфликса, уз непојмљиво мањи буџет, аутори серијала Сенке над Балканом су, за услове простора земаља бивше Југославије, креирали оригинално, вјеродостојно, освјежавајуће и свакако забавно остварење које ће послужити као огледало стварности (балканске) 21. стољећа, у којем без посредника (телевизије) више нико не смије препознати властити одраз.” У својој рецензији он врши парарелу између ове серије и серије Игре престола, сматрајући да их повезује „исти приступ у обради садржаја, хисторијског или измишљеног хисторијског, те једна заједничка ријеч експлицитно.” Такође, он позитивно оцењује костимографију, сценографију и динамичну парарелну монтажу.[55]

Негативну критику о серији објавио је Божидар Зечевић, у рецензији за недељник „Печат”. У својој рецензији Зечевић је између осталог навео да се може недвосмислено рећи „да је слика коју је о Србији и Београду између два рата желела да створи дотична телевизијска ујдурма страшна стигма над целом новијом историјом српског народа и његовом војном, интелектуалном, привредном, финансијском и сваком другом елитом”. У чланку се између осталог серија критикује и због наводне „јавне саблазни и несносне количине псовки, простаклука и огавних призора које садржи”.[59]

Напомене[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ „Серијата „Сенки над Балканот“ премиерно на Браќа Манаки”. slobodenpecat.mk. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2017. 
  2. ^ „IMDb: Senke nad Balkanom”. IMDb. Приступљено 15. 11. 2018. 
  3. ^ „Završeno snimanje prvog dela serije „Senke nad Balkanom. Радио телевизија Србије. Приступљено 28. 12. 2016. 
  4. ^ „SENKE NAD BALKANOM: Još jedno jezivo ubistvo!”. mondo.rs. Приступљено 29. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 Сенке над Балканом“ вечерас стижу на мале екране!”. Радио телевизија Србије. Приступљено 22. 10. 2017. 
  6. ^ „SENKE NAD BALKANOM RAZOTKRIVAJU TAJNE SLOBODNIH ZIDARA: Masoni nisu sekli glave ali su krojili istoriju Srbije”. Курир. Приступљено 28. 11. 2017. 
  7. 7,0 7,1 Pivljanin, Ranko (14. 8. 2017). „GOST „BLICA” Dragan Bjelogrlić: Srbi ne menjaju nameštaj, a ne politički sistem za koji se slažemo da ne valja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. 8,0 8,1 Katavić, Ivan. „Bjelogrlić: Nije sjajno kada imate bolju prošlost nego sadašnjost”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 30. 12. 2017. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Džodan, Neven (28. 9. 2016). „Bjelogrlić pokazao svoj HOLIVUD U BARANDI! Pogledajte gde se snima serija "Senke nad Balkanom". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2018. 
  10. 10,0 10,1 Bjelogrli', Dragan (22. 10. 2017). „Autorski tekst Dragana Bjelogrlića: Zašto su mi „Senke” važne”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  11. 11,0 11,1 11,2 Bakić, Edina. „Dragan Bjelogrlić za “Dnevni avaz”: Čovjek se teško miri s tim da primitivci odlučuju o našim sudbinama”. Avaz.ba (на језику: босански). Приступљено 30. 12. 2017. 
  12. ^ „SENKE NAD BALKANOM: Istina ili fikcija? (FOTO)”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 22. 1. 2018. 
  13. ^ „Dragan Bjelogrlić završio snimanje serije “Senke nad Balkanom”, premijera na jesen na RTS-u”. Hello! magazin. Приступљено 30. 12. 2017. 
  14. ^ „'Senke nad Balkanom'- završeno snimanje prve sezone serije – Ženska TV”. Ženska TV (на језику: српски). 14. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  15. 15,0 15,1 15,2 „Sa ’Senkama nad Balkanom’, Bjela pomera granice – Ženska TV”. Ženska TV (на језику: српски). 5. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  16. ^ „Deo serije „Senke nad Balkanom” upravo se snima u Zrenjaninu”. ilovezrenjanin.com (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2018. 
