Српско-византијски стил

За другу употребу, погледајте страницу Српско-византијски стил (модерни).

Манастир Грачаница

Краљева црква у Студеници

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа или Вардарски стил (Византијски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.

Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.

Историјат

Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве Светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.

Основну особеност овог стила представља основа у облику уписанога крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.

Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.

Најважнији споменици стила

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у српско-византијском стилу су:

• Богородица Љевишка
• Краљева црква у Студеници
• Манастир Грачаница
• Манастир Пећка патријаршија
• Манастир Лесново

(Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Литература

• Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд: Београд. ISBN 978-86-331-2386-0. 
• Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. 

Спољашње везе

• О српској сакралној архитектури у средњем веку (www.znanje.org)