Мухамед Шија Ал Судани

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Шија Ал Судани
محمد شياع السوداني
Ал-Судани 2023.
68. премијер Ирака
Преузета функција
27. октобар 2022.
ПредседникАбдул Латиф Рашид
ПретходникМустафа Ал-Кадими
Министар рада и социјалних послова Ирака
На дужности
14. септембар 2014 — 25. октобар 2018.
ПремијерХајдер ел Абади
ПретходникНасар ел Рубајле
НаследникБасем ел Рубаје
Министар људских права
На дужности
21. децембар 2010 — 18. октобар 2014.
ПремијерНури ел Малики
ПретходникВијдан Мишел
НаследникМухамед Махди ел Бајати
Гувернер провинције Мајсан
На дужности
2009—2010.
ПретходникАдил Махвадар Ради
НаследникАли Давај Лазем
Личне информације
Рођење1970 (старост 53–54) година
Багдад, Ба'атистички Ирак
НационалностИрак
Полит. странкаАл-Фуратајн (2019–тренутно)[1]
Исламистичка Дава странка (до 2019)[2]
Алма матерУниверзитет у Багдаду
ПрофесијаПолитичар
Потпис

Мухамед Шија Ал Судани (арап. محمد شياع السوداني; рођен 1970) је ирачки политичар који је премијер Ирака од 27. октобра 2022. Био је министар за људска права Ирака у Савету министара премијера Нурија ел Маликија од 2010. до 2014. године.[3][4] Био је гувернер провинције Мајсан 2009. и 2010. године.[5]

Младост[уреди | уреди извор]

Ал-Судани је рођен 1970. године у шиитској муслиманској породици у Багдаду.[6] Када је имао 10 година, био је сведок погубљења његовог оца и још пет чланова породице због чланства у Исламској Дава партији. Ал-Судани је дипломирао пољопривредне науке на Универзитету у Багдаду и магистрирао пројектни менаџмент. Ожењен је и има четири сина.

Судани је учествовао у устанцима 1991. који су почели након завршетка Заливског рата. Године 1997. именован је у пољопривредну канцеларију Маисан, у којој је био шеф одељења за пољопривреду града Кумајта, шеф одељења за пољопривреду града Али Ал-Сарки, шеф одељења за пољопривредну производњу и надзорни инжењер у Националном истраживачком програму за храну са Организацији за пољопривреду Уједињених нација.

Након инвазије на Ирак од стране Сједињених Држава и њихових савезника 2003. године, Судани је радио као координатор између администрације провинције Мајсан и Привремене власти коалиције. Године 2004. именован је за градоначелника града Амара. 2005. године изабран је за члана Савета провинције Мајсан. Реизабран је 2009. и именован за гувернера од стране савета.

Каријера[уреди | уреди извор]

Министар људских права[уреди | уреди извор]

Њега је премијер Нури ел Малики именовао за министра за људска права након парламентарних избора 2010. године, а парламент их је одобрио 21. децембра 2010. године.

Током 2011, накратко је био председавајући Врховне националне комисије за де-Баатификацију|Комисија за правду и одговорност за де-Ба'атификацију, која је имала моћ да забрани приступ појединцима у влади због повезаности са бившом владајућом Баас партијом.

Био је министар у августу 2014. када је Исламска држава (ИСИС или ДАЕШ) масакрирала хиљаде Језида у северном Ираку. Он је то описао као "опаки злочин" и рекао да је "одговорност међународне заједнице да заузме чврст став против ДАЕШ-а" и да "почне рат против ДАЕШ-а како би се зауставили геноциди и злочини над цивилима".[7] Он је затражио од Савета Уједињених нација за људска права да покрене истрагу о злочинима против цивила које је починио ИСИС. Он је њихове злочине описао као геноцид и злочине против човечности.[8] "Суочавамо се са терористичким чудовиштем", објаснио је он. „Њихово кретање мора бити обуздано. Њихова имовина треба бити замрзнута и конфискована. Њихови војни капацитети морају бити уништени.“[9]

Наследио га је Мохамед Махди Амин ал-Бајати у октобру 2014. године, када је влада Хајдера ал-Абадија ступила на дужност.[10]

Премијер[уреди | уреди извор]

Ал-Судани са америчким државним секретаром Антонијем Блинкеном у априлу 2024
Ал Судани са иранским врховним вођом ајатолахом Алијем Хамнејем у новембру 2023.

У покушају да оконча ирачку политичку кризу 2022. године, оквир за координацију је званично номиновао ал-Суданија за место премијера у мају 2022. године.[11] Успео је да формира владу, коју је 27. октобра одобрио Представнички савет.[12]

У јануару 2023. године, у интервјуу за Вол Стрит Џурнал, ал-Судани је бранио присуство америчких трупа у својој земљи и није одредио временски рок за њихово повлачење, позивајући се на контигенте трупа САД и НАТО-а који обучавају и помажу ирачким јединицама у супротстављању Исламском Државом, али углавном остати ван борбе, иако је поменуо да војна коалиција предвођена САД у Ираку више није потребна.[13]