  17. ^ „Nastavak snimanja serije „Senke nad Balkanom” u Zrenjaninu (8 SLIKA)”. ilovezrenjanin.com (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2018. 
  18. 18,0 18,1 Teran Košir, Alenka; Mrevlje, Než. „Bjelogrlić: Magnifico je v Srbiji precej večja zvezda, kot si misli #intervju”. Sio1NET. (на језику: словеначки). Приступљено 31. 1. 2018. 
  19. ^ „Senke nad Balkanom”. Radio televizija Srbije (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  20. ^ Pajović, Danica (22. 7. 2017). „Danica Pajović: Kako smo „preživeli” Bjelogrlića”. Blic (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  21. ^ Badjuk, Mario. „BJELA JE TEŽAK ČOVEK! Manjifiko otkrio kako je sarađivati sa srpskim glumcem i rediteljem! - Informer”. Informer (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  22. ^ Pandurević, Dragana; Milenković, Stefan (18. 12. 2017). „Gordan Kičić za NOIZZ: Tajna Alimpija Mirića iz "Senki nad Balkanom". Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  23. 23,0 23,1 23,2 Radanov, Ljubomir. „BJELOGRLIĆ POSLE SMRTI KUMA PROMENIO SCENARIO: Mandinu ulogu izbrisao iz serije Senke nad Balkanom”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  24. ^ „Osvojio žensku publiku: Ko je markantni Sebastijan Kavaca iz serije “Senke nad Balkanom”?”. Gloria (на језику: српски). 31. 10. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 
  25. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Александар Галибин у серији "Сенке над Балканом". RTS.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  26. 26,0 26,1 Stojiljković, dejan (17. 12. 2017). „BARUT, HEROIN I REVOLUCIJA Kako je delovala ZLOGLASNA TERORISTIČKA ORGANIZACIJA VMRO i njihovo carstvo droge i smrti”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 2. 2018. 
  27. ^ Mitrović, Darko. Grobari u neverici! Član uprave Partizana u Senkama nad Balkanom!”. Sportske.net. Приступљено 26. 1. 2018. 
  28. ^ У интервјуу Горан Богдан је за Павелића рекао да је „...националист, фашист Анте Павелић, оснивач НДХ, негативац par excellence. О коме нико здрав не мисли ништа добро.”
  29. ^ Milek, Vesna (17. 2. 2018). „Intervju Goran Bogdan”. DELO, Sobotna priloga (на језику: словеначки). стр. 20. 
  30. ^ Milek, Vesna (14. 4. 2018). „Intervju Sebastian Cavazza”. DELO, Sobotna priloga (на језику: словеначки). стр. 28. 
  31. 31,0 31,1 „Dragan Bjelogrlić za N1 o novoj seriji "Senke nad Balkanom". N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  32. ^ Milanović, Milorad (18. 10. 2017). „Na premijeri serije „Senke nad Balkanom” Beograd je izgledao kao Holivud”. Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  33. 33,0 33,1 33,2 33,3 Radosavljević, Radmila. „Dragan Bjelogrlić: Ovde ljubav i mržnja idu ruku pod ruku”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  34. ^ Božović, Milojko (10. 11. 2017). „BURA ZBOG BJELOGRLIĆEVE SERIJE Zašto se „Senke nad Balkanom” ne emituju u Hrvatskoj”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  35. ^ „RTS obara sopstvene rekorde!”. RTS.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2018. 
  36. ^ Janković, Zoran. Senke nad Balkanom“ predstavljene i na festivalu u Bitolju «  FCS”. Filmski centar Srbije. Приступљено 22. 1. 2018. 
  37. ^ Лазаревић, Катарина (31. 10. 2019). „GLUMAC IZ SERIJE "SENKE NAD BALKANOM" Goran Bogdan bez dlake na jeziku: Zabole me što Hrvati neće Senke!”. alo.rs. Приступљено 11. 11. 2019. 
  38. ^ „OBRT: Hrvati otkupili "Senke nad Balkanom", evo šta kaže Goran Bogdan!”. Mondo Portal. 6. 11. 2019. Приступљено 11. 11. 2019. 
