Фиритеаз (Арад)
| Фиритеаз рум. Firiteaz | |
|---|---|
| Насеље | |
  Фиритеаз Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 1′ 14″ N 21° 22′ 21″ E / 46.02056° С; 21.37250° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Шагу |
| Надморска висина | 164 m (538 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 444 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 678127 |
Фиритеаз (рум. Firiteaz) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шагу.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 164 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Феритхаз налази у Сентмиклошком округу, Липовског дистрикта. Ту живе измешани Срби и Власи.[4] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту "Фирићхаз" је било два свештеника. Парох, поп Лазар Аврамовић (рукоп. 1773) и поп Сава Мишковић (1792) служили су се српским и румунским језиком.[5]
Село је као спахилук држала српска племићка породица Којић. Трговац из Осијека, Јефта Којић купио је спахилук у месту за 64.000 форинти.[6] Зет Јован Јурковић продао је свој сувласнички део августа 1784. године, Јефти. Алекса Којић је 1813. године на молбу митрополита Стефана Стратимировића приложио 500 ф. за карловачко "благодејаније" (интернат).[7] Госпођа Сара Којић је често куповала српске књиге претплатом.[8] Ефимија и Аба Којић "от Фирећхаза" су била пренумеранти 1829. године у Темишвару. Претплатници су били тада и супружници, Евлалија и Јован от Стојановић - који је био пуномоћник спахилука у месту. Петар Којић, унук Јефтин продао је спахилук 1844. године барону Георгу Сини.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 444 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ Temes vármegye nemes családjai III. (Budapest, 1905)
- ^ "Браник", Нови Сад 1892.
- ^ "Приповетке Солименине...", превод, Будим 1820.
