Тихомир Ђорђевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 26: Ред 26:
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]].
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]].


Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описивачен ародних игара.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника 1907. године). Она представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.{{sfn|Марјановић|2018|p=67}} До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.{{sfn|Марјановић|2018|p=69}}
Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваче народних игара.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника 1907. године). Она представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.{{sfn|Марјановић|2018|p=67}} До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.{{sfn|Марјановић|2018|p=69}}


Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Верзија на датум 12. јануар 2020. у 03:18

Тихомир Ђорђевић
'
Лични подаци
Датум рођења(1868-02-19)19. фебруар 1868.
Место рођењаКњажевац, Србија
Датум смрти28. мај 1944.(1944-05-28) (76 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868 — Београд, 28. мај 1944) је био етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.

Биографија

Рођен је у патријахалној породици. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. О детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његова живота и културе.[1]

Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а затим је студирао у Бечу и Минхену, где је докторирао 1902. године.

Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији (Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкана.

Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваче народних игара.[2] Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.[2] Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника 1907. године). Она представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.[3] До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.[4]

Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.[5] У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937.

Најважнија дела:

  • Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
  • Цигани у Србији, докторска дисертација
  • Наш народни живот, I-X

Референце

  1. ^ Марјановић 2018, стр. 68.
  2. ^ а б Марјановић 2018, стр. 73.
  3. ^ Марјановић 2018, стр. 67.
  4. ^ Марјановић 2018, стр. 69.
  5. ^ Ђорђевић, Т: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909

Литература

Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тихомир_Ђорђевић&oldid=22788851”