Краљева црква у Студеници
Краљева црква у Студеници је посвећена Светим Јоакиму и Ани, а подигао ју је краљ Милутин (1282—1321) 1314. године. Једна је од четири данас видљиве цркве које се налазе унутар овог манастира. Направљена је у српско-византијском стилу и убраја се међу најлепше споменике тог стила, док се њен живопис из друге деценије 14. века сматра једним од највиших домета Ренесансе Палеолога међу српским манастирима и врхунац стваралаштва дворских сликара краља Милутина, Михаила и Евтихија (радили су живопис Богородице Љевишке, Грачанице, Старог Нагоричина, Жиче, Богородице Перивлепте у Охриду и других). Подигнута је од белог мермера и украшена по узору на главну манастирску цркву посвећену Богородици.
Јубилеј седам векова Краљеве цркве у Студеници свечано је прослављен научним скупом у мају 2014. године, а 2016. је изашао зборник радова са тог скупа.[1][2]
Настанак
[уреди | уреди извор]Краљ Милутин је јужно од Радослављеве припрате подигао 1314. Цркву светих Јоакима и Ане, која је по свом ктитору позната као Краљева црква. Око њене изградње старао се студенички игуман Јован, што показује ктиторски натпис исклесан на источној фасади храма, испод кровног венца:
У име Оца и Сина и Светога Духа, ја слуга Божији Стефан Урош, праунук, светога господина Симеона и унук Првовенчанога краља Стефана, син великога краља Уроша и краљ свих српских земаља и приморских, сазидах овај храм у име светих праведникаи предака Христових Јоакима и Ане, 6822. године, 22 индикта. И све што приложих овоме светом храму и у хрисовуље уписах. Ко ли ово измени, нека је проклет од Бога и од мене грешнога, амин ! Садзида се, пак, овај храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована.[3]
Изглед
[уреди | уреди извор]
Краљева црква је једнокуполна грађевина квадратне основе у облику сажетог уписаног крста, конципирана у духу византијске архитектуре из времена Палеолога. Изграђена је у целости од ломљеног камена и бигра. Споља је омалтерисана и обојена у бело, изузев куполе. Кубичног је изгледа са три апсиде на истоку. Средишња апсида је већа и пространија у односу на бочне. Гледано споља архитектонски облици који воде ка куполи су степеновити, чему доприносе забати на свим странам постоља купола. Купола почива на постољу које се уздиже над крстоликом основом. Тамбур куполе је изнутра кружан, споља осмостран, висок и и расчлањен колонетама између којих се налазе уски и високи прозори. У малтер зидова Краљеве цркве угребане су хоризонталне и вертикалне линије, како би се опонашало грађење квадерима мермера суседне главне студеничке цркве- Богородичне цркве. Северна и јужна фасада венцима су подељене на два дела. У доњем је пар једноставних полукружно завршених прозора, док горњи красе двостеопени увучени слепи лукови у чијем седишту је по једна бифора. [3]
Живопис
[уреди | уреди извор]
Највећу вредност цркве представља њен изванредан живопис настао 1314. дело је Милутинових мајстора који су осликали већину његових задужбина, предвођени солунским сликарем Михаилом Астрапом. Фреске су сачуване у великој мери и уједначене су по стилу и естетској вредност и покривају све зидове укључујући и куполу. Овај по димензијама скороман храм је захваљујући живопису сврстао Краљеву цркву међу најдрагоценије српске споменике 14.века. Фреске студеничке Краљеве цркве су су у потпуности сачувале свој оригинални изглед без накнадног пресликавања.
Композиција живописа
[уреди | уреди извор]
За оскосницу има представе великих празника, од Благовести до Успења—у највишим зонама и на сводовима. живот Богородице—у средњој зони и поједначне представе светих—у нижим зонама. У темену куполе је до појаса представљен Христос Сведржитељ. На источном своду испред олтара је Вазнесење Христово, а у олтарском простору у доњој композицији Служење литургије и Причешће апостола, као и појединачни прикази свих ђакона и архијереја, док је у највишој зони апсиде Богорица са Христом на престолу, коју окружују анђели. У тамбуру су старозаветни пророци.У подножју куполе изображени су прародитељи христови од Адама и Еве надаље.
У доњој зони насликан је и ктитор краљ Милутин са моделом своје задужбине у пратњи своје жене краљице Симониде заједно са својим прецима, прадедом Светим Симеоном и његовим сином Светим Савом. У наставку су насликани родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, Богородица са Христом, као и одабрани Свети ратници и цар Константин и царица Јелена. На зидним површинама изнад пандатива су Мандилион и Керамион, два нерукотворена Христова образа, а у пандативу четворица јеванђелиста.
Фреске Краљеве цркве сврставају се у ремек-дела византијске уметности из друге деценије 14.века.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Седам векова Краљеве цркве у Студеници (СПЦ, 15. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014.
- ^ „Манастир Студеница - 700 година Краљеве цркве (СПЦ, 27. април 2017)”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2017. г. Приступљено 27. 04. 2017.
- ^ а б Матић, Миљана (1981). Студеница, лавра преподобног Симеона Мироточивог. Манастир Студеница. стр. 46—47. ISBN 978-86-87345-45-4.
- ^ Матић, Миљана. Студеница, лавра преподобног Симеона Мироточивог. Манастир Студеница. стр. 107—112. ISBN 978-86-87345-45-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- SUA - Манастир Студеница[мртва веза] (језик: српски)
- Краљева црква (језик: српски)
- Владимир Васојевић МАНАСТИР СТУДЕНИЦА (језик: српски)