Српско-византијски стил — разлика између измена
м Разне исправке |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Деретић|first=Јован|authorlink=Јован Деретић|title=Културна историја Срба|location=Београд|publisher=[[Београд]]|year=2005|id=ISBN 86-331-2386- |
* {{Cite book|ref=harv|last=Деретић|first=Јован|authorlink=Јован Деретић|title=Културна историја Срба|location=Београд|publisher=[[Београд]]|year=2005|id=ISBN 978-86-331-2386-0}} |
||
* {{АД-МА}} |
* {{АД-МА}} |
||
Верзија на датум 18. март 2019. у 04:15
Српско-византијски стил или Српско-византијска школа или Вардарски стил (Византијски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.
Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.
Историјат
Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве Светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.
Основну особеност овог стила представља основа у облику уписанога крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.
Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.
Најважнији споменици стила
Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у српско-византијском стилу су[1]:
- Богородица Љевишка
- Краљева црква у Студеници
- Манастир Грачаница
- Манастир Пећка патријаршија
- Манастир Лесново
(Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)
Референце
Литература
- Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд: Београд. ISBN 978-86-331-2386-0.
- Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.