Паулиш (Арад)
| Паулиш рум. Păuliş | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Паулиш Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 7′ 0″ N 21° 34′ 59″ E / 46.11667° С; 21.58306° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Паулиш |
| Надморска висина | 118 m (387 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 4.148 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 671218 |
Паулиш (раније Павлиш, рум. Păuliş) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Паулиш.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 118 m.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Почетком 18. века било је у Павлишу Срба граничара. Они су се доселили 1702-1703. године из околине Будима и Острогона. Пописани су 1703. године: 7 официра, 25 коњаника и 60 пешака. У насељу је у то време било 41 српски дом. Командант места био је 1735. године капетан Јован Сенћански. Почетком новембра 1750. године организовано је појединачно изјашњавање у вези статуса, а том приликом су се изјаснили за провинцијал месни официри: капетан Петар Марјановић и барјактар Јован Терновац.[4] На протесном збору Срба граничара одржаном у Надлаку 10. децембра 1750. године учествовао је депутирац из места - шанца, Никола Пеић.[5] Када је половином тог века кренуло масовно исељавање Срба у Русију, до 27. јула 1751. године отишло је из места 106 Срба.[6] За војнички статус је остао од месних официра само хаднађ Павле Милутиновић, који се потом иселио. Срби који су се населили у Русији су засновали ново милитарско насеље под истим именом - Павлиш.[4]
У месту Паулиш код Арада било је 1846. године 1803 становника. Ту је православна црква Св. Николе са две парохије у којима чинодејствују пароси, поп Никола Путић и поп Зенобије Поповић, а помаже их капелан поп Јаков Путић. Парохијско матрикуларно звање отворено је 1780. године. У народу основну школу иде 1846/1847. године 22 ученика, којима предаје учитељ Јован Бранзеу.[7]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4148 становника.[1]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]Хронологија
[уреди | уреди извор]| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 4116 | 4047 | 4049 | 4004 | 3992 | 4010 | 4043 | 4082 | 4111 | 4115 | 4144 | 4182 | 4230 | 4215 | 4251 | 4281 | 4317 | 4336 | 4344 | 4330 | 4356 | 4366 | 4351 | 4330 | 4326 | 4308 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ а б Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1931.
- ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
