Оњега
| Оњега | |
|---|---|
 |
|
| Географски положај | |
| Координате | 61°30′ СГШ; 35°45′ ИГД / 61.5° СГШ; 35.75° ИГД Координате: 61°30′ СГШ; 35°45′ ИГД / 61.5° СГШ; 35.75° ИГД |
| Државе |  Русија |
| Физичке карактеристике | |
| Површина | 9.894 [1] км² |
| Макс. ширина | 80 км |
| Макс. дужина | 248[2] км |
| Запремина | 280 км³ |
| Макс. дубина | 120 [3] м |
| Географске карактеристике | |
| Тип | природно |
 |
|
Оњега (познато и као Онего, рус. Оне́жское озеро, Онего, фин. Ääninen, Äänisjärvi) је језеро у европском делу Русије. Површина језера је 9.894 km², његова запремина 280 km³, просечна дубина је 30 метара, а максимална дубина 120 m. На језеру се налази 1.369 острва и њихова укупна површина је 250 km². Језеро Оњега је друго по величини у Европи (одмах после језера Ладога) и седамнаесто у свету.
Језеро је повезано са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.
На острву Кижи, које се налази у севрном делу језера, се налази неколико дрвених цркава које су део УНЕСКОве Светске баштине.
На језеру је доста заступљено једрење. Сем тога језеро има велики економски значај због развијеног риболова и транспорта.
Вода језера Оњега користи се за погон велике хидроелектране Свирстроја.
Реке[уреди]
У језеро се улива 58 река, а главне су:
- Шуја (рус. Шуя)
- Суна (рус. Суна)
- Водла (рус. Водла)
- Мегра (рус. Мегра)
- Витегра (рус. Вытегра) и
- Андома (рус. Андома).
Из језера истиче река Свир која га повезује са језером Ладога, а преко њега са реком Невом, Лењинградом и Финским заливом.
Градови[уреди]
Петрозаводск (рус. Петрозаво́дск), главни град Републике Карелија, се налази на западној обали језера Оњега. Карелија окружује језеро са запада, севера и истока, а са јужни део језера припада Лењинградској области и Волоградској области.
Сем њега на језеру се налазе још и градови:
Извори[уреди]
- ↑ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи површину језера 9.900 km², али подаци варирају и до 9.700 km²
- ↑ Податак за дужину и ширину се наводи на сајту russia.rin.ru, Приступљено 17. 4. 2013.
- ↑ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, руска википедија наводи 127 метара
Литература[уреди]
- Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (М-Ш). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959.
Спољашње везе[уреди]
 |
Оњега на Викимедијиној остави. |
