Јосип Краш — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 39: | Ред 39: | ||
*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година. |
*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година. |
||
{{Народни хероји-Хрватско Загорје}} |
|||
{{Списак народних хероја}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Краш, Јосип}} |
{{DEFAULTSORT:Краш, Јосип}} |
Верзија на датум 20. децембар 2010. у 00:27
јосип краш | |
---|---|
Датотека:Nh kras josip.jpg | |
Лични подаци | |
Професија | пекарски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1928. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 26. јула 1945. |
Јосип Краш (1900—1941) члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 20. марта 1900. године у селу Вугловцу, код Иванеца, града на северу Хрватске. Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.
Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, а истовремено је био и технички уредник „Борбе“ и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења „Борбе“, 1929. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање.
Године 1934, после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванецу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.
На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета, а на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној у Загребу октобра 1940. године, за члана Централног комитета КПЈ.
У данима непосредно после напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашевог доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ-Карловац-Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.
Краш је 18. новембра 1941. године примећен на улици и у борби је убијен с леђа од једног усташе.
За народног хероја проглашен је 26. јула 1945. године. Његови посмртни остаци су после рата, пренесени у Загреб и сахрањени у у Гробницу народних хероја гробљу Мирогој.
Јосип Краш је уз Раду Кончара, био једна од највећих партизанских икона у послератној Хрватској и Југославији. Године 1950. Фабрика за производњу слаткиша „Краш“ је добила име по њему, а 1965. године Општина Иванец је од његове родне куће направила меморијални музеј.
Литература
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.