Мирослав Вулићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мирослав Вулићевић
DynamoKyivPartizan20190603 091552.jpg
Вулићевић пред почетак сусрета са кијевским Динамом, одиграног у оквиру шестог кола групе Б Лиге Европе за такмичарску 2017/18.
Лични подаци
Пуно име Мирослав Вулићевић
Датум рођења (1985-05-29)29. мај 1985.(35 год.)
Место рођења Лепосавић[1], СФРЈ
Висина 1,80 m
Позиција десни бек
Јуниорска каријера
Космет Лепосавић
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2003 Бане Рашка 25 (0)
2003—2009 Јавор 117 (4)
2006 Борац Чачак 1 (0)
2009—2013 Војводина 122 (3)
2013—2019 Партизан 107 (0)
Репрезентативна каријера**
2008—2014 Србија 3 (0)
* Датум актуелизовања: 29. јануар 2020.
** Датум актуелизовања: 29. јануар 2020.

Мирослав Вулићевић (Лепосавић, 29. мај 1985) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији десног бека и у својој каријери наступао је искључиво у Србији носећи дресове Банета из Рашке, Јавора из Ивањице, чачанског Борца, новосадске Војводине и београдског Партизана.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави у ФК Космет из Лепосавића одакле је прешао у Бане из Рашке где је играо три сезоне у друголигашком рангу.[2] Своју праву фудбалску афирмацију је доживео у екипи Јавора где је играо пет и по година. У сезони 2007/08. Вулићевић је са Јавором успео да се пласира и у највиши ранг српског фудбала Суперлигу Србије. Током 2006. је кратко био на позајмици у Борцу из Чачка.

У јуну 2009. је прешао у Војводину.[3] Са њима је провео четири и по сезоне и био стандардан члан првог тима и капитен. Одиграо је 122. лигашке утакмице и постигао три гола, а у дресу новосадских црвено–белих дошао је и до три финала купа Србије али је сва три пута доживео пораз.

У децембру 2013. је потписао троипогодишњи уговор са Партизаном.[4] Дебитовао је за Партизан 1. марта 2014. на утакмици против Радничког из Ниша. Дана 5. августа 2015. Вулићевић је постигао свој први и једини гол у дресу Партизана у првој утакмици трећег кола квалификација за Лигу шампиона против румунске Стеауе на Националном стадиону у Букурешту, а утакмица се завршила резултатом 1:1.[5] У дресу Партизана освојио је две титуле првака Србије и четири трофеја у купу Србије (уз једно изгубљено финале). Са београдским црно–белима играо је три пута у групној фази Лиге Европе а у сезони 2017/18. је и презимио у истом такмичењу. У одсуству капитена Саше Илића носио је и капитенску траку клуба из Хумске (мењајући се са Владимиром Стојковићем). По истеку уговора са Партизаном, у јануару 2020, Вулићевић је окончао своју професионалну фудбалску каријеру.[6]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо три пријатељске утакмице, 2008. против Пољске, 2010. против Јапана и 2014. против Бразила.[7]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Јавор
Војводина
Партизан

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лепосавић цео сад је црн и бео:Партизанов трио поникао на северу Косова и Метохије”. sport.blic.rs. 
  2. ^ „Miroslav Vulićević”. srbijafudbal.com. Приступљено 30. 1. 2020. 
  3. ^ „Ađuru i Vulićević i zvanično u Vojvodini”. sportskacentrala.com. 17. 6. 2009. Приступљено 30. 1. 2020. 
  4. ^ „Партизан представио Мирослава Вулићевића”. zurnal.rs. Приступљено 27. 12. 2013. 
  5. ^ „Статистика утакмице Стеауа 1:1 Партизан”. uefa.com. Приступљено 30. 8. 2016. 
  6. ^ „Svečano u Humskoj 1: Miroslav Vulićević odlazi u penziju”. mozzartsport.com. 28. 1. 2020. Приступљено 28. 1. 2020. 
  7. ^ „Vulićević Miroslav”. reprezentacija.rs. Приступљено 30. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]