Тврђава Рам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Рам.


Координате: 44° 48′ 46" СГ Ш, 21° 19′ 48" ИГД

Тврђава Рам
Тврђава Рам
Тврђава Рам
Опште информације
Место Рам
Општина Општина Велико Градиште
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка XII век
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Рам је тврђава на обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 км од Пожаревца односно 15 км од Великог Градишта. Смештен је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђави Харам која се налазила на другој страни реке од које данас није ништа остало. Данас су остаци града у доста добром стању.[1][2][3][4]

Прошлост Рама[уреди]

Тврђава Рам се налази на 30km североисточно од Пожаревца, у исто- именом селу, на обали Дунава, између Костолца и Великог Градишта. Ово место је насељавано још од праисторије, а по доласку Римљана било је део Дунавског лимеса, а у близини античког утврђења Ледерата. По досељавању Словени у близини тврђаве формирају насеље, а крајем 9. века у извештајима угарско-бугарских ратова се помиње тврђава Хором. Писани извори помињу Рам као место сукоба Византије и Угарске у 12. веку, а зна се да је 1483. године по налогу султана Бајазита II, на граници са Угарском подигнута тврђава са топовским отворима, што је Рам учинило једном од првих артиљеријских тврђава на овом подручју. Тврђава је подигнита на стени која се са северозападне стране спушта ка Дунаву. Тврђаву Рам су саградили Турци да би оснажили одбрану границе између Смедерева и Голупца од угарских упада. Стратешку важност ово утврђење је имало самоуправом до 1521. године, када су се прошириле границе турске империје на север, а оно је изгубило свој значај као погранична тврђава. Прве детаљније описе Рамске тврђаве оставио је турски путописац из 17. века Евлија Челебија. У периоду Кочине крајине тврђава је знатно оштећена због експлозије муниције 1788. године, када је аустријска посада изгинула предвођена бароном Фон Лопрештијем, познатим као херој од Рама. Током 18. века, у аустро-турским ратовима, Рам је поново стратешки значајно упориште, а затим замире до половине 19. века, када га Турци напуштају. Рам има одлике артиљеријске тврђаве, а по начину грађења се битно не разликује од старијих остварења војне архитектуре, иако спољном обрадом зидова одсликава византијске традиције

Није познато када је Рам подигнут, али он сигурно спада међу најстарије утврде на овим просторима. Најстарији запис о њему датиран је у 1128. годину када су у његовој близини Византинци потукли Мађаре. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се краљевини Мађарској и освајању Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава турски султан Бајазит II (1480—1512) је прерадио и ојачао постојећу утврду за потребу борбе ватреним оружјем, тако да Рам представља једну од најстаријих артиљеријских утврда у Србији.[1]

Изглед Рама[уреди]

Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34 м и ширине 26 м. Град чини 5 кула сличних по архитектонској концепцији, али различитих основа распоређених на четири нивоа (3 спрата и приземље), по једна у сваком од темена односно 3 на источном и 2 на западном бедему. Све куле су имале приземље и три спрата, док је на сваком спрату био по једна отвор за топ. У град се улази кроз Донжон кулу смештену у југозападном темену утврде. Шетна стаза са бедема и кулом је са спољне стране имала парапет са зупцима за заклон војника-стражара. Тврђава је неправилне петостране основе са кулама на угловима. Куле су различитог облика, али су истоветне по укупном одбрамбеном и архитектонском решењу. Куле имају приземље, два спрата и платформу оивичену зупцима, а на сваком спрату налазе се по три засведене топовске нише и једно зидано ложиште. Својом величином и изгледом издваја се улазна кула, која има три спрата и две платформе. са зупцима. На бедеме се излазило зиданим степеништем, одакле се могло ући у куле. Око тврђаве је постојао и нижи спољни бедем са скривеним путем, као и ров, преко кога се мостом ступало до капије (Дероко, 1950). Главну иновацију представљају посебно грађени топовски отвори распоређени у оквиру бедема и кула, који указују на активну примену артиљерије у систему одбране. У раздобљу турске власти око тврђаве се развило цивилно насеље, о чему данас сведоче остаци једног амама и каравансараја. У централном делу тврђаве налазе се и остаци џамије. Археолошка истраживања вршена су током 1980. године. Иако је релативно добро очувана, тврђава у Раму је изложена тихом пропадању у очекивању конзерваторских радова (Симић, 2000).

