Ђорђе Јовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м datum; козметичке измене
Ред 5: Ред 5:
| слика = Djordje Jovanovic.jpg
| слика = Djordje Jovanovic.jpg
| опис_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = [[21. јануар]] [[1861]].
| датум_рођења = [[21. јануар]] [[1861]].
| место_рођења = [[Нови Сад]]
| место_рођења = [[Нови Сад]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| датум_смрти = [[23. март]] [[1953]].
| датум_смрти = {{Датум смрти|1953|3|23|1861|1|21}}
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
Ред 24: Ред 24:
'''Ђорђе Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].
'''Ђорђе Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].


==Биографија==
== Биографија ==
По завршеној Реалци уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]] и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890.
По завршеној Реалци уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]] и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890.


Ред 47: Ред 47:


== Види још ==
== Види још ==
*[[Кућа вајара Ђорђа Јовановића]]
* [[Кућа вајара Ђорђа Јовановића]]


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 19. август 2015. у 15:20

Ђорђе Јовановић
Лични подаци
Датум рођења21. јануар 1861.
Место рођењаНови Сад, Аустријско царство
Датум смрти23. март 1953.(1953-03-23) (92 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија

Ђорђе Јовановић (Нови Сад, 21. јануар 1861Београд, 23. март 1953) је био српски вајар и академик Српске академије наука и уметности.

Биографија

По завршеној Реалци уписао је Велику школу у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у Беч где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у Минхен и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (M. Widnmann). Из Минхена је 1887. прешао у Париз и тамо је на École des Beaux-Arts, у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890.

Вратио се у Србију и током 1891. радио као наставник цртања у Првој београдској гимназији. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у Француској. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у Четвртој београдској гимназији и као инспектор Министарства грађевина.

Он је један од оснивача сликарског друштва Лада и њен члан до 1910. Био је у члан и уметничког друштва Медулић. После рата поново је био члан Ладе, све до 1932. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Београда.

Први пут је излагао на Париском салону и Светској изложби у Паризу 1889, тада је добио бронзану медаљу. Добио је златну медаљу на Светској изложби 1900. године у Паризу. Самостално је излагао први пут у Новом Саду 1905, а потом често у Београду.

Припада првој генерацији српских вајара чије деловање има пионирски карактер. Урадио је велики број биста и скулптура, али и медаља, плакета. Од његових радова најпознатији су: споменик Јосифу Панчићу (1891) у Универзитетском парку у Београду; споменик кнезу Милошу (1898) у Пожаревцу; споменик Косовским јунацима (1910) у Крушевцу; Црногорац на стражи (1903) у париској општини; споменик Бранку Радичевићу (1899) у Сремским Карловцима; споменик војводи Мишићу (1921); споменик Вуку Караџићу (1929) у Београду; споменик војводи Степи Степановићу (1930) итд.

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1920.

Галерија

Види још

Спољашње везе