Новосибирска острва

Са Википедије, слободне енциклопедије
Новосибирска острва
Локација Новосибирских острва
Новосибирска острва на карти Русије
Новосибирска острва
Новосибирска острва
Нова Сибирска острва (Русија)
Географија
Локацијаизмеђу Лаптевског мора и Источносибирског мора
Површина29.900 km2
Висина374 m
Највиши врхМалакатин Тас
Администрација
Савезни субјект
Демографија
Становништво2  (2017. на Котелнском острву)
Густина ст.0 стан./km2

Новосибирска острва су архипелаг у Северном леденом океану северно од источне обале Сибира, између Источносибирског мора на истоку и Лаптевског мора на западу. Од Сибира их одваја мореуз Дмитриј Лаптев. Острва имају површину од 36.290 km², са највишом котом од 374 m.

Архипелаг се састоји од три групе острва: Љаховска острва, Анжу острва (Новосибирска острва у ужем смислу површине од 29.000 km²) и Де Лонгових острва. Већа острва су Нови Сибир, Фадејевскиј, Котељниј и Бољшој. Цео архипелаг припада Јакутској републици у Русији. То је тундра, која је већим делом године (преко девет месеци) прекривана снегом и ледом. Острва насељавају, северни јелени, поларне лисице и много разноврсних птица. На острвима се налази радио-метеоролошка станица.

Геологија[уреди | уреди извор]

Као што је приметио Дигби[1] и бројне касније публикације, овај архипелаг се састоји од мешавине набораних и раседаних седиментних и магматских стена у распону старости од прекамбрија до плиоцена. Лјаховска острва се састоје од набораног и раседаног склопа преткамбријских метаморфних стена; горњи палеозоични до тријасног пешчара и шкриљаца; Турбидити из јуре до ниже креде; Гранити из креде, и офиолити. Острва Анжу се састоје од високо раседаног и набораног склопа кречњака насталог од ордовиција до девона, доломита, пешчара, шкриљаца, вулканокластичних слојева и магматских стена; Пешчара и шкриљца из горње палеозоика до тријаса; Турбидита из јуре до ниже креде, и горњокредних до плиоценских пешчара и шкриљаца. Острва Де Лонг се састоје од креде и неогених седиментних и магматских (углавном базалтних) стена из раног од средњег палеозоика. Ове седиментне, метаморфне и магматске стене покривене су лабавим плеистоценским и холоценским седиментима чија се дебљина креће од делића метра до око 35 meters (115 feet).[2][3]

Дигби[1] је такође приметио да неки рани радови објављени о Новосибирским острвима погрешно их описују, често заједно са другим арктичким острвима (нпр. Врангелово острво), да су састављена или скоро у потпуности од костију мамута и кљова или од леда, песка, и кости мамута и друге изумрле мегафауне. Неке од ових радова написале су особе (нпр. Д. Гат Витли)[4] које никада нису посетиле Новосибирска острва и ослањале су се на анегдоте трговаца и путника и локални фолклор за своје описе, а друге чланке су написали истраживачи и ловци на слоновачу необучени у геологији и у другим наукама. Детаљне студије геологије Новосибирских острва од стране професионалних геолога, палеонтолога и других научника су показале да су такве изјаве по природи измишљене.[5][3][6][7]

Депозити слоноваче[уреди | уреди извор]

Као што је приметио барон Едуард В. Тол у свом извештају о Новосибирским острвима,[8] унутар њих се понегде јављају повеће и економски значајне акумулације фосилне слоноваче. Слоновача, заједно са мамутовим и другим костима, налажена је на скорашњим плажама, дренажним подручјима, речним терасама и речним коритима. Новосибирска острва су јединствена по сахрањивању и очувању фосилне слоноваче „у тако дивном стању очуваности да се тако пронађене кљове не могу разликовати од најбоље и најчистије слоноваче“.

Обилне кости, чак и скелети, мамута, носорога, мошусног вола и друге мегафауне, заједно са мамутовом слоновачом која се налази на овим острвима, очувани су пермафростом, у који су уклопљени.[5][2][6][9] Пермафрост се периодично развијао у касноплеистоценским седиментима леса, солифлукције, бара и потока како су се акумулирали. Радиокарбонско датирање костију, слоноваче и биљака, оптички стимулисано луминисцентно датирање затворених седимената и уранијум-торијумско датирање повезаних тресета показују да су се акумулирали у периоду од неких 200.000 година. Радиокарбонски датуми добијени из колагена 87 кљова и костију мамута прикупљених са острва Фадејевски, Котелни и Нови Сибир кретали су се од 9470±40 до више од 50 000 година пре садашњости (14C).[10]

Важна подручја за птице[уреди | уреди извор]

Невладина организација BirdLife International је прогласила читав архипелаг за важно подручје за птице, јер подржава размножавање многих врста птица.[11]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је арктичка и оштра. Снежни покривач је присутан 9 месеци у години.

