Мишићево

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили личност, погледајте чланак Живојин Мишић.
Мишићево
Tabla misicevo forto.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 377
 — густина68*/км2
Географске карактеристике
Координате45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГД / 45.988; 19.484166Координате: 45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГД / 45.988; 19.484166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 м
Површина133,7* км2
Мишићево на мапи Србије
Мишићево
Мишићево
Мишићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24211
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Овде се налази Хумка Капоња.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 582
1961. 597
1971. 554
1981. 517
1991. 509 504
2002. 446 448
2011. 377
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
208 46,63 %
Буњевци
  
150 33,63 %
Хрвати
  
35 7,84 %
Мађари
  
18 4,03 %
Југословени
  
15 3,36 %
Црногорци
  
1 0,22 %
Муслимани
  
1 0,22 %
непознато
  
1 0,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]