Дојкинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дојкинци
Планинарски дом у Дојкинцима.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.273
Географске карактеристике
Координате43°13′17″ СГШ; 22°47′03″ ИГД / 43.2215° СГШ; 22.784166° ИГД / 43.2215; 22.784166Координате: 43°13′17″ СГШ; 22°47′03″ ИГД / 43.2215° СГШ; 22.784166° ИГД / 43.2215; 22.784166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина874 м
Дојкинци на мапи Србије
Дојкинци
Дојкинци
Дојкинци на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Дојкинци су насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 273 становника (према попису из 1991. било је 400 становника).

Овде се налазе Црква Светог Николе у Дојкинцима, Запис миро Гогића крушка (Дојкинци), Запис Гогића оброк (Дојкинци) и Запис оброк Свети Ђорђе 1888 (Дојкинци).

Овде су рођени епископ Јован Илић (1884-1975) и професор Богословског факултета Јордан П. Илић (1883-1950).

Историја[уреди]

Место се 1880. године налазило у бившем Височком срезу. Као његово крајње село, према Бугарској, а у оквиру општине Брлог. Ту је забележено 76 кућа, са 712 становника (363 мушкараца и 349 жена), од којих је само шест мушкараца писмено (јер ради само мушка школа). Пореских глава у селу има 135.[1]

Од Пирота до места Ржане било је 25 километара или шест сати хода. Из Ржане се могло путем ићи даље - у Брлог и Дојкинце (1895).[2] Дојкинци са селима Брлог и Јеловица[3] 1901. године припадају Брлошкој општини, у Нишавском срезу.[4] На молбу становника Дојкинца, Краљ Петар је 13. јануара 1909. године донео указ, по којем се Дојкинци одвајају од Брлога, и чине засебну општину.[5]

У месној школи је 1882. године држан годишњи испит у присуству Д. Алексијевића директора школа у Пиротском округу. Између села Дојкинци и Брлога постојало је ривалство. Брложани су тада слали својих 20 ђака у Дојкинце, а то им је тешко падало. Тајно су зато правили своју школу, тежећи да "преотму" 100 ученика из Дојкинаца. Брлог је био седиште општине, па је ту била "власт". Изасланик Алексијевић је саветовао Дојкинце да и они почну правити своју школу.[6] Чак из Пожаревца долази у Дојкинце за учитеља априла 1886. године Михаило Јовић. Фебруара 1887. године долази у месну школу на рад учитељски заступник Станислав Генчић. Учитељ у месној школи јуна 1896. године је Недељко Петровић, 1899. године ради учитељ М. Исајловић. Припремали су се мештани 1903. године да крену градњу школске зграде.[7] По молби се ту премешта 1906. године учитељ Јордан Илић. Ту се 1907. године налази мушка четвороразредна основна школа.

У Дојкинцима цело село (110 кућа) ради дрворезачке израде предмета. У атару села је Дојкиначка река на чијој обали природно расте вредна смрчева шума.[8] Нарочито је ту развијен од давнина столарски занат.[9]

Демографија[уреди]

У насељу Дојкинци живи 267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 64,0 година (62,9 код мушкараца и 65,1 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,98.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[10]
Година Становника
1948. 1.005
1953. 973
1961. 982
1971. 864
1981. 587
1991. 400 400
2002. 273 275
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
273 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ "Дело", Београд 1895. године
  3. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1907. године
  5. ^ "Полицијски гласнк", Београд 1909. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1882. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1903. године
  8. ^ "Тежак", Београд 1895. године
  9. ^ "Дело", Београд 1914. године
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]