Ђорђе Јовановић — разлика између измена
мНема описа измене |
м datum; козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| слика = Djordje Jovanovic.jpg |
| слика = Djordje Jovanovic.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| датум_рођења |
| датум_рођења = [[21. јануар]] [[1861]]. |
||
| место_рођења = [[Нови Сад]] |
| место_рођења = [[Нови Сад]] |
||
| држава_рођења = [[Аустријско царство]] |
| држава_рођења = [[Аустријско царство]] |
||
| датум_смрти |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1953|3|23|1861|1|21}} |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] |
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
'''Ђорђе Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. |
'''Ђорђе Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. |
||
==Биографија== |
== Биографија == |
||
По завршеној Реалци уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]] и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. |
По завршеној Реалци уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]] и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. |
||
Ред 47: | Ред 47: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Кућа вајара Ђорђа Јовановића]] |
* [[Кућа вајара Ђорђа Јовановића]] |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 19. август 2015. у 15:20
Ђорђе Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. јануар 1861. |
Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
Датум смрти | 23. март 1953.92 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Ђорђе Јовановић (Нови Сад, 21. јануар 1861 — Београд, 23. март 1953) је био српски вајар и академик Српске академије наука и уметности.
Биографија
По завршеној Реалци уписао је Велику школу у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у Беч где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у Минхен и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (M. Widnmann). Из Минхена је 1887. прешао у Париз и тамо је на École des Beaux-Arts, у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890.
Вратио се у Србију и током 1891. радио као наставник цртања у Првој београдској гимназији. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у Француској. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у Четвртој београдској гимназији и као инспектор Министарства грађевина.
Он је један од оснивача сликарског друштва Лада и њен члан до 1910. Био је у члан и уметничког друштва Медулић. После рата поново је био члан Ладе, све до 1932. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Београда.
Први пут је излагао на Париском салону и Светској изложби у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду.
Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број биста и скулптура, али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: споменик Јосифу Панчићу (1891) у Универзитетском парку у Београду; споменик кнезу Милошу (1898) у Пожаревцу; споменик Косовским јунацима (1910) у Крушевцу; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик Бранку Радичевићу (1899) у Сремским Карловцима; споменик војводи Мишићу (1921); споменик Вуку Караџићу (1929) у Београду; споменик војводи Степи Степановићу (1930) итд.
Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1920.
Галерија
-
Јосиф Панчић
-
Јован Суботић
-
Споменик Косовским јунацима у Крушевцу
-
Милош Обреновић