Пакленац
| Пакленац | |
|---|---|
| |
| Мужјак | |
| |
| Женка | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. helle
|
| Биномно име | |
| Lycaena helle Denis & Schiffermüller, 1775
| |
| |
| Распрострањеност пакленца у Србији присутан
| |
Пакленац[1] (лат. Lycaena helle) врста је дневног лептира из породице плаваца.
Опис и распрострањење
[уреди | уреди извор]Доминантна боја на крилима пакленца је тамнобраон, са нешто наранџасте. Мужјаке одликује упадљив љубичасти одсјај, који се види када светлост пада под одређеним углом. Женке су мање упадљиве, са плаво-љубичастим тачкицама уместо израженог љубичастог одсјаја. Лептир је релативно мали у поређењу са најближим сродницима, а величина раширених крила се креће од 21 до 27 mm[2].
Пакленац насељава палеарктик и може се наћи од Пиринеја преко северне Норвешке и Белгије на западу па све до средње Азије на истоку. Европске популације овог лептира су углавном концентрисане на северу континента, док се у централној и јужној Европи лептир бележи само у виду изолованих популација на високим планинама.[3]
Насељава влажне и тресетне ливаде које се обично развијају на киселој подлози. У Србији је везан искључиво за високопланинске потоке уз које се развија тресавска вегетација и вегетација високих зелени. Његова биљка хранитељка на овим просторима је срченик (Polygonum bistorta) која се среће недалеко од потока.[4]
Лептир представља реликтну врсту која се задржала из периода бореала који је наступио убрзо након глацијације.
Екологија
[уреди | уреди извор]Пакленац најчешће образује једну генерацију од маја до почетка јула, али се на југу и на мањим надморским висинама јавља друга генерације током августа[2]. У Србији образује само једну генерацију која лети током маја и јуна.[4] Презимљава у стадијуму лутке.
Присуство у Србији
[уреди | уреди извор]Све до 2011. године пакленац није био забележен на простору Балканског полуострва, када је откривен на подручју Старе планине у Србији и Бугарској.[4] У Србији најпре потврђен за мало подручје које се пружа од локалитета Понор изнад села Дојкинци, преко Стражне чуке, до Копрена. Током истраживања 2020. године пронађена је стабилна популација на локалитету Жарков дол, у близини Бабиног зуба[5]. Занимљиво је са популације на локалитету Понор нису налажене неколико година, након чега је лептир поново населио ова станишта.
Угроженост и заштита
[уреди | уреди извор]Лептир није уврштен у глобалну црвену листу, али је означен као угрожен (EN) на подручју Европе[6], У Србији је најпре означен као угрожена (EN)[4], а потом као критично угрожена врста (CR)[7]. Налази се на списку Бернске конвенције, као и на Прилозима 1 и 4 европске Директиве о стаништима. У Србији није заштићен, пре свега зато што је касно откривен.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Popović, Miloš; Verovnik, Rudi (2018-06-22). „Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)”. Zootaxa (на језику: енглески). 4438 (3): 501—527. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4438.3.5.
- ^ а б Tshikolovets, Vadim V (2011). Butterflies of Europe & the Mediterranean area. Pardubice: Tshikolovets Publications. стр. 544. ISBN 978-80-904900-0-0.
- ^ Tolman, T. & Lewington, R. 2011. Collins Butterfly Guide: The most complete guide to the Butterflies of Britain and Europe. Harper Collins Piblishers, 384 str.
- ^ а б в г Popović, Miloš; Durić, Milan; Franeta, Filip; Van Deijk, Jurrien; Vermeer, Ruben (2014). „First records of Lycaena helle ([Denis & Schiffermüller], 1775) for the Balkan Peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae)”. SHILAP Revista de lepidopterología. 42 (166): 287—294. Приступљено 24. 1. 2015.
- ^ Биологер заједница у Србији (2018). „Биологер: слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности”. Biologer.org. Приступљено 4. 10. 2020.
- ^ Van Swaay, Chris; Cuttelod, Annabelle; Collins, Sue; Maes, Dirk; Munguira, Miguel López; Šašić, Martina; Settele, Josef; Verovnik, Rudi; Verstrael, Theo; Warren, Martin; Wiemers, Martin; Wynhoff, Irma (2010). European Eed List of Butterflies. Luxembourg: Publications Office of the European Union. ISBN 9789279141515.
- ^ Maes, Dirk; Verovnik, Rudi; Wiemers, Martin; Brosens, Dimitri; Beshkov, Stoyan; Bonelli, Simona; Buszko, Jaroslaw; Cantú-Salazar, Lisette; Cassar, Louis-Francis (2019). „Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 23 (2): 301—330. ISSN 1366-638X. doi:10.1007/s10841-019-00127-z.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Биологер — слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности[мртва веза]
- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=441188 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
- БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015)
