Мишићево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мишићево
Tabla misicevo forto.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Суботица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 377
 — густина 68*/км2
Географске карактеристике
Координате 45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГД / 45.988; 19.484166Координате: 45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГД / 45.988; 19.484166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 137 м
Површина 133,7* км2
Мишићево на мапи Србије
Мишићево
Мишићево
Остали подаци
Поштански број 24211
Позивни број 024
Регистарска ознака SU

Мишићево је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1]

Историја[уреди]

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Овде се налази Хумка Капоња.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 582
1961. 597
1971. 554
1981. 517
1991. 509 504
2002. 446 448
2011. 377
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
208 46,63 %
Буњевци
  
150 33,63 %
Хрвати
  
35 7,84 %
Мађари
  
18 4,03 %
Југословени
  
15 3,36 %
Црногорци
  
1 0,22 %
Муслимани
  
1 0,22 %
непознато
  
1 0,22 %


Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце[уреди]

  1. ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]