Украјинска православна црква — разлика између измена

Украјинска православна црква
Українська Православна Церква
Украјинска православна црква; Українська Православна Церква
	Кијевско-печерска лавра
Основни подаци
Киријархална црква	Руска православна црква
Аутономија	1990 — самоуправна црква с правима широке аутономије
Канонско признање	Канонски призната
Предстојатељ	Митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан)
Сједиште	Кијев
Канонска јурисдикција	Украјина
Календар	Јулијански календар
	[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја	66
Епархија	46
Манастира	191
Вјерника	око 5 милиона

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. март 2014. у 15:29

Украјинска православна црква (укр. Українська Православна Церква)^[1] самоуправна је црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Она је једина канонски призната православна црква у Украјини. Постоје још и Украјинска православна црква — Кијевски патријархат и Украјинска аутокефална православна црква, обје канонски непризнате.

Историја

Тежња ка аутокефалности

У јесен 1989. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у СССР-у и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у Украјини се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од Московског патријархата.

Патријарх московски Пимен и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су поруке од клирика из западноукрајинских епархија с позивом да подаре аутокефалност Егзархату. Затим, Архијерејски сабор Руске православне цркве је 30/31. јануара 1990. донио Уредбу о егзархатима (рус. Положение об экзархатах) која је пружила егзархатима (у Украјини и Бјелорусији) широка права у погледу самосталне управе, а такође и право да се представљају као Украјинска православна црква и Бјелоруска православна црква.

Дана 9. јула 1990. у Кијеву је одржан састанак украјинског епископата који је закључио да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима) — процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима, незаконита дејства унијата нису спречавале власти него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима, православци су под притиском унијата и власти, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у Украјинску аутокефалну православну цркву.

У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио апел ка патријарху московском и све Русије Алексију II и Светом синоду Руске православне цркве у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана 10. јула 1990. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. Свети синод Руске православне цркве се 20. јула 1990. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању Архијерејског сабора. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).

Самоуправна црква

Од 25. до 27. октобра 1990. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом патријарха Алексија II, одржао се Архијерејски сабор у саставу 91 јерарха Руске православне цркве. Након разматрања апела (рус. Обращение), Архијерејски сабор је установио:^[2]

Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије.
Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу митрополит кијевски и све Украјине.
Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са Блажњејши.
Митрополит кијевски и све Украјине има право ношења двије панагије и предношења крста за вријеме богослужења.
Синод Украјинске православне цркве бира и поставља епархијске и викарне архијереје, установљава и укида епархије у границама Украјине.
Митрополит кијевски и све Украјине као предстојатељ Украјинске православне цркве је стални члан Светог синода Руске православне цркве.
Ова одлука Архијерејског сабора Руске православне цркве подлијеже потврди Помјесног сабора Руске православне цркве с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управљању Руске православне цркве.

Све до краја јануара 2009, за вријеме патријарха Алексија II, Помјесни сабор се није састајао тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Међутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду.

Устројство

Украјинска православна црква има права и канонски статус који је знатно шири него код аутономних цркава и фактички је приближена положају аутокефалних цркава. Она себе сматра за насљедницу древне Кијевске митрополије (у границама Украјине) и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, као и у избору патријарха московског и све Русије.

Предстојатељ Украјинске православне цркве (од 1992) митрополит је кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан). Дана 24. фебруара 2014. у Кијеву је одржано засједање Светог синода Украјинске православне цркве на ком је, због медицински оправдане спријечености митрополита Владимира да обавља дужности поглавара, на дужност мјестобљуститеља изабран митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).^[3]

Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита кијевског и све Украјине.

Украјинска црква се састоји из 46 епархија и има 66 архијереја. По подацима од јуна 2008. броји око 10.900 црквених општина, има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.

Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква је највећа конфесија на цјелокупној територији Украјине.

Види још

Извори

^ Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат
^ Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.
^ За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије

Спољашње везе

Званична страница Украјинске православне цркве

[1] Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат

[2] Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.

