Пророци у исламу

Пророци (или посланици, арапски: نبي ) у исламу су одабрани појединци, који су људима доносили Божије савете и упуте о исправном животу. Сви посланици су уједно били и веровесници. Разлика између посланика и веровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од веровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човек на Земљи, а звао се Адем (Адам).

Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.

Посланици кроз историју

Куран признаје многе старозаветне пророке. Следећи посланици се поштују у исламу:

• Адем (Адам)
• Идрис
• Шит или Шист
• Нух (Ноје)
• Худ
• Салих
• Ибрахим (Аврам)
• Лут
• Исмаил
• Исхак
• Јакуб
• Јусуф
• Ејуб
• Шу’ајб
• Муса (Мојсије)
• Харун
• Хидир
• Јуша ибн Нун
• Илјас (Илија)
• Ељеса
• Зулкифл
• Шемун
• Ишмоил
• Јунус ибн Мета
• Давуд
• Сулејман
• Локман
• Зекерија
• Јахја
• Узејр
• Иса (Исус)
• Зулкарнејн и
• Мухамед

„ Међу свим људима овога и будућег свијета ја сам најближи Исусу, сину Маријину. Пророци су браћа по вјери, мајке су им различите, а њихова вјера је истовјетна; а између мене и Исуса нема пророка. ” — Мухамед