Новосибирска острва
 Локација Новосибирских острва | |
.jpg)  Новосибирска острва | |
| Географија | |
| Локација | између Лаптевског мора и Источносибирског мора |
| Површина | 29.900 km2 |
| Висина | 374 m |
| Највиши врх | Малакатин Тас |
| Администрација | |
| Савезни субјект | |
| Демографија | |
| Становништво | 2 (2017. на Котелнском острву) |
| Густина ст. | 0 стан./km2 |
Новосибирска острва су архипелаг у Северном леденом океану северно од источне обале Сибира, између Источносибирског мора на истоку и Лаптевског мора на западу. Од Сибира их одваја мореуз Дмитриј Лаптев. Острва имају површину од 36.290 km², са највишом котом од 374 m.
Архипелаг се састоји од три групе острва: Љаховска острва, Анжу острва (Новосибирска острва у ужем смислу површине од 29.000 km²) и Де Лонгових острва. Већа острва су Нови Сибир, Фадејевскиј, Котељниј и Бољшој. Цео архипелаг припада Јакутској републици у Русији. То је тундра, која је већим делом године (преко девет месеци) прекривана снегом и ледом. Острва насељавају, северни јелени, поларне лисице и много разноврсних птица. На острвима се налази радио-метеоролошка станица.
Геологија
[уреди | уреди извор]Као што је приметио Дигби[1] и бројне касније публикације, овај архипелаг се састоји од мешавине набораних и раседаних седиментних и магматских стена у распону старости од прекамбрија до плиоцена. Лјаховска острва се састоје од набораног и раседаног склопа преткамбријских метаморфних стена; горњи палеозоични до тријасног пешчара и шкриљаца; Турбидити из јуре до ниже креде; Гранити из креде, и офиолити. Острва Анжу се састоје од високо раседаног и набораног склопа кречњака насталог од ордовиција до девона, доломита, пешчара, шкриљаца, вулканокластичних слојева и магматских стена; Пешчара и шкриљца из горње палеозоика до тријаса; Турбидита из јуре до ниже креде, и горњокредних до плиоценских пешчара и шкриљаца. Острва Де Лонг се састоје од креде и неогених седиментних и магматских (углавном базалтних) стена из раног од средњег палеозоика. Ове седиментне, метаморфне и магматске стене покривене су лабавим плеистоценским и холоценским седиментима чија се дебљина креће од делића метра до око 35 meters (115 feet).[2][3]
Дигби[1] је такође приметио да неки рани радови објављени о Новосибирским острвима погрешно их описују, често заједно са другим арктичким острвима (нпр. Врангелово острво), да су састављена или скоро у потпуности од костију мамута и кљова или од леда, песка, и кости мамута и друге изумрле мегафауне. Неке од ових радова написале су особе (нпр. Д. Гат Витли)[4] које никада нису посетиле Новосибирска острва и ослањале су се на анегдоте трговаца и путника и локални фолклор за своје описе, а друге чланке су написали истраживачи и ловци на слоновачу необучени у геологији и у другим наукама. Детаљне студије геологије Новосибирских острва од стране професионалних геолога, палеонтолога и других научника су показале да су такве изјаве по природи измишљене.[5][3][6][7]
Депозити слоноваче
[уреди | уреди извор]Као што је приметио барон Едуард В. Тол у свом извештају о Новосибирским острвима,[8] унутар њих се понегде јављају повеће и економски значајне акумулације фосилне слоноваче. Слоновача, заједно са мамутовим и другим костима, налажена је на скорашњим плажама, дренажним подручјима, речним терасама и речним коритима. Новосибирска острва су јединствена по сахрањивању и очувању фосилне слоноваче „у тако дивном стању очуваности да се тако пронађене кљове не могу разликовати од најбоље и најчистије слоноваче“.
Обилне кости, чак и скелети, мамута, носорога, мошусног вола и друге мегафауне, заједно са мамутовом слоновачом која се налази на овим острвима, очувани су пермафростом, у који су уклопљени.[5][2][6][9] Пермафрост се периодично развијао у касноплеистоценским седиментима леса, солифлукције, бара и потока како су се акумулирали. Радиокарбонско датирање костију, слоноваче и биљака, оптички стимулисано луминисцентно датирање затворених седимената и уранијум-торијумско датирање повезаних тресета показују да су се акумулирали у периоду од неких 200.000 година. Радиокарбонски датуми добијени из колагена 87 кљова и костију мамута прикупљених са острва Фадејевски, Котелни и Нови Сибир кретали су се од 9470±40 до више од 50 000 година пре садашњости (14C).[10]
Важна подручја за птице
[уреди | уреди извор]Невладина организација BirdLife International је прогласила читав архипелаг за важно подручје за птице, јер подржава размножавање многих врста птица.[11]
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је арктичка и оштра. Снежни покривач је присутан 9 месеци у години.