  39. ^ „EKSKLUZIVNO Goran Bogdan: 'Ne boli me k... za Hrvatsku. Reagirao sam na famu koja se stvorila'. Večernji.hr. 5. 11. 2019. Приступљено 11. 11. 2019. 
  40. ^ „Na Planet TV prihaja najbolj provokativna serija Balkana”. siol.net. 27. 12. 2017. Приступљено 27. 12. 2017. 
  41. ^ Matović, D.; Adžić, M. „Dragan Bujošević za “Novosti”: Hajku na „Nemanjiće” podmetnuli na "tviteru". www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 1. 2018. 
  42. 42,0 42,1 Pejanović, Jadranka. „"Senke nad Balkanom" – istorija koju nas nisu učili”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  43. ^ „Black Sun / Senke nad Balkanom”. Sarajevo Film Festival. Приступљено 26. 1. 2018. 
  44. ^ „Druga sezona “Senki nad Balkanom” na Top kanalu”. 1. 4. 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  45. ^ „ISTORIJSKE GREŠKE U „SENKAMA NAD BALKANOM”: Šta je istina, a šta fikcija u priči o RUSIMA U BEOGRADU?”. dnevno.rs. Приступљено 2. 11. 2017. 
  46. 46,0 46,1 46,2 46,3 46,4 46,5 „Senke nad Balkanom“ — šta je istina, a šta fikcija”. education-articles-sciences.com/. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 4. 11. 2017. 
  47. ^ „MAKEDONSKA SENKA NAD BALKANOM: Govor gazda-Kira koji je razgalio dušu svakog pravog makedonskog rodoljuba (FOTO)”. www.telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  48. ^ „Senke nad Balkanom: Šta je Ante Pavelić radio u Beogradu pre Drugog svetskog rata”. Недељник. Приступљено 5. 11. 2017. 
  49. ^ Milenković, Stefan (23. 11. 2017). „Šta znači „Crno sunce”, zlokobni simbol iz "Senki nad Balkanom". Noizz.rs (на језику: српски). Приступљено 30. 12. 2017. 
  50. ^ „KO JE KO U „SENKAMA NAD BALKANOM”: Otkrivamo SVE ISTORIJSKE LIČNOSTI iz hit serije i pravu istinu o njima”. dnevno.rs. Приступљено 18. 10. 2017. 
  51. ^ „SENKA SRPSKOG GEJ GENERALA: I ovo je tačno, Petar Živković je bio gej kao što je prikazano u seriji”. Telegraf.rs. Приступљено 5. 11. 2017. 
  52. ^ Branko, Rosić. „Prva kritika serije „Senke nad Balkanom”: Uverljivi povratak u doba seksa i opijuma”. Nedeljnik. Приступљено 22. 1. 2018. 
  53. 53,0 53,1 53,2 53,3 Radojković, Sara (21. 11. 2017). „Šta valja u „Senkama nad Balkanom“, a često ne valja u drugim domaćim serijama”. Vice (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2018. 
  54. 54,0 54,1 54,2 54,3 Karl, Ivan (23. 10. 2017). „TV KRITIKA Ivan Karl: Bjelogrlić ne igra na sigurno”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 21. 1. 2018. 
  55. 55,0 55,1 Mirza, Skenderagić (26. 11. 2017). „'Senke nad Balkanom' kao 'Igra prijestolja'. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). Приступљено 22. 1. 2018. 
  56. ^ Basara, Svetislav. „Senke senki nad Balkanom 2”. Dnevni list Danas. Приступљено 26. 1. 2018. 
  57. ^ Božović, Milojko (27. 12. 2017). „TV KRITIKA Kako nas je Bjelogrlić nedeljama vukao za nos”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 26. 1. 2018. 
  58. ^ Pavičić, Jurica. „KAKO JE SERIJA DRAGANA BJELOGRLIĆA POSTALA SREDIŠNJI MEDIJSKI DOGAĐAJ U SRBIJI Gangsterska priča u nostalgičnom sjaju prve Jugoslavije”. jutarnji.hr (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2018. 
  59. ^ „Црно сунце друге Србије”, „Печат”, 19. јануар 2018.

Спољашње везе[уреди]