Fibrat
U farmakologiji, fibrati su klasa amfifilnih karboksilnih kiselina. Oni se koriste za opseg metaboličkih poremećaja, uglavnom hiperholesterolemija (visok nivo holesterola), i stoga su hipolipidemijski agensi.
Članovi[уреди | уреди извор]
Fibrati u čestoj upotrebi su:
- Bezafibrat (e.g. Bezalip)
- Ciprofibrat (e.g. Modalim)
- Klofibrat (manje se koristi zbog nuspojava, e.g. žučno kamenje)
- Gemfibrozil (e.g. Lopid)
- Fenofibrat (e.g. TriCor)
Indikacije[уреди | уреди извор]
Fibrati se koriste kao pomoćna terapija za mnoge forme hiperholesterolemije, obično u kombinaciji sa statinima.[1] Klinička ispitivanja podržavaju njihovu primenu u obliku monoterapijskih agenasa. Fibrati redukuju broj nefatalnih srčanih udara, ali ne poboljšavaju sveukupan mortalitet, te se stoga koriste uglavnom kod pacijenata koji ne tolerišu statine.[2][3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Steiner G (2007). „Atherosclerosis in type 2 diabetes: a role for fibrate therapy?”. Diab Vasc Dis Res. 4 (4): 368—74. PMID 18158710. doi:10.3132/dvdr.2007.067.
- ^ Abourbih S, Filion KB, Joseph L, Schiffrin EL, Rinfret S, Poirier P, Pilote L, Genest J, Eisenberg MJ (2009). „Effect of fibrates on lipid profiles and cardiovascular outcomes: a systematic review”. Am J Med. 122 (10): 962.e1—962.e8. PMID 19698935. doi:10.1016/j.amjmed.2009.03.030.
- ^ Jun M; Foote C; Lv J; et al. (2010). „Effects of fibrates on cardiovascular outcomes: a systematic review and meta-analysis”. Lancet. 375 (9729): 1875—1884. doi:10.1016/S0140-6736(10)60656-3.
