Епископ нишки Виктор — разлика између измена
м datum |
Нема описа измене |
||
| Ред 59: | Ред 59: | ||
[[Категорија:Епископи нишки]] |
[[Категорија:Епископи нишки]] |
||
[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]] |
[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]] |
||
[[Категорија:Срби у Бугарској]] |
|||
Верзија на датум 22. новембар 2015. у 18:54
| Виктор (Чолаковић) | |
|---|---|
 Виктор Чолаковић око 1880. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1797. |
| Место рођења | Калофер, Османско царство |
| Датум смрти | 31. мај 1888. (90/91 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Виктор (световно Вуколо Чолаков; 1797 — 31. мај 1888) је био последњи митрополит нишки бугарског егзархата (1872—1878), а први епископ нишки СПЦ након српског нововековног ослобођења Ниша (1878—1883).
Биографија
Рођен је у бугарској вароши Калофер 1797. године, у тадашњој Румелији у склопу Османског царства.
Виктор Чолаковић замонашио се у манастиру Хиландару и одатле постављен за представника хиландарског метоха у Нишу. Са овог места изабран је за архијереја нишког и хиротонисан маја 1872. у Цариграду. Хиротонисали су га митрополит трновски Иларион, епископ пловдивски Панарет и епископ самоковски Доситеј. Био је егзархијски бугарски митрополит.
У име свештенства и народа 18. јануара 1878. прогласио је сједињење са Српском православном црквом и о томе обавестио митрополита српског Михаила. То је било после ослобођења Ниша током Другог српско-турског рата и присаједињења нишког, пиротског, врањског и топличког округа Србији. Његова одлука је прихваћена и митрополит Виктор је 1. фебруара 1879. указом постављен за епископа нишког у саставу Београдске митрополије.
Указом књаза Милана од 18. јануара 1878, Чолаковић је одликован Таковским крстом III степена због заслуга за независност и ослобођење[1].
Остао је веран митрополиту Михаилу и после његовог смењивања, разрешен је дужности архијереја (епископа) 1. априла 1883. године, јер није признао Закон о таксама који се такође тицао цркве и клира[2]; а потом је пребачен у манастир Петковица у шабачкој епархији. Умро је у Београду 1888. године и сахрањен у цркви светог Марка у Београду.
Био је почасни члан Српског ученог друштва од 27. фебруара 1883. године.
Референце
- ^ Српске новине, бр. 144, од суботе 1. јула 1878., насловна страна.
- ^ игуман Филарет Петровић, Ниш са својом прошлоћу, Ниш 1892. - pp. 14
Спољашње везе
- Биографија на сајту манастира Лепавине (језик: српски)
- Биографија на сајту града Ниша (језик: српски) (језик: енглески)
- Биографија на сајту САНУ (језик: српски) (језик: енглески)