- Просечна температура у јануару: −28 °C to −31 °C
- Температура у јулу: На обалама ледена арктичка вода одржава релативно ниске температуре. Просечне максималне температуре од +8 °C до +11 °C и просечне минималне температуре од -3 °C до +1 °C. У унутрашњости острва просечне максималне температуре у јулу су +16 °C до +19 °C, а просечне минималне температуре +3 °C до +6 °C.
- Падавине: до 132 mm годишње
| Клима Котелних острва | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | −7,2 (19) |
−3,3 (26,1) |
−4,8 (23,4) |
0,3 (32,5) |
6,2 (43,2) |
22,7 (72,9) |
25,1 (77,2) |
20,2 (68,4) |
11,8 (53,2) |
1,8 (35,2) |
−2,5 (27,5) |
−3,1 (26,4) |
25,1 (77,2) |
| Максимум, °C (°F) | −26,1 (−15) |
−26,4 (−15,5) |
−24,2 (−11,6) |
−16,9 (1,6) |
−6,2 (20,8) |
1,4 (34,5) |
5,7 (42,3) |
4,3 (39,7) |
0,3 (32,5) |
−8,1 (17,4) |
−18,2 (−0,8) |
−23,8 (−10,8) |
−11,5 (11,3) |
| Просек, °C (°F) | −29,3 (−20,7) |
−29,7 (−21,5) |
−27,5 (−17,5) |
−20,3 (−4,5) |
−8,6 (16,5) |
−0,4 (31,3) |
2,9 (37,2) |
2,1 (35,8) |
−1,2 (29,8) |
−10,7 (12,7) |
−21,5 (−6,7) |
−27,0 (−16,6) |
−14,3 (6,3) |
| Минимум, °C (°F) | −32,6 (−26,7) |
−32,9 (−27,2) |
−30,9 (−23,6) |
−24,2 (−11,6) |
−11,4 (11,5) |
−2,1 (28,2) |
0,6 (33,1) |
0,2 (32,4) |
−3,0 (26,6) |
−13,7 (7,3) |
−24,8 (−12,6) |
−30,3 (−22,5) |
−17,1 (1,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −44,9 (−48,8) |
−49,9 (−57,8) |
−46,1 (−51) |
−46,2 (−51,2) |
−28,6 (−19,5) |
−14,9 (5,2) |
−6,0 (21,2) |
−9,2 (15,4) |
−18,6 (−1,5) |
−40,2 (−40,4) |
−40,2 (−40,4) |
−45,0 (−49) |
−49,9 (−57,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 7 (0,28) |
5 (0,2) |
6 (0,24) |
8 (0,31) |
9 (0,35) |
17 (0,67) |
26 (1,02) |
23 (0,91) |
23 (0,91) |
16 (0,63) |
7 (0,28) |
7 (0,28) |
154 (6,06) |
| Дани са кишом | 0 | 0 | 0 | 0,1 | 1 | 8 | 15 | 15 | 9 | 0,4 | 0 | 0 | 49 |
| Дани са снегом | 15 | 16 | 16 | 15 | 22 | 16 | 8 | 11 | 22 | 26 | 18 | 16 | 201 |
| Релативна влажност, % | 82 | 82 | 82 | 83 | 87 | 90 | 90 | 91 | 90 | 88 | 84 | 82 | 86 |
| Сунчани сати — месечни просек | 0 | 7 | 147 | 283 | 197 | 178 | 168 | 100 | 44 | 14 | 0 | 0 | 1.138 |
| Извор #1: Pogoda.ru.net[12] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[13] | |||||||||||||
Фото галерија
[уреди | уреди извор]-
Метеоролошка станица на острву Котелни (Острва Анжу; 74°38’N, 139°10’E) -
Острво Белковски, залив Тило (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Острво Белковски (Острва Анжу; 75°35’30’’N, 135°38’44’’E) -
Острво Стрижов, мало стеновито острво на југозападном делу острва Белковски (75°18’40‘‘N, 135°28’52E) -
Острво Бенет (Де Лонг острва) између рта Софије и рта Емелин (76°41‘37‘‘N, 149°20‘E) -
Бенет острво – М/С Ханситик усидрен код северне обале -
Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре (76°44‘30‘‘N, 149°21‘19‘‘E) -
Острво Бенет, северна обала – пејзаж тундре -
Острво Болшој Љаховски, поглед на полуострво Кигилјах
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Digby, B., 1926, The Mammoth and Mammoth-Hunting in North-East Siberia. D. Appleton and Company: New York, 224 pp.
- ^ а б V. K. Dorofeev, M. G. Blagoveshchensky, A. N. Smirnov, and V. I. Ushakov, 1999, New Siberian Islands. Geological structure and metallogeny. VNIIOkeangeologia, St. Petersburg, Russia. 130 pp. (in Russian)
- ^ а б M. K. Kos'ko and G. „"Middle Cretaceous to Eopleistocene Sequences on the New Siberian Islands: an approach to interpret offshore seismic"”. V Trufanov Marine and Petroleum Geology. 19 (7): 901—919. 2002..