[3] За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 31: / Ред 31: @@
  | Карта =
 }}
-'''Украјинска православна црква''' ({{Јез-укр|Українська Православна Церква}}) [[Самоуправна црква|самоуправна је црква]] с правима широке [[Аутономна црква|аутономије]] под јурисдикцијом [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
+'''Украјинска православна црква''' ({{Јез-укр|Українська Православна Церква}})<ref>Користи се и проширени назив ''Украјинска православна црква Московског патријархата'' како би се направила разлика од неканонске ''[[Украјинска православна црква — Кијевски патријархат|Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат]]''</ref> [[Самоуправна црква|самоуправна је црква]] с правима широке [[Аутономна црква|аутономије]] под јурисдикцијом [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
 Она је једина канонски призната православна црква у [[Украјина|Украјини]]. Постоје још и [[Украјинска православна црква — Кијевски патријархат]] и [[Украјинска аутокефална православна црква]], обје канонски непризнате.
@@ Ред 41: / Ред 41: @@
 У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].
-[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине, Филарет примили су поруке од клирика из западноукрајинских епархија с позивом да подаре аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. године донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}), која је пружила егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) велика права у погледу самосталне управе, а такође и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].
+[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су поруке од клирика из западноукрајинских епархија с позивом да подаре аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}) која је пружила егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) широка права у погледу самосталне управе, а такође и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].
-Дана [[9. јул]]а [[1990]]. године у [[Кијев]]у се одржало савјетовање украјинског епископата, које је разматрајући сложену ситуацију, констатовало да се у западним епархијама није престао вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима): процес легализације унијатске цркве у Западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора по односу ка православцима у том региону; незаконита дејства унијата нису спречавале мјесне власти, него обрнуто, доносиле су дискриминацијске одлуке у односу ка православцима када се радило о предавању храмова унијатима; у таквим условима православци су, под притиском од стране унијата и мјесних власти, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]]. У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио Апел ка [[Патријарх московски и све Русије|патријарху московском и све Русије]] [[Патријарх московски Алексије II|Алексију II]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Светом синоду Руске православне цркве]], у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана [[10. јул]]а [[1990]]. године одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. [[Свети синод Руске православне цркве]] се [[20. јул]]а [[1990]]. године упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Ради припреме таквог Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија. Дана [[1. октобар|1. октобра]] [[1990]]. године, [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] је одобрио рад Комисије. Материјали и предлози су били упућени на разматрање свим преосвећеним [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] и изнесени на претрес и потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејском сабору]].
+Дана [[9. јул]]а [[1990]]. у [[Кијев]]у је одржан састанак украјинског епископата који је закључио да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима) — процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима, незаконита дејства унијата нису спречавале власти него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима, православци су под притиском унијата и власти, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]].
+У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио апел ка [[Патријарх московски и све Русије|патријарху московском и све Русије]] [[Патријарх московски Алексије II|Алексију II]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Светом синоду Руске православне цркве]] у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана [[10. јул]]а [[1990]]. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. [[Свети синод Руске православне цркве]] се [[20. јул]]а [[1990]]. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).
 === Самоуправна црква ===
 {{Посебан чланак|Самоуправна црква}}
-Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]], под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу од 91. јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела, Архијерејски сабор је установио:
+Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу 91 јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.</ref>
 # Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
 # У вези са тим, назив [[Украјински егзархат]] се укида.
-# Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]].
+# Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]].
 # Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу [[митрополит кијевски и све Украјине]].
 # Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са ''Блажњејши''.
