Пирусти — Википедија

Пирусти (грч. Πειρουσται) су били илирско племе,^[1] које је живело у рудом богатом региону између између Таре, Дрине и Лима. Први пут их помиње Тит Ливије у контексту закључења Трећег македонског рата 167 године прије нове ере, као civitas libera et immunis (Liv.44.26). Римљани су тада учврстили позиције на илирској обали, мада и даље није дошло до стварања провинције. Међутим, 54. п. н. е.]] Пирусти праве пљачкашке излете упадајући на територије које тада биле под римском влашћу. У реакцији, проконзул покрајине обнављa ред у пограничном региону узимањем талаца и арбитражом.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Грбић 2014, стр. 295-296.

Литература[уреди | уреди извор]

Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
Грбић, Драгана (2014). Племенске заједнице у Илирику: Предурбане административне структуре у римским провинцијама између Јадрана и Дунава (I-III век). Београд: Балканолошки институт.
Папазоглу, Фанула (1980). „О хеленизацији и романизацији”. Глас САНУ. 320 (2): 21—36.
Срејовић, Драгослав (2002). Илири и Трачани: O старобалканским племенима. Београд: Српска књижевна задруга.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу

Овај чланак везан за народе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.