  • Просечна температура у јануару: −28 °C to −31 °C
  • Температура у јулу: На обалама ледена арктичка вода одржава релативно ниске температуре. Просечне максималне температуре од +8 °C до +11 °C и просечне минималне температуре од -3 °C до +1 °C. У унутрашњости острва просечне максималне температуре у јулу су +16 °C до +19 °C, а просечне минималне температуре +3 °C до +6 °C.
  • Падавине: до 132 mm годишње
Клима Котелних острва
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) −7,2
(19) 		−3,3
(26,1) 		−4,8
(23,4) 		0,3
(32,5) 		6,2
(43,2) 		22,7
(72,9) 		25,1
(77,2) 		20,2
(68,4) 		11,8
(53,2) 		1,8
(35,2) 		−2,5
(27,5) 		−3,1
(26,4) 		25,1
(77,2)
Максимум, °C (°F) −26,1
(−15) 		−26,4
(−15,5) 		−24,2
(−11,6) 		−16,9
(1,6) 		−6,2
(20,8) 		1,4
(34,5) 		5,7
(42,3) 		4,3
(39,7) 		0,3
(32,5) 		−8,1
(17,4) 		−18,2
(−0,8) 		−23,8
(−10,8) 		−11,5
(11,3)
Просек, °C (°F) −29,3
(−20,7) 		−29,7
(−21,5) 		−27,5
(−17,5) 		−20,3
(−4,5) 		−8,6
(16,5) 		−0,4
(31,3) 		2,9
(37,2) 		2,1
(35,8) 		−1,2
(29,8) 		−10,7
(12,7) 		−21,5
(−6,7) 		−27,0
(−16,6) 		−14,3
(6,3)
Минимум, °C (°F) −32,6
(−26,7) 		−32,9
(−27,2) 		−30,9
(−23,6) 		−24,2
(−11,6) 		−11,4
(11,5) 		−2,1
(28,2) 		0,6
(33,1) 		0,2
(32,4) 		−3,0
(26,6) 		−13,7
(7,3) 		−24,8
(−12,6) 		−30,3
(−22,5) 		−17,1
(1,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −44,9
(−48,8) 		−49,9
(−57,8) 		−46,1
(−51) 		−46,2
(−51,2) 		−28,6
(−19,5) 		−14,9
(5,2) 		−6,0
(21,2) 		−9,2
(15,4) 		−18,6
(−1,5) 		−40,2
(−40,4) 		−40,2
(−40,4) 		−45,0
(−49) 		−49,9
(−57,8)
Количина падавина, mm (in) 7
(0,28) 		5
(0,2) 		6
(0,24) 		8
(0,31) 		9
(0,35) 		17
(0,67) 		26
(1,02) 		23
(0,91) 		23
(0,91) 		16
(0,63) 		7
(0,28) 		7
(0,28) 		154
(6,06)
Дани са кишом 0 0 0 0,1 1 8 15 15 9 0,4 0 0 49
Дани са снегом 15 16 16 15 22 16 8 11 22 26 18 16 201
Релативна влажност, % 82 82 82 83 87 90 90 91 90 88 84 82 86
Сунчани сати — месечни просек 0 7 147 283 197 178 168 100 44 14 0 0 1.138
Извор #1: Pogoda.ru.net[12]
Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[13]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

  • Метеоролошка станица на острву Котелни (Острва Анжу; 74°38’N, 139°10’E)

    Метеоролошка станица на острву Котелни (Острва Анжу; 74°38’N, 139°10’E)

  • Острво Белковски, залив Тило (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

    Острво Белковски, залив Тило (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

  • Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

    Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

  • Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

    Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E)

  • Острво Стрижов, мало стеновито острво на југозападном делу острва Белковски (75°18’40‘‘N, 135°28’52E)

    Острво Стрижов, мало стеновито острво на југозападном делу острва Белковски (75°18’40‘‘N, 135°28’52E)

  • Острво Бенет (Де Лонг острва) између рта Софије и рта Емелин (76°41‘37‘‘N, 149°20‘E)

