Шиманд (Арад)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шиманд
рум. Şimand
Насеље
RO
RO
Шиманд
Локација у Румунији
Координате: 46°25′59″N 21°26′59″E / 46.43306° СГШ; 21.44972° ИГД / 46.43306; 21.44972Координате: 46°25′59″N 21°26′59″E / 46.43306° СГШ; 21.44972° ИГД / 46.43306; 21.44972
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаШиманд
Надморска висина98 m (322 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно4.144
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667148

Шиманд (рум. Şimand) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шиманд.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 98 m.

Историја[уреди]

У Шиманду су половином 18. века живели Срби. То је граничарско насеље подређено арадском капетану. Милитарски шанац Шиманд укинут је 1746. године, а што је условило масовно исељавање Срба граничара, пре свега у Русију.[4] Године 1749. ту се налазио спахилук Димитрија Чарнојевића, који ће се после његове смрти, премештати са епископа на епископа; са Видака на Путника.[5] Године 1833. Григорије Бернхард је био нови земљедржац Шиманда.[6]

Чарнојевић је умро 1759. године и сахрањен је у шимандској цркви, својој задужбини.[7] Ta православна црква Св. Николе у Шиманду је освећена пре 1749. године, а у њој је иконостас, рад Стефана Тенецког. У цркви са леве стране пред олтаром је и спомен-обележје епископу Јосифу от Путнику, који је био рођен у Шиманду 1777. године. Владика Јосиф Путник је дошао у Шиманд 1830. године, својој кући код мајке, и ту је убрзо умро. Био је он синовац српског митрополита Мојсеја Путника.

Српска школа је ту отворена 1754. године.[8]

Претплатници једне српске медицинске књиге били су 1830. године: Георгије Бернат провизор (имања) епископа Путника и Пантелејмон Рожа трговац из Шиманда.[9]

Почетком 20. века Шиманд је насеље у Кишјеневском срезу, Арадске жупаније, у којем живе само два Србина.[10]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4144 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
3.615 87,3 %
Мађари
  
197 4,8 %
Роми
  
294 7,1 %
Немци
  
37 0,9 %

Хронологија[уреди]

Хронологија броја становника[11]
Година19921993199419951996199719981999200020012002200320042005200620072008200920102011201220132014201520162017
Становништво41284118409340654031402140714075405341104174425242904312431643404368436243894405440844474453441344554426

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Мита Калић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  5. ^ "Годишњица Николе Чупића", Београд 1923.
  6. ^ "Сербска пчела", календар Будим 1833.
  7. ^ Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997.
  8. ^ Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
  9. ^ Василије Чокрљан: "Художество одвратити од болести", Будим 1830.
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  11. ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]