Олово (Зеничко-добојски кантон)

Олово
Поглед на Олово
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Олово
Становништво
— (2013)	2.586
Географске карактеристике
Координате	44°07′43″ СГШ; 18°34′54″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Олово
Остали подаци
Поштански број	71340
Позивни број	032

Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се у центру града, спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.

Историја

Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у XIV и XV веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком XVI века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII вијеку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у XX веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи-Олово-Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.

Становништво

Национални састав становништва — град Олово, попис 1991.

Укупно: 3.311

• Муслимани — 2.143 (64,72%)
• Срби — 820 (24,76%)
• Хрвати — 94 (2,83%)
• Југословени — 202 (6,10%)
• остали — 52 (1,57%)

Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.