Фиритеаз (Арад)

Координате: 46° 1′ 14″ N 21° 22′ 21″ E / 46.02056° СГШ; 21.37250° ИГД / 46.02056; 21.37250
С Википедије, слободне енциклопедије
Фиритеаз
рум. Firiteaz
Насеље
RO
RO
Фиритеаз
Локација у Румунији
Координате: 46° 1′ 14″ N 21° 22′ 21″ E / 46.02056° СГШ; 21.37250° ИГД / 46.02056; 21.37250
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаШагу
Надморска висина164 m (538 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно444
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод678127

Фиритеаз (рум. Firiteaz) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шагу.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 164 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Феритхаз налази у Сентмиклошком округу, Липовског дистрикта. Ту живе измешани Срби и Власи.[4] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту "Фирићхаз" је било два свештеника. Парох, поп Лазар Аврамовић (рукоп. 1773) и поп Сава Мишковић (1792) служили су се српским и румунским језиком.[5]

Село је као спахилук држала српска племићка породица Којић. Трговац из Осијека, Јефта Којић купио је спахилук у месту за 64.000 форинти.[6] Зет Јован Јурковић продао је свој сувласнички део августа 1784. године, Јефти. Алекса Којић је 1813. године на молбу митрополита Стефана Стратимировића приложио 500 ф. за карловачко "благодејаније" (интернат).[7] Госпођа Сара Којић је често куповала српске књиге претплатом.[8] Ефимија и Аба Којић "от Фирећхаза" су била пренумеранти 1829. године у Темишвару. Претплатници су били тада и супружници, Евлалија и Јован от Стојановић - који је био пуномоћник спахилука у месту. Петар Којић, унук Јефтин продао је спахилук 1844. године барону Георгу Сини.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 444 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
375 85,4%
Мађари
  
64 14,6%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
  6. ^ Temes vármegye nemes családjai III. (Budapest, 1905)
  7. ^ "Браник", Нови Сад 1892.
  8. ^ "Приповетке Солименине...", превод, Будим 1820.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]