Семлак (Арад)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Семлак
рум. Semlac
Насеље
RO
RO
Семлак
Локација у Румунији
Координате: 46°7′0″N 20°55′59″E / 46.11667° СГШ; 20.93306° ИГД / 46.11667; 20.93306Координате: 46°7′0″N 20°55′59″E / 46.11667° СГШ; 20.93306° ИГД / 46.11667; 20.93306
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаСемлак
Надморска висина105 m (344 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно3.787
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667408

Семлак (рум. Semlac) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Семлак.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 105 m.

Историја[уреди]

Почетком 18. века у месту Семлаку је било Срба граничара. Они су приспели из околине Будима и Острогона 1702-1703. године. Пописани су 1703. године: 11 официра, 50 коњаника и 75 пешака; укупно 136 милитараца. Број српских домова износио је у то време 24. Године 1735. командант места био је капетан Радак Новаковић. Иако се нико није изјаснио за провинцијал, ни током протесног збора у Надлаку новембра 1750. године а ни током у исто време организованог изјашњавања о статусу[4], судбина им је била запечаћена. За војни статус изјаснили су се тада месни официри: капетан Гаврило Новаковић, хаднађи Георгије Новаковић и Остоја Сатковић, те барјактар Ранисав Живац. Када је половином тог века кренуло масовно исељавање Срба граничара у Русију, до 27. јула 1751. године отишло је њих 149 из места.[5] Своје ново насеље у Русији, назвали су исто Семлак. Био је то шанац у 6. роти Српског хусарског пука, под командом генерала Јована Хорвата.[6]

У Семлаку је 1756. године отворена српска школа, јер је ту било много Срба.[7]

По државном шематизму православног клира у Угарској било је 1846. године у Семлаку 3004 становника. Православни храм је посвећен Св. Јовану Крститељу. Православне матрикуле се воде од 1787. године. Пароси су, поп Теодор Јонеско, поп Лазар Адамовић и поп Петар Јонеско. Свештеницима помажу капелани, поп Јован Рус и ђакон Никола Јонеско. У вероисповедну школу иде 62 ученика којима предаје Ћирил Дехељан.[8]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 3787 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
3.060 80,9 %
Мађари
  
136 3,6 %
Роми
  
364 9,6 %
Украјинци
  
28 0,7 %
Немци
  
138 3,6 %
Словаци
  
41 1,1 %
други
  
17 0,4 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  5. ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
  6. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1971.
  7. ^ Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
  8. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.

Спољашње везе[уреди]