Пређи на садржај

Мишићево

Мишићево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2022.Пад 266
 — густина68*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 59′ 17″ С; 19° 29′ 03″ И / 45.988° С; 19.484166° И / 45.988; 19.484166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 m
Површина133,7* km2
Мишићево на карти Србије
Мишићево
Мишићево
Мишићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24211
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1] Према попису из 2022. било је 266 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталног административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Овде се налази Хумка Капоња.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 582
1961. 597
1971. 554
1981. 517
1991. 509 504
2002. 446 448
2011. 377
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
208 46,63%
Буњевци
  
150 33,63%
Хрвати
  
35 7,84%
Мађари
  
18 4,03%
Југословени
  
15 3,36%
Црногорци
  
1 0,22%
Муслимани
  
1 0,22%
непознато
  
1 0,22%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 155 156 170 163 159 192 161


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 38 47 23 34 10 6 1 2 0 0 2,77
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 183 56 116 7 4 0
Женски 194 26 118 41 9 0
УКУПНО 377 82 234 48 13 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 98 47 0 0 25
Женски 69 27 0 0 23
Укупно 167 74 0 0 48
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 3 7 0 4
Женски 0 0 8 1 2
Укупно 1 3 15 1 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 3 4 1
Женски 0 0 1 4 3
Укупно 0 1 4 8 4
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 2 0 0 0

Напомене

[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]