Црколез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црколез
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Пећки
Општина Исток
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°48′47″ СГШ; 20°38′00″ ИГД / 42.8131° СГШ; 20.6333° ИГД / 42.8131; 20.6333Координате: 42°48′47″ СГШ; 20°38′00″ ИГД / 42.8131° СГШ; 20.6333° ИГД / 42.8131; 20.6333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 612 м
Црколез на мапи Србије
Црколез
Црколез

Црколез (алб. Cërkolezi) је насеље у општини Исток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Црколез површине 1707 ha. Село се налази у Метохијском подгору.

У писаним изворима село се први пут помиње 1395. године, у повељи српске кнегиње Милице којом се црква светог Јована у Црколезу прилаже светогорском манастиру Светог Пантелејмона. У турском попису из 1485. године уписано је 47 српских кућа, међу којима је и кућа сеоског попа. Године 1943. албански фашисти су спалили цело село, а српско и црногорско становништво, укључујући жене и децу, отерали су у логор у Ракошу. Тада су покушали да запале и цркву, али их је у томе спречила једна старица која је на време угасила пожар.

Јеванђеље из 13. века, писано на пергаменту.

У цркви светог Јована се до 1955. године чувала збирка од једанаест изузетно вредних и старих српских рукописних књига од 13. до 14. века, писаних на пергаменту и папиру. Међу њима је посебно вредно Јеванђеље које је писано на пергаменту из 13. века. Украшено је са једанаест иницијала колорисаног цртежа, који приказују “звериње” орнаментике архаичног тератолошког стила. Ови иницијали стоје на самом почетку српске историје уметности. Од изузетне вредности су и 41 лист четврте инкунабуле, штампане 1495. године у Црнојевића штампарији на Цетињу.

У порти цркве светог Јована расте дуд стар неколико векова. По предању, дрво је калемљено када је црква зидана и то са гранчицом шам-дуда из Пећке патријаршије. Исто предање каже да је тај шам-дуд донео Свети Сава из Јерусалима и сам га засадио у порти Пећке патријаршије.

Демографија[уреди]

Насеље има албанску етничку већину, до 1999. године у селу је било око 200 Срба.

Број становника на пописима:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]