Олово (Зеничко-добојски кантон)
Олово | |
---|---|
![]() Поглед на Олово | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Кантон | ![]() |
Општина | Олово |
Становништво | |
— 2013. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°07′38″ СГШ; 18°34′49″ ИГД / 44.12711° СГШ; 18.58033° ИГДКоординате: 44°07′38″ СГШ; 18°34′49″ ИГД / 44.12711° СГШ; 18.58033° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 71340 |
Позивни број | 032 |
Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у XIV и XV веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком XVI века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII вијеку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у XX веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи–Олово–Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.
Становништво[уреди | уреди извор]
Национални састав становништва — град Олово, попис 1991.[уреди | уреди извор]
Укупно: 3.311
- Муслимани — 2.143 (64,72%)
- Срби — 820 (24,76%)
- Хрвати — 94 (2,83%)
- Југословени — 202 (6,10%)
- остали — 52 (1,57%)
Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Олово на Викимедијиној остави. |