Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]]. |
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]]. |
||
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
||
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]]. |
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]]. |
Верзија на датум 9. фебруар 2016. у 04:16
Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.