Економист је рекао да је ал-Судани повезан са Снагама народне мобилизације (ПМФ), кровном организацијом милиције коју спонзорише држава која уједињује различите оружане фракције, и да је његов мандат довео до даљег повећања њиховог утицаја у Ираку.[14] Његова влада је повећала број војника за ПМФ за 116.000, повећавајући укупан број на око 230.000, а буџет је поставила на 2,7 милијарди америчких долара. Такође је покренуо грађевинску компанију повезану са ПМФ-ом, названу по убијеном команданту ПМФ-а Абу Махдију ал-Мухандису; компанија даје повлашћени приступ државним извођачима и влада је компанији доделила стратешко земљиште.[14]

Дана 20. јула 2023., ал-Судани је протерао шведског амбасадора у Ираку и укинуо радне дозволе шведским компанијама након што је Шведска одобрила планирано спаљивање Курана.[15]

Ал Судани је 10. октобра 2023. стигао у Москву и састао се са руским председником Владимиром Путином.[16] Он је 21. октобра 2023. позвао на прекид ватре у рату између Израела и Хамаса.[17] Током састанка са иранским председником Ебрахимом Раисијем, описао је напад Хамаса на Израел као „резултат вишегодишње злочиначке политике ционистичког режима против народа Газе“.[18]

Дана 17. фебруара 2024. састао се са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Минхену док је присуствовао Минхенској безбедносној конференцији где се састао са разним светским лидерима.[19]

У априлу 2024. ал-Судани је осудио израелско бомбардовање иранске амбасаде у Дамаску.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Prime Minister Mohammed Shia' al Sudani's Biography | Embassy of the Republic of Iraq in Washington, D.C.”. 
  2. ^ السوداني يعلن استقالته من حزب الدعوة وائتلاف دولة القانون
  3. ^ „وزارة حقوق الانسان :: Ministry Of Human Rights”. Humanrights.gov.iq. Архивирано из оригинала 2008-03-24. г. Приступљено 2012-10-20. 
  4. ^ „تشكيلة الحكومة العراقية :: Iraqi Cabinet Members”. CIA. Архивирано из оригинала 2013-03-13. г. 
  5. ^ Brown, Alan (28. 11. 2010). „Maysan Province receives new vocational training center”. dvidshub.net. Defense Visual Information Distribution Service. Приступљено 2. 1. 2023. 
  6. ^ Kadow, May; Yavorsky, Erik (18. 11. 2022). „Who Is Mohammed Shia al-Sudani?”. washingtoninstitute.org. The Washington Institute for Near East Policy. Приступљено 2. 1. 2023. 
  7. ^ „Exclusive: Iraq says Islamic State killed 500 Yazidis, buried some victims alive”. Reuters. 2014-08-10. Приступљено 2015-08-16. 
  8. ^ „UN Human Rights Council Requests Investigation into Daesh's Human Rights Abuses in Iraq”. International Justice Resource Center. 3. 9. 2014. Приступљено 2015-08-16. 
  9. ^ Heilprin, John; Press, Associated. „UN backs inquiry of IS group's alleged crimes”. KRQE News 13. Архивирано из оригинала 2014-09-27. г. Приступљено 2015-08-16. 
  10. ^ Sikimic, Simona; Atkinson, Mary (10. 7. 2015). „Iraq's human rights minister talks battling IS and the Speicher 'mass murder'”. Middle East Eye. Приступљено 2. 1. 2023. 
  11. ^ „Coordination Framework nominate Mohammed Shia' Al Sudani as candidate for Iraqi prime minister”. Patriotic Union of Kurdistan. 25. 7. 2022. 
  12. ^ „Iraqi parliament approves new government headed by Mohammed Shia al-Sudani”. Reuters. 27. 10. 2022. 
  13. ^ „Iraqi PM Backs Indefinite U.S. Troop Presence in Country: WSJ Interview”. US News & World Report. 15. 1. 2023. 
  14. ^ а б „The Iraqi militias are copying their overmighty cousins in Iran”. The Economist. 8. 6. 2023. ISSN 0013-0613. 
  15. ^ „Prime Minister orders to withdraw the Iraqi Chargé d'Affairs in Stockholm, and instructs the Swedish Ambassador to leave Iraqi territory”. Iraqi News Agency. 20. 7. 2023. 
  16. ^ Mahmoud, Sinan (10. 10. 2023). „Iraqi leader Al Sudani in Moscow to discuss Middle East situation with Putin”. The National. 
  17. ^ Al-Rahim, Rend (25. 10. 2023). „Iraq, Sudani, and the War on Gaza”. Arab Center Washington D.C. 
  18. ^ „Raisi meets Sudani, says Iran and Iraq have 'common position' on Gaza war”. Anadolu Agency. 6. 11. 2023. 
  19. ^ „Iraqi PM Mohammed Shia al Sudani meets with German Chancellor Olag Scholz in Munich, Germany at the Munich Security Conference”. Iraqi News Agency. 2024-02-17. стр. 1. Приступљено 2024-02-25. 
  20. ^ „Iraqi PM, Iranian president discuss Israeli attack on Iranian consulate in Syria”. Xinhua News Agency. 4. 4. 2024. Архивирано из оригинала 3. 4. 2024. г. Приступљено 12. 4. 2024. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Шија_Ал_Судани&oldid=27715876”