Нестероидни антиинфламаторни лек — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: da:NSAID
Ред 16: Ред 16:
[[cs:Nesteroidní antiflogistikum]]
[[cs:Nesteroidní antiflogistikum]]
[[cy:Cyffur gwrthlid ansteroidol]]
[[cy:Cyffur gwrthlid ansteroidol]]
[[da:NSAID]]
[[de:Nichtsteroidales Antirheumatikum]]
[[de:Nichtsteroidales Antirheumatikum]]
[[en:Non-steroidal anti-inflammatory drug]]
[[en:Non-steroidal anti-inflammatory drug]]

Верзија на датум 21. новембар 2009. у 23:41

Нестероидни антиинфламаторни лек, (скраћено НСАИЛ или НСАИД) су лекови са аналгетичким, антипиретичким (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају запаљења). Израз нестероидни се користи како би разликовао ове лекове од стероида, који (у свом широком спектру дејстава) имају слично еикосаноид-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису наркотични.

Најпознатији лекови из ове групе су аспирин, ибупрофен, и напроксен које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби.

Механизам дејства

Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори ензима циклооксигеназе који инхибирају изоензиме циклооксигеназу-1 (COX-1) и циклооксигеназу-2 (COX-2). Циклооксигеназа катализе формирање простагландина и тромбоксана од арахидоничке киселине (која је добијена из ћелијског фосфолипидног двослоја фосфолипазом A2). Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио Џон Р. Вејн, који је касније за свој рад награђен Нобеловом наградом. Могуће је да новооткривени COX-3 има исту улогу.