Ракови

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Crayfish)
За друге употребе погледајте страницу Рак.
Уколико сте тражили појам "љускавци", погледајте чланак Љускавци (вишезначна одредница).
Уколико сте тражили појам "љускаши", погледајте чланак Љускаши.

Ракови
Временски распон: 511–0 Ma
Камбрија — данас
A segmented animal is seen from the side. It has a long antennae and small black eyes; one pair of legs is much more robust than the others; the body is slightly arched and each segment carries a pair of appendages. The whole animal is translucent or a pale brown colour.
Abludomelita obtusata
јастог
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Кладус: Pancrustacea
Подтип: Crustacea
Brünnich, 1772
класе и поткласе

Ракови или љускари (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње.[1] Овај подтип зглавкара[2] обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама.

Спољашња анатомија[уреди | уреди извор]

Тело им је хетерономно сегментисано и најчешће подељено на два региона:

  • главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
  • трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

1. пар су антене 1 које најчешће примају хемијске дражи:
2. пар су антене 2 које могу да имају различите улоге: тактилних чулних органа, пливање, придржавање женке приликом парења и др.
3. пар су мандибуле као пар јаких хитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;
4. два пара максила, нежни, листолики ектремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара су виличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;
2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају се переиподе. Оне могу код појединих представника, какви су десетоноги (декаподни) ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називају плеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношење јаја, код женки, или као копулаторни органи мужјака.

Спољашњи скелет је добро развијен и изграђен од кутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

Унутрашња анатомија[уреди | уреди извор]

Цревни систем је састоји од:

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

У крви се налазе респираторни пигменти:

Ракови дишу:

  • помоћу шкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
  • код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу као плућа;
  • сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењених метанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналне жлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врста може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојене полове са израженим полним диморфизмом, а хермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвија метамотфозом при чему долази до пресвлачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

Класификација[уреди | уреди извор]

Класа ракова дели се на поткласе:

По једној застарелој подели делили су се у две групе:

  • нижи ракови (Entomostraca) и
  • виши ракови (Malacostraca).

Заједничко је обележје виших ракова једнак број сегмената.

Такозвани нижи ракови, су подељени у :

Подред ракова се дели на:

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Calman, William Thomas (1911). „Crustacea”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 552. 
  2. ^ Omar Rota-Stabelli; Kayal, Ehsan; Gleeson, Dianne; Daub, Jennifer; Boore, Jeffrey L.; Telford, Maximilian J.; Pisani, Davide; Blaxter, Mark & Lavrov, Dennis V. (2010). „Ecdysozoan Mitogenomics: Evidence for a Common Origin of the Legged Invertebrates, the Panarthropoda”. Genome Biology and Evolution. 2: 425—440. PMC 2998192 Слободан приступ. PMID 20624745. doi:10.1093/gbe/evq030. Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г. 
  3. ^ Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2007. ISBN 978-953-6036-39-4.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ракови на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ракови&oldid=27550933”