Олово (Зеничко-добојски кантон)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Олово (град))
Иди на навигацију Иди на претрагу
Олово
Olovo, BiH.jpg
Поглед на Олово
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Зеничко-добојски кантон
ОпштинаОлово
Становништво
 — 2013.Пад 2.586
Географске карактеристике
Координате44°07′37″ СГШ; 18°34′50″ ИГД / 44.12700° СГШ; 18.58050° ИГД / 44.12700; 18.58050Координате: 44°07′37″ СГШ; 18°34′50″ ИГД / 44.12700° СГШ; 18.58050° ИГД / 44.12700; 18.58050
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Олово
Олово
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71340
Позивни број032

Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.

Историја[уреди]

Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у XIV и XV веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком XVI века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII вијеку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у XX веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи-Олово-Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.

Становништво[уреди]

Национални састав становништва — град Олово, попис 1991.[уреди]

Укупно: 3.311

Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]