    Острво Бенет (Де Лонг острва) између рта Софије и рта Емелин (76°41‘37‘‘N, 149°20‘E)

  • Бенет острво – М/С Ханситик усидрен код северне обале

    Бенет острво – М/С Ханситик усидрен код северне обале

  • Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре (76°44‘30‘‘N, 149°21‘19‘‘E)

    Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре (76°44‘30‘‘N, 149°21‘19‘‘E)

  • Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре

    Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре

  • Острво Болшој Љаховски, поглед на полуострво Кигилјах

    Острво Болшој Љаховски, поглед на полуострво Кигилјах

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Digby, B., 1926, The Mammoth and Mammoth-Hunting in North-East Siberia. D. Appleton and Company: New York, 224 pp.
  2. ^ а б V. K. Dorofeev, M. G. Blagoveshchensky, A. N. Smirnov, and V. I. Ushakov, 1999, New Siberian Islands. Geological structure and metallogeny. VNIIOkeangeologia, St. Petersburg, Russia. 130 pp. (in Russian)
  3. ^ а б M. K. Kos'ko and G. V. Trufanov, 2002, "Middle Cretaceous to Eopleistocene Sequences on the New Siberian Islands: an approach to interpret offshore seismic". Marine and Petroleum Geology. vol. 19, no. 7, pp. 901–919.
  4. ^ Whitley, D. G., 1910, "The Ivory Islands of the Arctic Ocean". Journal of the Transactions of the Victoria Institute. vol. XLII, pp. 35–57
  5. ^ а б A. A. Andreev, G. Grosse, L. Schirrmeister, S. A. Kuzmina, E. Y. Novenko, A. A. Bobrov, P. E. Tarasov, B. P. Ilyashuk, T. V. Kuznetsova, M. Krbetschek, H. Meyer, and V. V. Kunitsky, 2004, Late Saalian and Eemian palaeoenvironmental history of the Bol'shoy Lyakhovsky Island (Laptev Sea region, Arctic Siberia), Boreas. vol. 33, pp. 319–348.
  6. ^ а б V. M. Makeyev, D. P. Ponomareva, V. V. Pitulko, G. M. Chernova and D. V. Solovyeva, 2003, "Vegetation and Climate of the New Siberian Islands for the past 15,000 Years". Arctic, Antarctic, and Alpine Research, vol. 35, no. 1, pp. 56–66.
  7. ^ H. Meyer, A. Dereviagin, C. Siegert, L. Schirrmeister and H.-W. Hubberten, 2002, "Palaeoclimate Reconstruction on Big Lyakhovsky Island, North Siberia—Hydrogen and Oxygen Isotopes in Ice Wedges". Permafrost and Periglacial Processes. vol. 13, pp. 91–105.
  8. ^ von Toll, Baron E., 1895, Wissenschaftliche Resultate der von der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften zur Erforschung des Janalandes und der Neusibirischen Inseln in den Jahren 1885 und 1886 ausgesandten Expedition. [Scientific results of the expedition launched in the years 1885 and 1886 by the Imperial Academy of Sciences for the Investigation of Janaland and the New Siberian Islands]. Abtheilung III: Die fossilen Eislager und ihre Beziehungen su den Mammuthleichen. Memoires de L'Academie imperials des Sciences de St. Petersbourg, VII Serie, Tome XLII, No. 13, Commissionnaires de l'Academie Impériale des sciences, St. Petersbourg, Russia.
  9. ^ A. M. Ivanova, V. Ushakov, G. A. Cherkashov, and A. N. Smirnov, 1999, "Placer Minerals of the Russian Arctic Shelf". Polarforschung. vol. 69, pp. 163–167.
  10. ^ P. A. Nikolskiy, L.D. Sulerzhitsky, and V. V. Pitulko, 2010, "Last straw versus Blitzkrieg overkill: Climate-driven changes in the Arctic Siberian mammoth population and the Late Pleistocene extinction problem". Quaternary Science Reviews. . doi:10.1016/j.quascirev.2010.10.017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „Novosibirski archipelago”. BirdLife Data Zone. BirdLife International. 2021. Приступљено 29. 11. 2021. 
  12. ^ „Weather and Climate-The Climate of Kotelny Island” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 27. 2. 2016. 
  13. ^ „Kotel'nyj Island (Kotelny Island) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 2. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Новосибирска острва на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новосибирска_острва&oldid=26122112”