Галша (Арад)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Галша
рум. Galșa
Насеље
RO
RO
Галша
Локација у Румунији
Координате: 46°17′17″N 21°39′4″E / 46.28806° СГШ; 21.65111° ИГД / 46.28806; 21.65111Координате: 46°17′17″N 21°39′4″E / 46.28806° СГШ; 21.65111° ИГД / 46.28806; 21.65111
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаШирија
Надморска висина109 m (358 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно2.174
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод677637

Галша (рум. Galșa) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Ширија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 109 m.

Историја[уреди]

У месту је стара православна црква из 1715. године, посвећена Успенију Пресвете Богородице или Великој Госпојини. Нова, данашња црква је подигнута 1749. године. У 19. веку је добила класицистичку западну фасаду. Темпло је дрвена преграда, на којем су иконе рад Стефана Тенецког рађене 1769-1770. године.[4] Тенецки је насликао и целивајуће неке иконе. Румунска православна црква је такође ит 1749. године. Број Срба је пред Другог светског рата износио 342 душе.

Године 1740. Галша је граничарски шанац у Поморишкој граници.[5]

Архимандрит манастира Ходоша 1837-1839. године Григорије Кириловић,[6] рођен је у месту Галши.

Галша је 1834. године потпала под утицај Уније. Епископ арадски Максим Манујловић је са неким архимандритом и Лукачеком отишао из Арада у Галшу, да на лицу места спречи прелазак православаца у унију. Но није ије имао успеха говорећи окупљеном народу код протиног дома. Месни учитељ Никола Сележан заговорник унијата је био дрзак и добацивао му ометајући га током обраћања народу. Након што је отишао из места, сазнао је да је требало да дођу у Галшу унијатски свештеници из Великог Варадина, да убеђују народ који кренуо странпутицом. Наручио је одмах од вицеишпана једну делегацију која ће ићи у Галшу, да намере унијата поквари. У делегацији су били световњаци: вицеишпан Фашко, стари Петар Чарнојевић, камерални префект Марковић, вицефишкал Кочуба, и солгабиро Петр Ванк. А од православних попова Рац и Жуљањи са вилагошким протом. Прелаз у унију је био неминован, упркос убеђивању, јер је народ био подбуњен. Солгабиро (срески начелник) Папхази је ускоро јавио да су сви у Галши прешли у унију, и православну цркву "преотели".[7] Само је 40 породица остало православно, а међу њима су старе газде (остали уплакани), јер су они ту цркву и градили.

Српски мецена Сава Текелија је имао у Галши један виноград.[8] Дана 6. новембра 1840. године боравио је он ту у виноградарској кућици; тада је видео неко привиђење кроз чудну светлост. Виноград је 1859. године почео да се парложи; како није било купца Матица српска је морала да га обрађује, преко арендатора. Године 1860. јануара тај виноград куповао је од Матице српске, адвокат Коломан Чутак из Панкоте.[9] Како се није хтео погађати матичин повереник Костић је тражио бољег понуђача. Купио је виноград исте априла 1860. године, Александар Гавра за 4.200 ф.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2174 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
1.822 84,0 %
Мађари
  
152 7,0 %
Роми
  
139 6,4 %
Немци
  
57 2,6 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  5. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874.
  6. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  7. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1906.
  8. ^ Јован Суботић: "Живот Саве Текелије, безсмртног благодатеља народа србског", Будим 1861.
  9. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860.

Спољашње везе[уреди]