Приступ локалитету је дозвољен, иако тврђава није ни инфраструк- турно, ни туристички уређена. У подножју локалитета налази се викенд насеље, али смештајни објекти нису категорисани нити се о њима води евиденција. Основне атракције на којима се овај локалитет базира су археолошко налазиште Ледерата, Караван-сарај и православна црква. Према речима представника културних установа у овом месту у Рамску тврђаву се никада није улагало, тако да се она и не користи у турист- ичке сврхе јер није обезбеђена. Тек недавно је почело озбиљније при- ступање овом проблему и створена је повољнија клима за решавање приступа и искоришћавања ове тврђаве (ТО Велико Градиште). Идејне пројекате ревитализације Рамске тврђаве су радили Републички и Регионални заводза заштиту споменика, као и Архитектонски факултет у Београду, на основу програма рада студената на примени савремених принципа у области заштите и ревитализације архитектонског и архео- лошког наслеђа (Ротер-Благојевић и др, 2013) (Слика 17). Међутим, неупућеност у постојање идејних решења и недостатак средстава да те пројекте реализује, доводи до тога да општинска власт Великог Град- ишта, у априлу 2014. године, поверава израду пројекта обнове ове тврђаве турској владиној агенцији ТИКА, са клаузулом да овај пројекат, вредан 170.000 евра, у потпуности финансира Турска (http://www.gradjevinarstvo.rs). Тврђава је грађена као типично војничко артиљеријско утврђење од ломљеног камена у добром кречном малтеру, а коришћена је и опека за сводове. Она је опкољена са два мања спољна бедема и широким сувим шанцем. Шанац се прелази мостом смештеним код куле у југоисточном темену, којим се улази у простор између тврђаве и ниског бедема око ње. Ширина и дебљина бедема је различита од 1,87 м до 3,35 м, а свим бедемима (осим на западном, који је окренут ка Дунаву) се на истом растојању од кула налазе посебни отвори за топове. У централном делу тврђаве налазе се остаци старе џамије.[1][5]

Тврђава

Рам данас[уреди]

Рам је данас доста добро очуван. Куле су у добром стању, изузев југоисточне чији је предњи део скоро у потпуности уништен. Бедеми тврђаве су такође у солидном стању, док је мали бедем присутан у траговима. Унутар тврђаве, уз западни бедем има остатака грађевине са основом правилног осмоугла са страницама дужине 3 м. Недалеко од утврде су Турци подигли караван сарај око кога се временом развило данашње место. Цео простор тврђаве је археолошки испитан током 1980. године. У некадашњем караван сарају је тренутно (септембар 2008) у изградњи православна црква. Током 2013. изнет је план о реконструкцији Рамске тврђаве.[6]

Инфраструктурни радови на уређењу Тврђаве[уреди]

Под покровитељством Републичког завода за заштиту споменика културе у Београд и Регионални завод за заштиту споменика културе из Смедерева, као вршиоца надзора током спровођења радова, у периоду од 21.10.2013. до 19.11.2013. године обављени су инфраструктурни радови на уређењу Тврђаве Рам. Радови су обухватали поред уређења терена и израду надстрешнице око Донжон куле, ради безбедности посетилаца и постављање информационе табле. Највећи обим послова је сконцентрисан на нивелисању површина терена и уклањање крупног растиња са прикупљањем камена.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs Приступљено 16. 6. 2014
  2. http://www.cooperation.rs Приступљено 16. 6. 2014
  3. http://virtuelnimuzejdunava.rsПриступљено 16. 6. 2014
  4. http://srpska.etleboro.com Приступљено 16. 6. 2014
  5. http://www.velikogradiste.org.rs приступљено 16.6.2014. године
  6. Рамска тврђава може да привуче туристе Приступљено 25. 4. 2013.
  7. http://spomenicikulture.org.rsПриступљено 16. 6. 2014

Литература[уреди]

  • Александар Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији , Београд 1950.
  • Симић, Г. (1983): Голубачки град, Старинар 33/34, Beograd, 1982/1983, str. 72.
  • Симић, Г. (2000): Концепција заштите споменичког наслеђа Ђердапа са посебним освртом на Голубачки град. Културне вредности као основ просторне интеграције Подунавских земаља (ур. Богдановић, р. и Стојков, Б.), Удружење урбаниста Србије, Београд. стр. 43-45.
  • ГЕОГРАФСКИ ИНСТИТУТ „ЈОВАН ЦВИЈИЋ“ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ПОСЕБНА ИЗДАЊА КЊИГА 88 Др Александра Терзић ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА КУЛТУРНЕ РУТЕ „ТВРЂАВЕ НА ДУНАВУ“ У ФУНКЦИЈИ ОБОГАЋИВАЊА ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ СРБИЈЕ


Спољашње везе[уреди]

www.gradjevinarstvo.rs