@@ Ред 59: / Ред 61: @@
 # Ова одлука [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора Руске православне цркве]] подлијеже потврди [[Помјесни сабор Руске православне цркве|Помјесног сабора Руске православне цркве]] с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управљању Руске православне цркве.
-Све до јануара [[2009]], за вријеме [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], Помјесни сабор се није састајао, тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Али, био је потврђен од стране свих архијерејских сабора у периоду до састајања [[Помјесни сабор Руске православне цркве|Помјесног сабора Руске православне цркве]] у [[Москва|Москви]] крајем јануара [[2009]]. године.
+Све до краја јануара [[2009]], за вријеме [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], Помјесни сабор се није састајао тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Међутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду.
 == Устројство ==
-Украјинска православна црква има права и канонски статус, који је знатно шири него код [[Аутономна црква|аутономних цркава]], и фактички је приближена нивоу [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]]. Она себе сматра за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
+Украјинска православна црква има права и канонски статус који је знатно шири него код [[Аутономна црква|аутономних цркава]] и фактички је приближена положају [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]]. Она себе сматра за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
-Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]]. Предстојатељ је стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода Руске православне цркве]], а украјински епископат учествује на [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|архијерејским]] и [[Помјесни сабор Руске православне цркве|помјесним саборима]], и у избору патријарха московског и све Русије.
+Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]]. Предстојатељ је стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода Руске православне цркве]], а украјински епископат учествује на [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|архијерејским]] и [[Помјесни сабор Руске православне цркве|помјесним саборима]], као и у избору патријарха московског и све Русије.
-Предстојатељ Украјинске православне цркве од [[1992]]. године је митрополит кијевски и све Украјине [[Владимир Сабодан|Владимир (Сабодан)]]. За вријеме богослужења, предстојатељ се у цркви спомиње као ''„Господин и Отац наш“''.
-. фебруара 2014. године, у Кијеву је одржано заседање Синода Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије), на ком је, због медицински оправдане спречености Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјине Владимира да обавља дужности Поглавара Украјинске Православне Цркве, тајним гласањем на дужност местобљуститеља изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије.<ref>[http://www.pravoslavie.ru/srpska/68730.htm За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије]</ref>
+Предстојатељ Украјинске православне цркве (од [[1992]]) митрополит је кијевски и све Украјине [[Владимир Сабодан|Владимир (Сабодан)]]. Дана [[24. фебруар]]а [[2014]]. у [[Кијев]]у је одржано засједање [[Свети синод Украјинске православне цркве|Светог синода Украјинске православне цркве]] на ком је, због медицински оправдане спријечености митрополита Владимира да обавља дужности поглавара, на дужност мјестобљуститеља изабран митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).<ref>[http://www.pravoslavie.ru/srpska/68730.htm За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије]</ref>
-Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор, Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом [[Митрополит кијевски и све Украјине|митрополита кијевског и све Украјине]].
+Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и [[Свети синод Украјинске православне цркве|Свети синод]] под предсједништвом [[Митрополит кијевски и све Украјине|митрополита кијевског и све Украјине]].
-Украјинска црква се састоји из 43 епархије, у којима се налази 54 архијереја (43 епархијска и 11 викарних), и броји око 10.900 црквених општина. У Украјинској православној цркви има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), ради око 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.
+Украјинска црква се састоји из 46 епархија и има 66 архијереја. По подацима од јуна [[2008]]. броји око 10.900 црквених општина, има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.
-Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква се јавља највећом конфесијом на цијелој државној територији.
+Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква је највећа конфесија на цјелокупној територији [[Украјина|Украјине]].
 == Види још ==
@@ Ред 82: / Ред 82: @@
 == Извори ==
 {{Извори}}
+* [http://mospat.ru/ru/documents/ustav/viii/ Устав Русской Православной Церкви, VIII. Самоуправляемые Церкви] {{ru}}
-* [http://orthodox.org.ua/uk/node/6088 Состояние на 24 ноября 2009 год]
+* [http://orthodox.org.ua/page/statut-upts Статут про управління Української Православної Церкви]
-* [http://www.mospat.ru/ru/documents/ustav/169/ Устав Руске православне цркве]
-* [http://orthodox.org.ua/tserkva_i_derjava/religiyne_zakonodavstvo/dokumenti_ukrainskoi_pravo_0 Статут про управління Української Православної Церкви]
 == Спољашње везе ==