- ^ Whitley, D. G., 1910, "The Ivory Islands of the Arctic Ocean". Journal of the Transactions of the Victoria Institute. vol. XLII, pp. 35–57
- ^ а б A. A. Andreev, G. Grosse, L. Schirrmeister, S. A. Kuzmina, E. Y. Novenko, A. A. Bobrov, P. E. Tarasov, B. P. Ilyashuk, T. V. Kuznetsova, M. Krbetschek, H. Meyer, and V. V. Kunitsky, (2004). „Late Saalian and Eemian palaeoenvironmental history of the Bol'shoy Lyakhovsky Island (Laptev Sea region, Arctic Siberia)” (PDF). Boreas. 33: 319—348..
- ^ а б V. M. Makeyev, D. P. Ponomareva, V. V. Pitulko, G. M. Chernova and D. V. Solovyeva, (2003). „"Vegetation and Climate of the New Siberian Islands for the past 15,000 Years"”. Arctic, Antarctic, and Alpine Research. 35 (1): 56—66..
- ^ H. Meyer, A. Dereviagin, C. Siegert, L. Schirrmeister and H.-W. Hubberten, (2002). „"Palaeoclimate Reconstruction on Big Lyakhovsky Island, North Siberia—Hydrogen and Oxygen Isotopes in Ice Wedges"” (PDF). Permafrost and Periglacial Processes. 13: 91—105..
- ^ von Toll, Baron E., 1895, Wissenschaftliche Resultate der von der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften zur Erforschung des Janalandes und der Neusibirischen Inseln in den Jahren 1885 und 1886 ausgesandten Expedition. [Scientific results of the expedition launched in the years 1885 and 1886 by the Imperial Academy of Sciences for the Investigation of Janaland and the New Siberian Islands]. Abtheilung III: Die fossilen Eislager und ihre Beziehungen su den Mammuthleichen. Memoires de L'Academie imperials des Sciences de St. Petersbourg, VII Serie, Tome XLII, No. 13, Commissionnaires de l'Academie Impériale des sciences, St. Petersbourg, Russia.
- ^ A. M. Ivanova, V. Ushakov, G. A. Cherkashov, and A. N. Smirnov, (1999). „Placer Minerals of the Russian Arctic Shelf”. Polarforschung. 69: 163—167..
- ^ Nikolskiy, P.A.; Sulerzhitsky, L.D.; Pitulko, V.V. (2011). „Last straw versus Blitzkrieg overkill: Climate-driven changes in the Arctic Siberian mammoth population and the Late Pleistocene extinction problem”. Quaternary Science Reviews. 30 (17–18): 2309—2328. Bibcode:2011QSRv...30.2309N. doi:10.1016/j.quascirev.2010.10.017.
- ^ „Novosibirski archipelago”. BirdLife Data Zone. BirdLife International. 2021. Приступљено 29. 11. 2021.
- ^ „Weather and Climate-The Climate of Kotelny Island” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 27. 2. 2016.
- ^ „Kotel'nyj Island (Kotelny Island) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 2. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Alfred Wegner institute (AWI) Publications, Berichte zur Polar- und Meeresforschung (Reports on polar and marine research) - free, downloadable research reports on the biology, geology, oceanography, hydrology, paleontology, paleoclimatology, fauna, flora, soils, cryology, and so forth of the New Siberian Islands, Laptev Sea, and other parts of the Arctic Circle.
- Andreev, A.A., and D.M. Peteet, 1999, Climate and Diet of Mammoths in the East Siberian Arctic . Science Briefs (August 1999). Goddard Institute for Space Studies, New York, New York. Last visited July 12, 2008.
- Babinski, E.T., nd, A Frozen Ninety Foot Tall Plum Tree. examination of reports of a 90-foot fossil plum tree being found in Great Lyakhovsky Island of the New Siberian Islands.
- Basilyan, A., and P.A. Nikolskiy, 2002, Quaternary Deposits of New Siberia Island (Russian Arctic). 32nd Annual Arctic Workshop Abstracts, March 14–16, 2002, INSTAAR, University of Colorado at Boulder.
- Espinoza, E.O., and M.-J. Mann,. „The history and significance of the Schreger Pattern in Proboscidean ivory characterization.”. Journal for the American Institute for Conservation. 32 (3). 1993., Article 3, pp. 241–248.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch (1911). „New Siberia Archipelago”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 536–537.
- Kuznetsova, T.V., L.D. Sulerzhitsky, Ch. Siegert, 2001, New data on the "Mammoth" fauna of the Laptev Shelf Land (East Siberian Arctic), 144 KB PDF file, The World of Elephants - International Congress, Rome 2001. Consiglio Nazionale delle Ricerche, Centro di Studio per il Quaternario e l'Evoluzione Ambientale, Università di Roma, Roma, Italy.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- New Siberian Islands на сајту Wayback Machine (архивирано децембар 23, 2010) - aerial photographs of these islands.
- Location of Nanosnyy
- Locations Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2008)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
