Манастир Раваница — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
Слика:Sarkofag_Car_Lazar.JPG|Кивот са моштима светог цара Лазара |
Слика:Sarkofag_Car_Lazar.JPG|Кивот са моштима светог цара Лазара |
||
Слика:Manastir Ravanica sa zidinama.JPG|Манастир са зидинама |
Слика:Manastir Ravanica sa zidinama.JPG|Манастир са зидинама |
||
Слика:Ravanica kapija.JPG|Улазна капија |
Слика:Ravanica kapija.JPG|Улазна капија |
||
Датотека:Prince Lazar (Ravanica Monastery).jpg|[[Фреска]] [[кнез Лазар|кнеза Лазара]] |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 10. август 2013. у 00:47
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_58_22_N_21_29_48_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude
Манастир Раваница | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Сење |
Општина | Општина Ћуприја |
Држава | Србија |
Врста споменика | утврђени манастир |
Време настанка | XIV век |
Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
www |
Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389.
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.
По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.
На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.
До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.
Галерија
-
Кивот са моштима светог цара Лазара
-
Манастир са зидинама
-
Улазна капија
Види још
Спољашње везе
- Слике манастира Раванице и његових икона
- Манастир Раваница, део чланка о српским средњовековним манастирима (језик: енглески)
- Живорад Јанковић: Сава, игуман манастира Раванице, „Православље“, бр. 929, 2005. год. (језик: српски)
- „Секција тврђава: Утврђење манастира Раваница”.
- Манастир Раваница Комплетан водич кроз Србију
- Манастир Раваница Презентација поводом изградње новог кивота Манастира